Predstavnici Evropskog parlamenta (EP) su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Beogradu izrazili zabrinutost zbog opadanja javne podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji i zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji, a kritikovali su i stagnaciju u oblasti slobode izražavanja, saopšteno je 27. januara.
Kako je naveo Vučićev kabinet, predsednik Srbije je "pažljivo saslušao" i odgovorio na tvrdnje izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika i člana Delegacije Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije (EU) i Srbije Matjaža Nemeca.
Vučić je sa Bilčikom i Nemecom razgovarao o evropskim integracijama Srbije, nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji koji je sačinio Bilčik, međustranačkom dijalogu i aktuelnoj situaciji.
Oni su razgovarali i o nivou usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno zbog nepridruživanja Beograda sankcijama EU protiv Rusije, dodaje se u saopštenju.
Da je sa Nemecom i Bilčikom imao "iskrenu razmena mišljenja o daljem napretku Srbije u procesu evrointegracija", napisao je Vučić na Instagramu.
Brnabić negodovala zbog rezolucija EP
Premijerka Srbije Ana Brnabić je na sastanku sa poslanicima Evropskog parlamenta izrazila nezadovoljstvo zbog sadržaja nedavnih dokumenata zakonodavnog tela Evropske unije.
U razgovoru Brnabić sa Vladimirom Bilčikom i Matjažom Nemecom, preovladali su nedavni nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o napretku Srbije i Rezolucija o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, saopštila je Vlada Srbije.
U nacrtu najnovijeg dokumenta o napretku Srbije, kojeg je sačinio Bilčik, ponavlja se žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a da država se podseća da kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se da se pridržava evropskih principa i politike. O tom dokumentu će poslanici EP glasati u narednom periodu.
A Evropski parlament je u rezoluciji 18. januara zatražio da se evrointegracije Srbije uslove uvođenjem sankcija protiv Ruske Federacije zbog invazije na Ukrajinu.
Ponovljen je i stav EP da bi dalja poglavlja u pregovaračkom procesu sa Srbijom trebalo otvoriti tek kada zemlja ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa spoljnom politikom EU.
Rezolucije nisu obavezujuće, ali odražavaju stav Evropskog parlamenta.
Brnabić je rekla da se u nacrtu Bičikove rezolucije "uopšte ne spominje izrada i usvajanje seta pravosudnih zakona čiji je predlog Vlada usvojila", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
"Takođe, ne ocenjuje se na pravi način činjenica da je Srbija u veoma kratkom roku i u značajnoj meri usaglasila viznu politiku sa EU", dodaje se.
Povodom Rezolucije EP, Brnabić je ukazala da se "u tom dokumentu, potpuno suprotno činjenicama, Beograd, a ne Priština, osuđuje za niz eskalatornih poteza" u godini u kojoj je kosovski premijer Aljbin Kurti Srbima "dva puta uskratio osnovno pravo glasa i u trenutku kada je, na Badnji dan, pucano na srpsku decu" na Kosovu.
"Ovi dokumenti nemaju veze sa činjenicama", navela je premijerka Srbije i kako se dodaje, ukazala da "upravo zbog toga, utiču na odnos građana prema evropskim institucijama i na pad podrške članstvu u EU".
Brnabić je rekla da, bez obzira na sadržaj dokumenata, članstvo u EU ostaje ključni prioritet Srbije i da će kao predsednica vlade nastaviti da sprovodi reforme na evropskom putu, jer veruje da je to u interesu svih građana i boljeg kvaliteta života, navodeno je u saopštenju.
Evroparlamentarci o međustranačkom dijalogu
Evroparlamentarci su u posetu Srbiji došli 27. januara kako bi, između ostalog, u okviru nove runde međustranačkog dijaloga razgovarali sa predstavnicima vlasti i opozicije u Srbiji.
Vladimir Bilčik je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i zamenik člana Odbora za spoljne poslove. Matjaž Nemec je član delegacije pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija i član Odbora za spoljne poslove.
Reč je o trećoj rundi dijaloga, uz posredstvo Evropskog parlamenta, a fokus je ovog puta bio na unapređenju dijaloga u okviru parlamenta.
Narodna poslanica i potpredsednica opozicione partije Stranke slobode i pravde, nakon tog susreta je poručila da je nastavak dijaloga uz posredstvo Evropskog parlamenta "besmislen ukoliko se svede samo na skupštinski poslovnik".
"Atmosfera u Skupštini je samo posledica stanja u celom društvu, odnosno izbora koji nisu bili slobodni i demokratski, a za koje smo se izborili bojkotom, a ne zahvaljujući ovom procesu dijaloga, kao ni prethodnim rundama koje su doživele debakl", rekla je Marinika Tepić.
Dodala je i da su tokom sastanka sa evroparlamentaricma zahtevali da se fokus vrati na predizborne i izborne uslove.
Evropska unija se u međustranački dijalog u Srbiji prvi put uključila 2019. godine i to nakon nekoliko neuspešnih rundi pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima.
Nakon tri sastanka sa predstavnicima Evropskog parlamenta, nezadovoljni uslovima, veći deo opozicije e na kraju ipak odlučilo da bojkotuje parlamentarne izbore koji su u Srbiji održani 2020. godine.
U Srbiji je na vlasti koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Tokom posete Beogradu, delegacija Evropskog parlamenta sastala se i sa predsednikom Skupštine Srbije i funkcionerom SNS-a, Vladimirom Orlićem.
"Poverenje među nama je veliko, kao što su veliki izazovi Srbije i EU sa kojima moramo da se suočimo na našem zajedničkom evropskom putu. Ipak, uvereni smo da ćemo uspešno nastaviti tim putem, kroz dijalog i uzajamno poštovanje", napisao je Matjaž Nemec je na svom Tviter nalogu nakon tog susreta.
Orlić je, kako stoji u zajedničkom saopštenju, nakon sastanka da poručio Skupština Srbije "pozdravlja angažovanje EP".
"Tokom prethodnih godina obezbedili smo najbolje izborne uslove i osnažili pluralizam u Skupštini Srbije, kao mestu rešenom da razvija otvoren i inkluzivan dijalog", izjavio je Orlić nakon sastanka sa poslanicima EP.
Prethodna, druga runda dijaloga vlasti i opozicije, počela je 2021, kao priprema za nove predsedničke i parlamentarne izbore koji su u Srbiji održani u aprilu 2022.
U oktobru 2022, objavljen je godišnji izveštaj Evropska komisije o Srbiji u kojem je ocenjeno da je sproveden "niz mera koje su unapredile izborne uslove".
Istovremeno, u izveštaju se ponavlja ocena Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) da je javni servis ravnopravno pokrivao aktivnosti kampanje svih učesnika, ali je pružio ogromnu nekritičku pokrivenost javnim zvaničnicima koji su takođe bili kandidati na izborima.
