Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li je Srbija spremna za moguću svetsku ekonomsku krizu?


Ilustrativna fotografija

Iz sveta stižu pozivi na uzbunu, jedan takav je poslao nedavno i američki milijarder Džordž Soros, da smo na ivici još jedne velike krize i da privredna slika sveta podseća na onu iz 2008. godine. Ekonomski analitičari, sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE), kažu da iako neki nagoveštaji postoje, ne može se sa sigurnošću prognozirati da je nova svetska ekonomska kriza neizbežna.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da se Srbija od 2014. sprema za mogućnost globalne krize, ali da je zemlja sada u povoljnijoj situaciji jer je smanjila javni dug na 50,1 odsto BDP-a i ostvarila budžetski suficit od 32 milijarde dinara.

Da li će do svetske ekonomske krize doći ekonomisti ne mogu pouzdano da prognoziraju. Ako je bude, kaže za RSE Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik časopisa Kvartalni monitor, negativan uticaj na privredu Srbije ne bi mogao da se izbegne, a najdramatičnija posledica bila bi prestanak priliva stranog kapitala, usled čega bi se, s obzirom na preteranu zavisnost Srbije od stranog kapitala, pojavio problem kako finansirati dve i po milijarde evra deficita u tekućem platnom bilansu.

Poredeći sadašnju ekonomsku sliku Srbije sa onom iz 2008. godine, Arsić kaže:

"Stanje je bolje, pre svega zato što sada imamo manji deficit tekućeg platnog bilansa, oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je tada bio veliki i iznosio blizu 20 odsto. Druga prednost je što smo tada imali relativno veliki fiskalni deficit, dok smo sada u suficitu", kaže Arsić, ali i dodaje da je Srbija u nekim stvarima sada u nepovoljnijem položaju:

Srbija u nepovoljnijem položaju: Milojko Arsić
Srbija u nepovoljnijem položaju: Milojko Arsić

"Tada je javni dug bio 29 posto BDP-a, a sada je preko 50 odsto, tako da je sada naš prostor za kreiranje novog javnog duga mnogo manji nego što je tada bio, zato, dakle, što je on već na nekoj gornjoj granici prihvatljivosti. Uz to, sada imamo devizne rezerve od oko 11 milijardi, a tada smo imali 9,5 milijardi", navodi Arsić, ukazujući da neki ekonomisti navode da je uoči prošle krize taj iznos deviznih rezervi bio između tri i tri i po milijarde, ali da je to neto suma, a da su bitan podatak o bruto deviznim rezervama.

Ako do svetske krize, ipak, dođe, možemo biti spokojniji nego pred onu iz 2008. godine jer je Srbija sada u mnogo boljoj poziciji, pre svega kad je reč o pokazateljima eksterne likvidnosti, koja je prva brana eventualnog negativnog šoka, kaže za RSE Ivan Nikolić, saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi. On je istakao da je sada spoljni dug Srbije manji nego 2008. godine i da su neto devizne rezerve više od deset milijardi evra, dok su 2008. bile samo tri do tri i po milijarde, uz platni deficit od oko 24 odsto BDP-a, koji nije imao odakle da se pokrije.

"U tom trenutku, 2008, bili smo zaista veoma nekonkurentni, a s druge strane smo rast bazirali isključivo na zaduživanju i masovnoj prodaji imovine, odnosno, privatizaciji. Dakle, oslanjali smo se ključno na te spoljne izvore finansiranja, a nisu postojali neki 'baferi' ili izvori koji bi mogli da ublaže šokove koji bi došli. Naravno, stvorena je i atmosfera da je nemoguće da se u tom trenutku desi kriza, pa, ako se prisetite, neki su čak govorili da bi, ako i dođe, ona mogla da se preokrene i iskoristi kao neka razvojna šansa", podseća Nikolić.

Obojica ekonomskih analitičara skreću pažnju na to da nije moguće egzaktno predvideti da li će svetske ekonomske krize uopšte i biti. Moguće je, ističu, da ne bude nikakvog velikog potresa, nego da se samo blagog prizemljenja nekih finansijskih tržišta, gde su cene naduvane, što, ako ostane na tome, neće biti ni neka ozbiljnija recesija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG