Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Odnosi Albanije i Srbije: Ostaviti Kosovo po strani


Zastava Albanije i Srbije

Odnosi Albanije i Srbije opterećeni su kako pitanjem Kosova, tako i mnogobrojnim stereotipima i zabludama. Istovremeno, obe zemlje su važan faktor za stabilnost čitavog Zapadnog Balkana i njihova saradnja je nužna u procesu proširenja Evropske unije.

Poruke su to koje su se mogle čuti na skupu "Srbi i Albanci - kojim putem dalje", a koji su u Beogradu zajedno organizovale nacionalne novinske agencije, Tanjug iz Srbije i ATA iz Albanije.

Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić na skup je stigao iz Londona, gde se održava peti Samit Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa.

"Potvrdilo se ono što sam uvek govorio, tamo gde se na jednom mestu okupe svi iz našeg regiona, tu obavezno dođe do nekog kuršlusa. Tako da Boris Džonson (donedavni ministar spoljnih poslova Velike Britanije, prim. aut.) nije ni došao na konferenciju pošto je podneo ostavku. Možda bi mogli da odemo i u neke druge zemlje?", rekao je Dačić.

Tom je "šalom" ministar spoljnih poslova otvorio skup, pa se obratio i jednom od prisutnih govornika, poslaniku Evropskog parlamenta Eduardu Kukanu.

"Izvinjavam se gospodine Kukan, ali to je naš uticaj na Evropsku uniju. Ja sam lepo rekao, ili ćete nas primiti ili ćete da se raspadnete ako nas ne primite", rekao je Dačić.

Kukan mu tokom svog izlaganja nije ostao dužan.

"Moja preporuka je, ako planirate sledeće posete, nemojte da putujete samo po evropskom kontinentu, već uključite i neke druge. Rekli ste i da ćemo se raspasti ako vas ne primimo u zajednicu. Dakle, ako vas sada prihvatimo, sve vas, u situaciji u kakvoj se sada nalazite, ja vam kažem da ćemo se u toj situaciji stvarno raspasti", poručio je Kukan.

Navodeći da su Srbija i Albanija važne zemlje za ceo Zapadni Balkan, predsednik Odbora Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom podvukao je da je neophodno nastaviti proces proširenja Evropske unije na taj region.

"Niko ne sumnja da su i Srbija i Albanija važni učesnici u regionu, i mi ih posmatramo kao deo procesa proširenja. Zaista verujem da će, ukoliko su odnosi i saradnja između Albanije i Srbije dobri, to pozitivno uticati na ceo region, ali i obrnuto - ako postoje problemi, oni će se preneti na ceo region. Znam da je ovo veoma dug, spor i komplikovan proces i želeo bih da naglasim lični primer lidera - ako su oni angažovani i hrabri, to je snažna poruka za njihova društva, za narod obe zemlje", rekao je Kukan.

Vučićevo rešenje za Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:36 0:00

Pitanje Kosova, ministar spoljnih poslova Srbije vidi kao osnovni kamen spoticanja u odnosima srpskog i albanskog naroda. Naveo je da se Beograd zalaže za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali da "Srbija neće dozvoliti da je neko ponižava i ruši".

"Čvrsto smo opredeljeni da zajednički radimo sa svim zainteresovanim stranama. Budući da su nasleđeni problemi na relaciji Beograd - Tirana, odnosno Beograd - Priština, veoma ozbiljni i teški, još jednom bih ponovio da se Srbija zalaže za dijalog, gde je jedino rešenje prihvatljivo za sve zainteresovane strane, pretpostavka da to rešenje bude i održivo", rekao je Dačić.

Nažalost, prošlo je vreme za rešavanje normalizacije Beograda i Prištine putem kompromisa, ocenio je to Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije. On je rekao da normalizacija odnosa neće ići putem suočavanja srpskog društva sa prošlošću, već sa realnošću.

"Kosovo je otišlo od Srbije i u dijalogu neće biti rešavanja putem kompromisa. Srbija je u ranijim pregovorima propustila šansu da se dođe do kompromisnog rešenja, koje je bilo moguće 2011. ili 2013. godine. Srbija priznavanjem realnosti ne može dobiti Kosovo, ali može dobiti to da ne bude i dalje nedovršena država", smatra Veber.

Iako se na skupu razgovaralo o rešavanju "kosovskog problema", neki od učesnika ukazali su na to da odnosi Srbije i Albanije ne bi trebalo da budu usmereni samo na ovu temu. Iako saglasan sa ocenama da Kosovo ostaje srž problema u albansko-srpskim odnosima, Rigels Halili iz Centra za istočno-evropske studije Univerziteta u Varšavi ističe da se to pitanje često koristi za interne interese.

"Ako pažljivo pogledate političku scenu - i u Srbiji i na Kosovu ili u Albaniji - videćete da se Kosovo mnogo više koristi za unutrašnje, nego za spoljašnje potrebe. Rekao bih da su Srbi i Albanci slični u dve stvari - prva je samoviktimizacija, a druga je demonizacija onog drugog. Da li se međusobno poznajemo? Rekao bih da samo mislimo da se poznajemo. Definitivno ima mnogo stereotipa i zabluda", naveo je Halili.

Zato je, prema ocenama učesnika, za prevazilaženje međusobnog nerazumevanja ključno da se dve strane bolje upoznaju i da prevaziđu mnogobrojne stereotipe. Taj proces trebalo bi da predvode politički lideri, a u njega moraju biti uključene društvene zajednice.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG