Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šta je sa 24 sporne privatizacije u Srbiji?


Luka Beograd, jedna od spornih privatizacija

Samo polovina od 24 sporne velike privatizacije u Srbiji, čiju istragu je svojevremeno tražila Evropska unija, došla je do suda, a pravosudni postupak danas se vodi samo u osam slučajeva, pokazuje istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Kroz mnoge od njih, navodi CINS, provlači se sistemska korupcija.

„To nije bilo spontano, već je bio sistem. To znači da se prvo donose zakoni koji su koruptivni. To i dan danas imate. A onda se postavljaju svoji partijski ljudi. Imate direktora pripadnika određene partije, pa onda sve tako redom, i najniži službenik je takoreći pripadnik te stranke. Formira se komisija za praćenje izvršenja ugovora koja je takođe u tom nizu. Tako da nemate kontrolu“, objasnila je Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, način na koji su, prema istraživanjima tog tela, od 2000. godine do danas opljačkane neke od najvećih društvenih firmi.

Ukupno u četiri slučaja donete su pravosnažne presude. Od toga su dve osuđujuće, dok je tužilaštvo procenilo da u deset slučajeva nije bilo krivičnog dela. Najveći broj spornih privatizacija, 11, desio se u vreme vlade Vojislava Koštunice, kao i u prethodne dve vlade na čijem čelu su bili Zoran Đinđić i Zoran Živković, ukupno devet, navodi se u izveštaju CINS-a, a samo tri ministra našla su se na optužnicama – Predrag Bubalo, Saša Dragin i Oliver Dulić.

Aleksandar Vučič, sadašnji predsednik Srbije, uoči dolaska na vlast 2012. godine i nakon toga objavio je konačni obračun sa kriminalom i korupcijom, pa je formirana i Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za istraživanje sumnjivih privatizacija.

U početku je išlo dobro, kaže Siniša Janković, nekadašnji član Radne grupe MUP-a, danas policajac u penziji, ali se posle nekoliko meseci „bajka završila“.

„Mislim da je i tu politička korupcija odigrala svoju ulogu, da se ona nije potpuno povukla nego da je probala malo da nas skrene. Mi iz Pančeva smo za nekih deset meseci uhapsili skoro 40 ljudi. U tom trenutku bilo je 70 i nešto uhapšeno od celog tima. Ali, na žalost, mi smo hapsili topovsko meso, marginalne ličnosti koje bukvalno nemaju za hleb. Oni su hapšeni kao organizovani kriminalci iz kojekakvih propalih firmi koje su služile kao protočni bojler, jer tražilo se da se hapsi što više“, rekao je Janković.

Istražna radna grupa, koja je osnovana u septembru 2012, radila je do novembra 2014. kada je, pod obrazloženjem vrha MUP-a da su neophodne mere štednje, ukinuta. U 11 slučajeva iz 24 privatizacije optužnice su podignute zbog zloupotrebe službenog položaja, a jedini do sada osuđeni je biznismen Dragan Đurić, na godinu dana kućnog zatvora.

Jelisaveta Vasilić kaže da nije zadovoljna saradnjom izvršne vlasti
Jelisaveta Vasilić kaže da nije zadovoljna saradnjom izvršne vlasti

Već 2012. bilo je jasno, smatra Ivan Zlatić, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, kako će se završiti gromoglasno najavljivani obračun sa kriminalom.

„Poruka je vrlo jasna i bila je takva i pre 2012. godine: korupcija nije kažnjiva ako ste deo mašine. Ako niste deo mašine postoji ogroman rizik da će se gnev javnosti slomiti na vama. Događalo se da neki malo gluplji biznismeni u privatizaciji, koji iz nekog razloga ostanu bez političke podrške, u nekom trenutku zaglave zatvor i ostanu bez svega što su kupili jer se na njima slome kola“, kaže Zlatić.

Savet za borbu protiv korupcije, nezavisno telo koje podnosi izveštaje vladi, i danas nema dovoljno stručnih kadrova, ima samo sedam od 13 predviđenih članova. Jelisaveta Vasilić kaže da nije zadovoljna saradnjom izvršne vlasti.

“Sada su mnogo gore privatizacije. Treba da vidimo kako se daje državna pomoć i gde je otišlo 2,6 milijardi evra za tri godine. Dešava se i otuđenje zemljišta. Trebalo bi videti i kako je nestalo 100.000 hektara zemlje, kako pokazuje naša gruba računica”, zaključila je Vasilić.

HIP Azotara, suđenje u toku
HIP Azotara, suđenje u toku

Centar za istraživačko novinarstvo otvorio je sajt 24slucaja.cins.rs na kom su klasifikovani i detaljno opisani slučajevi 24 sporne privatizacije i prodaje preduzeća.

Po istraživanju CINS-a, oni danas imaju sledeći status:

HIP Azotara, Nuba invest, Srbolek, Zastava elektro, ATP Vojvodina, Jugoremedija, Luka Beograd i Tehnohemija – suđenje u toku.

Večernje novosti, Prosveta, Sartid i Pritisci na medije – istraga u toku.

Keramika Kanjiža – za privatizaciju nije bilo optužnice, za loše poslovanje do stečaja doneto šest uslovnih osuđujućih presuda, Veterinarski zavod – 12 meseci kućnog zatvora. Izvoz šećera u Evropsku uniju – oslobađajuća presuda.

Nacionalna štedionica, Zavod za obračun i plaćanje, Mobtel, Autoput Horgoš-Požega, Trudbenik gradnja, Telekom Srbija, Delreal 1, Šinvoz i C market – nema krivičnog dela.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG