Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Poplava 'botovskih medija' u Srbiji


Bot u akciji, ilustrativna fotografija

Društvene mreže i digitalni mediji su otvorili neverovatne mogućnosti za trenutnu razmenu informacija na globalnom nivou, ali i stvorili ogroman prostor za političke zloupotrebe interneta.

Prema oceni Snježane Milivojević, profesorke Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, autokrate i populisti u celom svetu veoma brzo su se snašli u novom medijskom ambijentu, formirajući takozvane botovske medije, a taj fenomen nije zaobišao ni Srbiju.

Kao što se u većini autokratija, navodi ona, sloboda govora preselila na internet i, naravno, počela da predstavlja opasnost, i u Srbiji su prvo organizovane armije stranačkih botova koji su blokirali, paralisali i onemogućavali komunikaciju na društvenim mrežama.

"Sada, kada su shvatili da su i internet portali, kao respektabilni i ozbiljni mediji, takođe velika opasnost i da nisu dovoljne samo te brigade zadužene za onemogućavanje komunikacije na mrežama, nedavno su krenuli u akciju pravljenja 'botovskih medija', čija je jedina uloga uništavanje reputacija, obračuni s protivnicima i uništavanje ljudi i karijera", kaže Milivojević za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Mediji osnovani daleko od Srbije

Snježana Milivojević ističe da je ta pojava "veoma opasna po demokratiju ali i da predstavlja veliki i težak udarac oblasti informisanja u Srbiji", tim pre što takvi portali napadnutoj strani ne ostavljaju mogućnost da se brani.

U takvoj situaciji bila je Jovanka Marović, urednica portala "Glas Šumadije" iz Kragujevca.

"Ja sam konkretno imala slučaj da sam htela, zbog neistina koje su iznosili, da tužim jedan portal u Kragujevcu. Reč je o partijskom glasilu, i nisam mogla to da učinim. Prvo, nije upisan u registar medija, registrovan je negde na nekom ostrvu i ne zna se vlasništvo", kaže Marović za RSE.

I Jovanka Marović smatra da takvi portali služe samo da bi iznosili neistine i da bi zapravo targetirali političke protivnike i ljude koji misle drugačije.

Opasno je to što njihove neproverene informacije, lažne vesti i poluistine prenose konvencionalni mediji koji se vrlo često pozivaju na njih kao pouzdane izvore, i to pravi haos na domaćoj internet sceni, kaže Marović.

Ona dodaje da je to posledica neuređenosti oblasti internet medija u kojoj mogu da, po sistemu "kućne radinosti", funkcionišu neregistrovani portali, bez podataka o vlasništvu, adrese i redakcije.

Srbija na udaru lažnih vesti
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:25 0:00

Siva zona na internetu

I istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije, uz podršku Međunarodne federacije novinara, je pokazalo da deo digitalnih medija posluje netransparentno i sa nejasnim vlasništvom.

Dragana Čabarkapa, predsednica tog sindikata, kaže za RSE da su na osnovu istraživanja, kojim je bilo obuhvaćeno skoro 600 internet medija, došli do zaključka da je trećina njih neaktivna, kao i da su vlasnici ostalih uglavnom nepoznati, a poslovanje netransparentno.

"Većina nema ni brojeve telefona i ne zna se ko ih osniva, da li u njima uopšte ima novinara. Ne zna se ko je sa druge strane, ko stoji iza toga, čiji se interesi kriju. Taj prostor država mora što pre da zakonski uredi. Ali, sa druge strane, ako se to uradi sigurno bi bile smanjene slobode. Uz sve to, mnogi internet mediji rade u sivoj zoni. Dakle, ne isplaćuju plate, ne prijavljuju radnike. Sve to zajedno ugrožava novinare i slobodu medija. Država mora da prepozna šta je javni interes u medijima i da obezbedi blagovremeno, objektivno i nepristrasno informisanje na celoj svojoj teritoriju", kaže Čabarkapa.

Na sreću, sve je više i portala koji odgovorno i profesionalno informišu javnost, kao i specijalizovanih internet medija koji imaju jake istraživačke redakcije, kaže profesorka Milivojević i dodaje da sve češći pritisci na njih govore o njihovoj posvećenosti poslu i uticaju na javno mnjenje.

"Sada su i oni pod velikim pritiskom, zato što obavljaju važan posao javnog informisanja, bave se temama od javnog interesa. Otvaraju mnoge teme, provetravaju tu domaću javnost onako kako to konvencionalni mediji ne rade. Sve su to ogromne prednosti koje društvu pružaju internet mediji", kaže Milivojević.

Međutim, ona dodaje da sama mogućnost da se na velikom broju platformi oglase svi koji to žele, stvara komplikovanu sivu zonu sa kojom društva ne mogu da se nose, zbog čega su države uglavnom inferiorne prema tom problemu.

"U Srbiji još nije učinjen ozbiljan pokušaj da se komunikacija na internetu, koja se odnosi na informacije od javnog interesa, uredi. Želim da kažem da nije samo u pitanju impotencija i nesposobnost države da reguliše tu oblast, nego tu ima dosta neznanja i nesnalaženja u novim uslovima", kaže dodaje Milivojević.

Ipak, uprkos brojnim problemima, prema rečima Jovanke Marović, doprinos portala koji objektivno informišu o temama od javnog interesa se povećava, kao i njihov uticaj u javnosti.

To se vidi i u poslednjim istraživanjima koja pokazuju da se polovina čitalaca starih između 35 i 55 godina informiše preko portala.

"Taj deo građama, koji ima proaktivan odnos prema društvenom i javnom životu u Kragujevcu, se u najvećoj meri informiše putem portala kojih je i ovde sve više. To potvrđuje i iskustvo našeg portala, jer smo za samo godinu dana postojanja uspeli da zauzmemo vrlo pristojno mesto na medijskoj sceni centralne Srbije", kaže Marović.

U multietničkoj opštini Bujanovac sa pretežno albanskim stanovništvom, na krajnjem jugu Srbije, ima najviše registrovanih portala u odnosu na broj stanovnika, ali je među njima najviše onih koji su zbog nedostatka sredstava postali žrtva političkih stranaka.

Fakescape: Češka igrica o borbi protiv 'lažnih vijesti'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:30 0:00

Najviše internet medija na jugu Srbije

Agon Islami, urednik portala "Lugina Lajm" na albanskom jeziku, kaže za RSE da su internet mediji, suočeni sa nedostatkom novca i nedostatkom kvalitetnih kadrova prepušteni na milost i nemilost lokalnim političarima.

"Naš portal, registrovan 2013. godine, nekako uspeva da se održi na medijskoj sceni, uz pomoć Opštine Bujanovac, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Čitalačka publika najviše poverenja ima u one koji su uspeli da izbegnu uticaj politike i prevaziđu međunacionalne podele", kaže Islami.

"Od svog osnivanja informišemo objektivno i nepristrasno. Promovišemo različite aktivnosti koje se ne odnose samo na Albance, već i na lokalne Srbe i Srbe uopšte. Mi često proizvodimo sadržaje kojima se promovišu dobri međunacionalni odnosi", zaključuje Islami.

Slično iskustvo ima i Nikola Lazić, urednik portala "Bujanovačke", jedinog medija na srpskom jeziku u toj opštini, osnovanog 2015. godine. Od tada do danas portal se pozicionirao kao jedan od respektabilnijih internet medija na jugu Srbije sa 10.000 poseta dnevno.

"To pokazuje da se poštovanje novinarskih kodeksa i standarda i nepodleganje nacionalističkim tendencijama izraženim u ovoj multietničkoj sredini ceni, tako da smo se etablirali na ovom medijskom tržištu. Mene posebno raduje to što nas i Albanci čitaju i što nam veruju", kaže Lazić.

Naslovna strana portala Bujanovačke
Naslovna strana portala Bujanovačke

Pored nezavisne uređivačke politike, za većinu takvih portala u Srbiji zajednički je i problem finansiranja, jer lokalne samouprave, uprkos zakonskoj obavezi, izbegavaju projektno sufinansiranje medija koji im nisu po volji.

Islami kaže da je na jugu Srbije takav odnos lokalnih vlasti prema digitalnim medijima sve izraženiji.

Stalni problem javno finansiranje

Poslednji slučaj se dogodio u Opštini Preševo, kada nije objavljen konkurs za dodelu sredstava za realizaciju programa i projekata iz oblasti informisanja, a sredstva su dobili samo mediji koji važe za bliske vlastima, ili su u vlasništvu ljudi povezanih sa njima, objašnjava Islami.

Po rečima Jovanke Marović, urednice portala "Glas Šumadije", situacija nije ništa bolja ni u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, udaljenom 130 kilometara južno od Beograda.

"Kada se govori o zakonskom okviru u kome radimo, mogu da kažem da u Kragujevcu u tom pogledu vlada apsolutna katastrofa. Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji već petu godinu zaredom ne raspisuje konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Grad već godinama, bez posledica krši zakon, dovodeći medije u veoma nezavidan položaj", ističe Marović, dodajući da klasičnih političkih pritisaka nema, ali je uskraćivanje budžetskog novca namenjenog medijima "najperfidniji vid političkog pritiska" .

Nikola Lazić kaže da ni "Bujanovačke" ne trpe političke pritiske, ali da se i one suočavaju sa političkim manipulacijama, kada je u pitanju projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

"Pomalo je paradoksalno što u Ministarstvu kulture i informisanja nije prošao nijedan projekat jedinog portala na srpskom jeziku u Bujanovcu. Verujem da to nije slučajno. S druge strane, projekti 'Bujanovačkih' zavređuju pažnju lokalne vlasti i, ako nam je za utehu, to je još jedna potvrda našeg profesionalnog i nepristrasnog informisanja", kaže Lazić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG