Dostupni linkovi

Kolektivni saučesnici zločina


Što bi napisao Kami, 'svi oni koji ćutanjem uđu u zločin krvnika, oni su saučesnici': Branka Prpa (na fotografiji: mural sa likom Ratka Mladića u Beogradu)

Kad će u Srbiji Ratko Mladić, koji je osuđen za genocid i druge najteže ratne zločine, a koga su od izručenja Haškom tribunalu više od decenije čuvala vojska, država, jataci… prestati da bude heroj?

Da li poruke sa vrha države na dan izricanja presude – da se građani Srbije okrenu budućnosti – znače poziv da se, zajedno sa zatvaranjem Haškog tribunala, zatvore vrata za temu odgovornost za ratove u devedesetim godinama? Da li je to sada tema samo za istoričare?

Istoričarka Branka Prpa kaže da se vrata za bolnu temu nedavne prošlosti ne mogu zatvoriti.

"Istina je da posle 22 godine, što bi rekla Agneš Heler (mađarska filozofkinja prim.red.) 'istoričari stupaju na scenu onog trenutka kada se ne ubija i ne pati više'. Međutim, strašno je važno da mi, kao savremenici, elaboriramo ono što jeste bio zločin takvih razmera. On ulazi u našu prošlost kao značajni marker onog što mi jesmo bili. I zato je važno da to pitanje otvorimo i da prema njemu uspostavimo vrednosni siste,kao reper šta je ono što ne smemo da budemo", kaže Prpa.

Prpa smatra da činjenica da je krivica individualizovana i da nema kolektivne krivice, ne znači da nema kolektivne odgovornosti.

"Što bi davno napisao Kami (Alber Kami, pisac, prim, red.) krajem četrdesetih godina 20. veka, 'svi oni koji ćutanjem uđu u zločin krvnika, oni su saučesnici'. Prema tome, mi ne smemo sebi da dozvolimo kolektivno saučesništvo u tom zločinu, a upravo tim ćutanjem to radimo", upozorava istoričarka Branka Prpa.

Jedna od retkih institucija koja je odmah reagovala nakon što je objavljena presuda Ratku Mladiću je beogradski Institut za evropske poslove.

Institut je saopštio da je potrebno da Ministarstvo prosvete revidira nastavni plan i program kako bi proces pomirenja mogao da dobije svoju podršku i istovremeno pozvao nadležne institucije u Srbiji da usvoje Zakon o zabrani negiranja ratnih zločina.

Izvršni direktor Instituta Naim Leo Beširi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da vrata za temu nedavne prošlosti nisu i ne mogu biti zatvorena.

Upravo su otvorena, navodi Beširi, za bolnu temu koja Srbiju čeka narednih godina, ako ne i decenija.

"Srpska javnost tek treba da uđe u analizu svega što se dogodilo. Tome može da pomogne REKOM (Regionalna komisija za istinu i pomirenje, prim, red.) kako bi građani, ne samo u Srbiji, već i u regionu, razumeli šta se to dogodilo. Da to nisu stvari koje su se nasumično dešavale, već da je rat vrlo planirana aktivnost za koju vi izdvajate novac, resurse… Rat u devedesetim se nije desio, već je isplaniran", ocenjuje Beširi.

Književnik Ivan Ivanji ističe da istorija uči ljude da su za suočavanje sa sopstvenom odgovornošću potrebne decenije, a za pomirenje i nekoliko generacija.

"Savezna Republika Nemačka decenijama je ćutala da je bilo holokausta. Istočna Nemačka (Demokratska Republika Nemačka, prim, red.) nije sasvim prećutala ali je govorila samo o borcima protiv fašizma, kojih je, naravno, bilo, ali ne i o žrtvama. Time se bavila tek treća generacija", navodi Ivanji.

Neprijateljstvo između Francuske i Nemačke trajalo je vekovima, podseća Ivanji.

"Bile su potrebne tri generacije političara, profesora i medija da se to pretvori u prijateljstvo, da mladi Francuz i mladi Nemac uopšte ne razume to 'nasledno neprijateljstvo' ", kaže Ivanji.

Naravno da svaki narod, pa tako i srpski, treba ozbiljno da se bavi svojom prošlošću, dodaje književnik Ivanji, da ne dozvoljavaju onima koji su umešani u zločine da propovedaju.

"Pošto su mediji sve slabiji, imamo društvene mreže. Mladi ljudi koji dolaze, koji stvaraju javno mnjenje – sada i u budućnosti – oni su na društvenim mrežama. Ta diskusija je moja velika nada", kaže pisac koji se bavi problemom sećanja, posebno sećanja na holokaust.

Javnost u Srbiji je uoči izricanja doživotne robije za genocid i druge najteže ratne zločine u Bosni i Hercegovini ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću bila zasuta tabloidnim naslovima sa porukama da je taj ratni zločinac "heroj", a da je Haški tribunal "antisrpski".

Raniji haški osuđenici su nakon odsluženja kazne dočekivani kao heroji. Pišu knjige, predaju mladima kako se ratuje, gostuju na medijima i partijskim skupovima vladajućih i drugih stranaka.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa pripadaju manjinskoj Srbiji. Hoće li ikad to postati glas većinske Srbije?

Ako je suditi prema dosadašnjim izjavama, to će znati tek buduće generacije – ako ova sadašnja počne da radi na tome.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG