Dostupni linkovi

Spomenik ukrajinskom pesniku u Novom Sadu 'čeka' bolja vremena


„Zbog situacije vezane za epidemiju bolesti COVID-19, nije moguće organizovati otkrivanje spomenika, a posebno imajući u vidu da delegacija iz Ukrajine ne može da dođe tim povodom u naš grad“, navodi se u pismenom odgovoru Gradske uprave za kulturu Novog Sada za RSE
„Zbog situacije vezane za epidemiju bolesti COVID-19, nije moguće organizovati otkrivanje spomenika, a posebno imajući u vidu da delegacija iz Ukrajine ne može da dođe tim povodom u naš grad“, navodi se u pismenom odgovoru Gradske uprave za kulturu Novog Sada za RSE

Iako je bista ukrajinskog pesnika i umetnika Tarasa Ševčenka već skoro tri meseca postavljena na jednom od prometnijih bulevara u Novom Sadu, ona još uvek nije zvanično otkrivena. Razlog je, kako navode gradske vlasti, epidemija.

„Zbog situacije vezane za epidemiju bolesti COVID-19, nije moguće organizovati otkrivanje spomenika, a posebno imajući u vidu da delegacija iz Ukrajine ne može da dođe tim povodom u naš grad“, navodi se u pismenom odgovoru Gradske uprave za kulturu Novog Sada za Radio Slobodna Evropa (RSE) .

U njemu se dodaje i da će, kada se budu stekli adekvatni uslovi, bista biti otkrivena na način kako je to predviđeno - u prisustvu predstavnika Grada Novog Sada i Ukrajine.

Novi Sad je, kada je reč o epidemiološkoj situaciji, odmah iza prestonice Srbije i beleži, prema poslednjim podacima, oko 100 novoobolelih na dnevnom nivou. I u tom gradu važe pravila Kriznog štaba Vlade Srbije, pa je zabranjeno okupljanje više od pet ljudi na otvorenom i zatvorenom.

Poštuje li vlast u Srbiji svoje mere?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:53 0:00

Zašto bista smeta desničarima?

Savet za kulturu Skupštine grada je još 2017. godine prihvatio predlog ukrajinske i rusinske zajednice uz podršku Ukrajinske ambasade da se u ovom gradu u Vojvodini postavi bista Ševčenka. Zatim je dve godine kasnije odredio i mesto biste.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sastao se 28. oktobra 2020. godine sa ambasadorom Ukrajine u Srbiji Oleksandrom Aleksandrovičem, a u zvaničnom saopštenju za medije dva zvaničnika su ocenili da je bista „krunisanje dosadašnje saradnje Novog Sada sa gradom Lavov“, koji je poklonio bistu ukrajinskog pesnika.

Ambasador Ukrajine je, kako se navodi u saopštenju, iskazao zadovolјstvo zbog produblјivanja saradnje i podsetio da ukrajinski Lavov ima dve ulice čiji nazivi upućuju na tradiciju negovanja dobrih odnosa dve zemlјe, a to su Srpska ulica i Ulica Vuka Karadžića.

Bista Tarasa Ševčenka je izrađena od bronze, sa postamentom od granita i visoka je 200 centimetara.

Ukrajinski pisac i umetnik Taras Ševčenko u devetnaestom veku postavio je osnove ukrajinske književnosti, a poznat je i kao borac za nezavisnost te zemlje od Ruske Imperije. U svojim pesmama je opisivao težak život Ukrajinaca pod vlašću ruskog cara.

Zbog svoje poezije je bio kažnjen izgnanstvom i obaveznom vojnom službom. Iako mu je bilo zabranjeno da piše pesme, on je nastavio sa svojim književnim radom i u izgnanstvu.

Zbog njegovog značaja za borbu Ukrajine za nezavisnost, opozicija u Skupštini Novog Sada, od početka ideje postavljanja biste, glasno je bila protiv.

Međutim, desno orijentisana opoziciona Srpska radikalna stranka (SRS) protivi se ideji otkrivanja spomenika, navodeći da bi to moglo da naruši tradicionalno dobre odnose između Srbije i Rusije.

Član te stranke u gradskom parlamentu, Đurađ Jakšić kaže za RSE da je bista loša odluka za Novi Sad. On kaže da je sporno i to što „bistu poklanja (grad na zapadu Ukrajine) Lavov koji je poslednjih godina uporište ukrajinskih neonacista“.

„Mi smo mišljenja da je bista prst u oko Ruskoj Federaciji, pogotovo što inicijativa dolazi od Grada Lavova, a mi znamo da je taj grad specifičan zbog aktivnosti neonacista. Mi smo i tada tražili, ali i dan danas, da se odustane od te biste i druga stvar da Grad Novi Sad raskine odnose sa gradom Lavovim“, kaže Jakšić.

Protiv biste je i desno orijentisana opoziciona Demokratska stranka Srbije (DSS), čiji je gradski odbor 2017. godine ocenio kao „potpuno neprimerenu i neprihvatljivu“ inicijativu za postavljanje spomenika Tarasu Ševčenku u Novom Sadu.

„Taras Ševčenko se proslavio kao borac za nezavisnost Ukrajine od majke Rusije, mnogo više nego kao umetnik i kulturni radnik“, naveo je tada DSS.

Ta stranka je kao „naročito problematičnu“ ocenila činjenicu da predlog dolazi iz ukrajinskog grada Lavova, za koji DSS tvrdi da je „uporište ukrajinskih neonacista“.

„Novi Sad ne treba da remeti odnose sa Rusijom i nepromišljenim aktima izaziva razočaranje i potencijalni bes najvećeg prijatelja i zaštitnika u međunarodnoj areni kakav Rusija dokazano jeste“, naveo je tada DSS.

Politikolog: Ševčenko simbol borbe protiv ruskog imperijalizma

„Ono što najviše iritira radikale, jeste da je Ševčenko ipak simbol protiv ruskog imperijalizma“, ističe novinar i politikolog Boris Varga, poznavalac ukrajinskih prilika.

„Teško je shvatiti rebus, koja je koncepcija kulturnih obležeja u Novom Sadu. Ako bismo Ševčenka vezali za nacionane zajednice, jer u Novom Sadu se kultura vezuje za etnički ključ, onda bismo mogli reći da je ovde reč o ključu koji predstavlja ukrajinsku zajednicu i Rusine“ objašnjava za RSE Varga.

Bista, dodaje on, razbija etničku monolitnost. „I ja bih rekao da je to pozitivna stvar“, dodaje Varga.

Varga napominje da i „danas u Ukrajini imamo njega (Ševčenka) kao simbol poslednje antikolonijalne borbe u Evropi. Pokušaj Ukrajine da se istrgne iz geopolitičke orbite Rusije. Ševčenko je, kao umetnik i ličnost simbol te borbe“.

Varga dodaje da „upravo simbol borbe protiv imeperijalizma i kolonijalizma je nešto što bi trebalo da nas veže“.

„Mi tu pre svega vidimo ruski imperijalizam u Istočnoj Evropi, kao i srpski imperijalizam u regionu, pre svega u Bosni i u Crnoj Gori. Tako da Ševčenko svakako ima svoje mesto u ovom gradu“, ističe on.

Odnosi Rusije i Ukrajine su značajno urušeni nakon ruskog anektiranja Krima 2014. godine, a Kijev je dalje u sukobu sa proruskim separatistima na istoku Ukrajine. Procenjuje se da je u tim okršajima do sada nastradalo više od 13 hiljada ljudi.

Evropska unija je zbog pripajanja Krima Rusiji uvela sankcije za više od 170 lica i skoro 50 organizacija iz Rusije. Poslednje proširenje liste pojedinaca i organizacija iz Rusije usledilo je nakon izgradnje mosta i železničkih pruga koje povezuju Rusiju sa Krimom.

Srbija je u decembru prošle godine dva puta glasala protiv rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska okupacija ukrajinskog poluostrva Krima. Zbog odnosa prema Moskvi, Beograd je često na udaru kritike Brisela, pre svega zbog neusaglašenosti spoljne politike Srbije sa tim zapadnoevropskim blokom.

XS
SM
MD
LG