Politička scena Srbije u stalnom predizbornom statusu

Vlada Srbije u različitim mandatima, poslednjih 11 godina, skoro petinu vremena radila je u tehničkom mandatu, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE) na osnovu javnih podataka o izborima održanim od 2012. do danas.

Razlog tome su česti izbori van redovnog roka koji su političku scenu Srbije doveli u gotovo permanentno predizborno stanje.

Pored čestih vanrednih izbora, neretko se i posle njih dugo čekalo na samo formiranje Vlade Srbije. Primera radi, poslednja je izabrana tek pola godine nakon izbora.

Od 2012. do danas vladajuću većinu čine stranke predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) i Socijalističkom partijom Srbije (SPS).

U tehničkom mandatu, prema zakonu, Vlada ne može da donosi strateške odluke, a od trenutka kada se raspišu izbori, raspušta se Skupština Srbije, pa se u tom periodu ne usvajaju ni zakoni.

Izuzetno, Vlada u tehničkom mandatu može usvajati odluke ako je njihovo donošenje "vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća".

Za predstavnike opozicije, česti izbori znače kočenje rada institucija i zaustavljanje reformi, što nanosi štetu građanima. Koče se evrointegracije i rešavanje pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom.

"Vlast ne vodi državu, vlast vodi kampanju punih deset godina", ocenio je u razgovoru za RSE Miroslav Aleksić, čiji je Narodni pokret Srbije deo koalicije proevropske opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja".

Sanda Rašković Ivić, iz Narodne stranke, koja je deo opozicionog desnog bloka, za RSE je ukazala da građani štetu trpe tako što institucije, dok je vlada u tehničkom mandatu, praktično ne funkcionišu.

"Ako vi imate Vladu, koja poput ove sada poslednje, treće Vlade Ane Brnabić, traje godinu i šest dana, vi tu ne možete očekivati da ćete bilo šta suštinski završiti", rekla je Rašković Ivić.

Za SPS koji je bio deo svih vlada sa SNS-om od 2012. godine "politički je lekovitije" da vlada ima pun mandat.

To je za RSE naveo i Branko Ružić, visoki funkcioner SPS-a i ministar u nekoliko vlada od 2012. godine.

"Naš stav je da uvek politički lekovitije da se pun mandat završi u skladu sa Ustavom i zakonom naše zemlje, osim u slučajevima kada postoji određeni politički razlog ili državni razlog za raspisivanje izbora, što se naravno dešavalo u ovih prethodnih 11 godina", rekao je Ružić.

Koliko su trajale vlade SNS-a i SPS-a?

Analiza RSE je pokazala da su vlade koje su od 2012. formirale SNS i SPS, uz učešće manjih koalicionih partnera, trajale u proseku 21 mesec, odnosno manje od dve godine.

Rekorder je treća Vlada Ane Brnabić formirana 26. oktobra 2022. Raspisivanjem izbora 1. novembra 2023. ušla je u tehnički mandat, pa je tako u punom mandatu trajala svega godinu i šest dana.

U prethodnih 11 godina Vlada je samo jednom radila pun mandat od četiri godine. Reč je o drugoj Vladi kojom je kao premijer rukovodio Aleksandar Vučić, tada predsednik SNS-a. Formirana je u avgustu 2016. godine nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora.

Međutim, do kraja mandata tu vladu nije izveo Vučić, jer se kandidovao i pobedio na predsedničkim izborima održanim 2017. Kormilo nad vladom tada je na njegov predlog, kao nestranačka ličnost, preuzela Ana Brnabić.

U međuvremenu je postala deo SNS-a i vodila još dve vlade, uključujući i aktuelnu koja se trenutno nalazi u tehničkom mandatu.

Inače, građani Srbije su od 2012. četiri puta izlazili na izbore za poslanike u Skupštini, od toga - tri puta vanredno. Takvi su i predstojeći raspisani za 17. decembar.

Stalna kampanja za 'opstanak na vlasti'

To što građani vanredno gotovo svake godine izlaze na birališta opozicija vidi kao stalnu kampanju vlasti za opstanak na vlasti.

Rezultat toga, prema rečima opozicionog političara Miroslava Aleksića, je nefunkcionisanje institucija.

"Od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, mi imamo svih ovih godina nasilje izvršne vlasti nad pravosudnom i zakonodavnom vlašću. Sa druge strane, praktično imamo nepostojanje institucija koje treba da brinu o funkcionisanju države Srbije i njenim građanima", ocenio je Aleksić za RSE.

Ustav Srbije, kao najviši pravni akt, predviđa tri grane vlasti: izvršnu (Vlada sa ministarstvima), zakonodavnu (Skupština) i pravosudnu (tužilaštva i sudovi). Prema Ustavu, odnos te tri grane "zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži".

Često raspisivanje izbora, prema Aleksićevim rečima, uticalo je i na evrlointegracije Srbije.

"To često raspisivanje vanrednih izbora kao i neformiranje vlasti kao posledicu imaju to da su evropske integracije, možemo reći, potpuno zaustavljene", rekao je on.

Na to ukazuje i Sanda Rašković Ivić iz Narodne stranke, sa višegodišnjim iskustvom kao poslanica u Skupštini ispred različitih stranaka i samostalno.

"Mi smo otvorili neka poglavlja, nismo ih zatvorili. Do sada smo tri puta mogli da ih zatvorimo i da napravimo neke reforme", navela je Rašković Ivić za RSE.

Ona je ukazala i na neefikasan rad parlamenta od 2012. godine:

"Ono što je najgore u celoj toj situaciji jeste što je nama skupština u stvari vrlo kratko radila, što smo one zakone koje smo i usvojili nekvalitetno diskutovali."

Za SPS – sve u skladu sa zakonom i Ustavom

Iako u razgovoru za RSE navodi da se SPS zalaže za to da Vlada doživi svoj puni mandat, Branko Ružić iz te partije kaže da je sve bilo u skladu sa zakonom i Ustavom Srbije.

"Ono što je najvažnije – to je da se nikada nije izašlo van Ustavom i zakonima definisanih okvira, tako da tu bilo koja vrsta spočitavanja sa bilo čije strane prosto ne stoji", naveo je Ružić.

Na pitanje da prokomentariše činjenicu da su vlade od jedanaest godina provele dve u tehničkom mandatu, Ružić odgovara:

"Ne vidim da je to preterano problematično, ali svakako može u tehničkom smislu da oteža funkcionisanje same vlasti kada govorimo o Skupštini koja u tim situacijama u skladu sa Ustavom i zakonom biva raspuštena".

U odgovoru na pitanje da li je često raspisivanje izbora uticalo na evrointegracije Srbije Ružić je naveo da smatra da je zakonodavni okvir u pogledu priključivanja Srbije Evropskoj uniji "sasvim pristojan i u pogledu kapaciteta i u pogledu sadržaja" i da "ne vidi da to na bilo koji način odlaže" taj proces.

Kada je reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova Ružić smatra da vanredni izborni ciklusi "nisu razlog prologniranja dijaloga" Beograda i Prištine i da se tu radi o "političkim razlozima".

Na pitanje zbog čega je uprkos postojećoj stabilnoj većini trebalo toliko vremena da se formiraju Vlade, Ružić je naveo da je važno "ko insistira na izborima".

"Tako nekada imamo državni razlog kao osnov za raspisivanje izbora, ali nekada imamo i zahtev opozicije, što je bio slučaj ovog puta", rekao je Ružić.

Vanredni izbori 17. decembra raspisani su na zahtev dela opozicionih stranaka, nakon višemesečnih protesta građana i političkih aktivista širom Srbije, nezadovoljnih odgovorom države na dva masovna ubistva početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca, u kojima je stradalo 19 ljudi, mahom dece.

Srpska napredna stranka do zaključenja teksta nije odgovorila na pitanja RSE kako komentariše to da su vlade koje je ona vodila kratko trajale i šta je bio razlog za duga formiranja vlade uprkos stabilnoj većini u skupštini.

'Kupovina vremena' i 'zarobljavanje države'

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković smatra da vlast čestim raspisivanjem izbora "kupuje vreme".

"Ti mandati (vlade) su sve kraći, izbori su sve češći i sve su duži periodi u kome vi trošite vreme da formirate novu vladu iako svi ovi izbori od 2014. pokazuju da imate komotnu većinu i da je to relativno jednostavna stvar za vladajuću stranku", ukazao je Stojiljković.

On dodaje da se vreme za formiranje vlade prolongira i zato što vlast širi prvobitnu koaliciju SNS-a i SPS-a sa drugim manjim strankama.

"Znači, prosto se sve čini da se održi neka vrsta prividne dinamike koju imate u međuizbornom periodu, koja vam omogućuje da kupujete vreme i da obrazujete sve širi taj klijentelistički krug koji ste doveli na funkcije ili ste ih makar partijski zaposlili", rekao je Stojiljković.

Sve to dovodi do "zarobljavanja države" i slabljenja institucija, smatra on i pojašnjava:

"Vama su potrebni meseci da neke institucije i prakse uđu ponovo u neku vrstu ritma i onda naviknete društvo na neku vrstu permanente predizborne groznice i vanrednog stanja u kome postoji ta vrsta nesigurnosti koji se odnosi i na taj institucionalni politički aparat".

Krajnji rezultat, zaključuje Stojiljković je gubitak poverenja građana Srbije u institucije.