Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Čime je Srbija zaslužila otvaranje novih poglavlja?


Zastave Evropske unije i Srbije, ilustrativna fotografija

Zemlje članice Evropske unije (EU) složile su se da Srbija na Međuvladinoj konferenciji 10. decembra otvori dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU – poglavlje 17 koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, te poglavlje 18 o statistici.

Poglavlje 17 obuhvata zakonsko usklađivanje ekonomske i monetarne politike kojom EU osigurava nezavisnost centralnih banaka, zabranjuje da centralne banke direktno finansiraju javni sektor, sprečava privilegovan pristup javnog sektora finansijskim institucijama, odnosno obezbeđuje funkcionisanje tržišne ekonomije, nabraja Branislav Zoroja koji je na čelu srpskog pregovaračkog tima za to poglavlje poglavlje.

Srbija već nekoliko godina unazad pravi plan ekonomskih reformi, pa je, kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE), najvećim delom već usklađena sa zahtevima EU.

"Obavezali smo se da ćemo najkasnije do 2021. godine da izmenimo sve potrebne zakone, a možda i ranije. Ne vidim problem da se, što se tiče ovog poglavlja, u tom roku to i odradi", podvukao je Zoroja i dodao da posle pravnog usklađivanja ostaje primena propisa.

Srbija pravi plan ekonomskih reformi: Zoroja (na fotografiji: srpski dinar)
Srbija pravi plan ekonomskih reformi: Zoroja (na fotografiji: srpski dinar)

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenjuje da je velika prednost Srbije u tome što ima to nezavisno telo duže nego većina članica Evropske unije.

Međutim, obaveza Srbije je, skreće pažnju Altiparmakov, da se dodatno ojačaju fiskalna pravila, pre svega, kad je reč o budžetu. Da se, između ostalog, u Ustav uvede odredba o fiskalnoj odgovornosti, kao što je to u drugim evropskim državama.

Ono što je u praksi problem, primećuje Altiparmakov, to je transparentnost trošenja budžetskih sredstava.

Godinama, tačnije od 2002. godine, Parlament nema uvid u trošenje budžetskog novca jer ne razmatra završni zakon, a od 2014. nema ni predloga završnog računa.

"Tako da stručna javnost ne može da bude upoznata sa time na koji se način zaista trošio novac poreskih obveznika, budući da postoji mnogo načina da se budžetski plan promeni i to značajno da se promeni tokom godine. Neophodno je usvajati završne račune, da bi se znalo na koji je način zaista potrošen novac budžetskih obveznika", kaže Altiparmakov.

Drugo poglavlje koje otvara Srbija u četvrtoj godini pregovora sa EU jeste poglavlje 18. Ono se odnosi na statistiku kako bi se osigurala solidna baza pouzdanih i objektivnih statističkih podataka radi što kvalitetnije procene stanja u društvu i državi.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže za RSE da je odavno Srbija spremna za ovo poglavlje ali da se "spotakla" o Kosovo.

"Komisija je insistirala da sklonimo iz naših tabela, odnosno prikaza Kosovo i Metohiju, s obzirom da i faktički ne dobijamo podatke odatle. Mi smo našli rešenje sa fusnotom u kojoj se kaže da je Kosovo i Metohija prema Ustavu sastavni deo Srbije ali da ne raspolažemo podacima", navodi Kovačević.

On tvrdi da statistika u Srbiji neće imati mnogo posla, jer je većinom usklađena sa evropskim propisima i praksom još od devedesetih godina.

Direktor Republičkog zavoda negira da ima političkih zloupotreba podataka o kojima se govori u javnosti. Statistika daje tačne podatke ali, dodaje Kovačević, pitanje je kako ih korisnici tumače.

Od 35 poglavlja koje Srbija treba da otvori i zatvori, do sada je otvoreno (bez najnovija dva), ukupno 14.

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović je letos prilikom otvaranja poglavlja 13 i 33, koja se odnose na finansijske i budžetske odredbe i na ribarstvo, izjavila da će se Srbija potruditi da otvara sedam osam poglavlja godišnje, kako bi otvorili sva poglavlja do 2021/2022. godine, a zatvorili ih do 2025.

Srbija je, inače, 21. januara 2014. godine počela pristupne pregovore na političkom nivou održavanjem prve međuvladine konferencije između Srbije i EU.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG