Dva autobusa, komunikacioni uređaji i transparenti sa političkom porukom "Srbija pobeđuje" – sve to je crnogorska policija zaplenila nakon što je sa aerodroma u Tivtu deportovala grupu od oko 90 muškaraca, srpskih državljana.
Grupa, u kojoj je Radio Slobodna Evropa (RSE) identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante, proterana je uz obrazloženje da su "bezbednosni rizik", uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana – najvećeg međunarodnog političkog događaja kojeg Crna Gora organizuje od proglašenja nezavisnosti 2006. godine.
"Ovo je bukvalno operacija iz priručnika hibridnog ratovanja", opisuje za RSE Marko Savković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).
"Gde vi na načine koji nisu konvencionalni, i koji ne uključuju konvencionalno naoružanje, već razne neke druge tehnike, nastojite da naudite drugoj strani. E sad je u ovoj konkretnoj situaciji pitanje koliko se želelo nauditi Crnoj Gori, a koliko se zapravo želela projektovati ta neka moć ili prestiž Srbije", dodaje on.
Ocenjuje, međutim, da je operacija doživela "fijasko".
Zvanični Beograd ćuti na navode Podgorice da je u Crnu Goru pokušala da uđe grupa "bezbednosno interesantnih lica".
Dok beogradski provladini tabloidi deportovane muškarce označavaju kao "patriote i sportiste", vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE ko je organizovao tu grupu, ko su oni i šta im je bila namera.
Deo medija je, pozivajući se na neimenovane izvore, objavio da je deportovana grupa imala zadatak da organizuje "spontane skupove podrške" Vučiću tokom samita.
Opisani su i kao Vučićevo "neformalno obezbeđenje".
RSE ove navode nije mogao nezavisno da potvrdi.
Odgovori do objave teksta nisu stigli iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Na pitanja RSE nisu odgovorili ni iz Vučićevog kabineta, niti iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Na transparentu "Srbija pobeđuje" koji je zaplenjen u Crnoj Gori je slogan, kojeg ta stranka proteklih meseci koristi na svojim mitinzima.
"S obzirom na to ko je otišao i kako su ti ljudi otišli, mislim da se samo od sebe crta da je ovo bio pokušaj vlasti u Srbiji, pristalica vlasti, da pokažu kako predsednik uživa veliku podršku i van granica. Dakle, da je on regionalni lider, i da se političkom agitacijom skrene pažnja sa skupa na kome je zapravo Crna Gora i relativan crnogorski uspeh trebalo da bude u prvom planu", zaključuje Marko Savković.
Ko je vraćen iz Crne Gore?
RSE je pojedince iz deportovane grupe identifikovao na osnovu alata za prepoznavanje lica.
Njihove fotografije objavila je crnogorska policija.
Opisuje ih kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika".
Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja".
Pored napadača na antivladine demonstrante, RSE je na fotografijama crnogorske policije pronašao i pristalice SNS-a, viđene na skupovima te stranke, zaposlene u javnim preduzećima ali i lokalne funkcionere beogradskih opština.
Tako se, među fotografijama deportovanih iz Crne Gore, našao i Igor Vjetrović, odbornik vlasti u beogradskoj opštini Obrenovac.
RSE je, putem njegovog zvaničnog mejla u Opštini Obrenovac, pitao Vjetrovića šta je radio u Crnoj Gori i ko je i sa kojom namerom organizovao put.
Do objave teksta odgovor nije stigao.
Prema ranijim objavama na društvenim mrežama, Vjetrović je viđan u šatorskom naselju pristalica vlasti u centru Beograda, poznatom pod nazivom "Ćacilend", koje je nastalo kao odgovor vlasti na masovne antivladine proteste.
Ko je bio 'logistička podrška'?
Crnogorska policija je, u danu deportacije, pored komunikacionih uređaja oduzela i dva autobusa srpskih registarskih oznaka, za koje se sumnja da su bili angažovani za prevoz grupe iz Srbije.
Na fotografijama koje je objavila policija, na autobusima se vide oznake "Omega 014".
RSE je utvrdio da su u privrednom registru Srbije pod tim imenom zavedene dve preduzetničke agencije iz Valjeva.
Jedna je "Omega 014 Valjevo". Druga je "Omega Turs 014".
Obe su registrovane u valjevskom naselju Beloševac.
Prva, čiji je vlasnik Ivan Joksimović, osnovana je 2017. godine.
U javnim bazama nema podataka o finansijama ovog autoprevoznika do 2023. godine, kada su prijavili prihod od oko 47 hiljada evra (5,6 miliona dinara).
U naredne dve godine taj prihod je dupliran, pa je 2025. iznosio oko 100 hiljada evra.
Prema podacima Uprave za javne nabavke, firma je u poslednje dve godine na tenderima dobila ugovore za prevoz, uglavnom učenika iz Valjeva i Mionice, ukupne vrednosti oko 55 hiljada evra.
A "Omega Turs 014" registrovan je 2024. godine. Vlasnik je Jovan Joksimović, a Fejsbuk pretraga pokazuje da je on sin Ivana Joksimovića.
Ova firma nema objavljene finansijske izveštaje, a prema podacima privredne baze kojoj RSE ima pristup, sklapala je ugovore za prevoz sa Opštinom Mionica i njenom turističkom organizacijom, vredne oko četiri hiljade evra.
Broj telefona, koji se navodi kao kontakt za oba autoprevoznika, danas je isključen.
Na pitanja RSE upućena mejlom, ko je, za koje relacije i na koji vremenski period iznajmio njihove autobuse koji su zaplenjeni u Crnoj Gori, do objave teksta odgovori nisu stigli.
Grupa srpskih državljana je u Tivat stigla čarter letom nacionalne aviokompanije "AirSerbia", preko beogradskog aerodroma.
Istim avionom su, nakon nekoliko sati bezbednosnih provera, vraćeni za Srbiju.
Iz ove kompanije, međutim, ne odgovaraju na pitanja ko je zakupio let i organizovao odlazak grupe u Crnu Goru.
"Nije nimalo lako izaći iz zemlje, naročito preko međunarodnog aerodroma koji ima veoma razvijene sisteme praćenja ljudi koji prelaze granicu. I materijal koji su nosili, koji se u principu ne može uneti u avion. Ovo sve zajedno je jedna međunarodna blamaža", ukazuje Marko Savković.
Vučić u Tivtu, uprkos 'savetu' srpskih službi da ne ide
Vučić je poručio odlazi na samit u Tivat uprkos savetu Bezbednosno-informativne agencije da ne ide, zbog "bezbednosnog rizika".
U retkom javnom oglašavanju, objavljenom nakon deportacije srpskih državljana, BIA se nije osvrtala na tu akciju crnogorskih službi.
Poručila je samo da Vučić ne treba da ide u Crnu Goru zbog "neprijateljskog delovanja stranih službi i kriminalnih klanova" u toj zemlji.
Saopštenje bezbednosnih službi je za Marka Savkovića "pokušaj" da "skrenu pažnju" sa akcije crnogorskih vlasti na tivatskom aerodromu.
"Mi živimo poslednji stadijum potčinjavanja sektora bezbednosti predsedniku Vučiću i njegovoj stranci. Imali smo u tom sektoru niz imenovanja ljudi za koje se, očigledno opravdano, pretpostavljalo da su bliski vladajućoj opciji. Oni izgleda bespogovorno izvršavaju ono što im se predloži, sugeriše ili možda čak i naredi", dodaje on.
BIA je u saopštenju navela da procenu bazira na operativnim saznanjima da se u Crnoj Gori nalazi Radoje Zvicer, koji važi za vođu "kavačkog" kriminalnog klana.
"Suprotno svim pravilima profesije i odgovornog odnosa, bezbednosna procena koja je više puta tražena od službe domaćina skupa u Crnoj Gori nije nam dostavljena", naglasili su u saopštenju.
Nije, međutim, poznato na čemu BIA temelji tvrdnje da je Zvicer u Crnoj Gori.
Zvicer je među 50 najtraženijih evropskih begunaca, na poternici je Interpola, a od 2020. godine, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag.
Crnogorska policija je do sada više puta sprovodila akcije, ali nikad nije zvanično potvrđeno da postoje saznanja da se on krije na teritoriji te države.
"Kavački" kriminalni klan suprostavljen je "škaljarskom". Povezuju se sa međunarodnim švercom droge, ubistvima i drugim krivičnim delima.
Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji.
Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi.
Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije u Srbiji povezan sa organizovanim kriminalom, prethodnih dana optuživao Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove.
Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne.
A uoči samita u Tivtu, premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da "prvi put postoji miks spoljnopolitičkih faktora i organizovanih kriminalnih grupa koje zajednički deluju protiv evropskog puta" te države.
"Od prije nekih četiri, pet meseci je tako, a EU nam pomaže da se borimo protiv toga", rekao je Spajić u skupštini Crne Gore.
Nije, međutim, precizirao na koga misli i kakve se akcije sprovode.
Marko Savković iz nevladinog ISAC fonda smatra da dešavanja na crnogorskom aerodromu mogu biti "podstrek" za Crnu Goru.
"Jer oni sada vide u kojoj meri je važno da uđu u Evropsku uniju i privedu kraju taj proces. Između ostalog, da bi se uspešnije branili od ovakvih operacija, ako za nešto što je ovako loše izvedeno uopšte može da se upotrebi izraz 'operacija'", dodaje on.
Kada je reč o posledicama po Beograd, Savković smatra da će odnosi sa zvaničnom Podgoricom biti "dodatno degradirani", kao i reputacija Srbije, čije vlasti pokušavaju da se na međunarodnom planu predstave kao "konstruktivni akter u regionu".
'Skupovi podrške' Vučiću u regionu
Pokušaj odlaska grupe ljudi iz Srbije u Crnu Goru, sa političkim sloganom vladajuće stranke, Marka Savkovića podseća na nedavni skup u Severnoj Makedoniji.
Uz srpske i makedonske zastave i transparente "Srbija pobeđuje", u Kumanovu je 23. maja održan miting koji su provladini mediji u Srbiji opisali kao "veliki skup podrške Vučiću".
Makedonska opozicija je kao organizatore skupa označila vladajuću koaliciju u Skoplju, ali su oni to demantovali.
U istom danu je u Beogradu organizovan jedan od najvećih antivladinih skupova, u organizaciji studenata u blokadi.
A Vučića su, tokom poseta regionu, na skupovima podrške proteklih godina dočekivali i u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska.
RSE je, nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, otkrio da su birači iz Republike Srpske, koji imaju prebivalište u Srbiji i pravo glasa, organizovano dovoženi na glasanje u Beograd kako bi dali glas Srpskoj naprednoj stranci.
Autobusi su dovozili birače iz Rudog, Foče, Višegrada, Novog Goražda, Čajniča.
Srpska napredna stranka je tada odbacivala optužbe domaćih i međunarodnih posmatrača o izbornoj krađi.
