Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Slučaj Jurišić ponovo u žiži javnosti


Specijalni sud u Beogradu - iz arhive
Slučaj Ilije Jurišića ponovo je izbio u javnost nakon što je predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić uputio je pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u kojem ga zvanično obavještava da "navodni sporazum između BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA, a zbog koga je Jurišić osuđen na 12 godina zatvora, zapravo, nikada nije postignut".

U saopštenju iz Silajdžićevog kabineta stoji da je „Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Iliju Jurišića proglasilo krivim za „kršenje“ nepostojećeg sporazuma između BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA i zbog toga ga osudilo na kaznu od 12 godina zatvora“.

U tekstu se još i navodi da se nakon detaljne istrage došao do niza dokaza da navedeni sporazum nikada nije ni postignut.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je za RSE da su izjave predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića i bivšeg člana ratnog predsedništva Ejupa Ganića, pokušaj političara da se mešaju u rad pravosudnih organa Srbije:
Ovo je opet pokušaj politizacije pravosuđa, kaže Bruno Vekarić.

“Ovo je opet pokušaj politizacije pravosuđa. Da li ste ikada čuli da se predsednik Srbije Boris Tadić mešao u bilo koji pravosudni predmet u Bosni i Hercegovini i mislim da je jedina adresa koja može da odluči da li je Jurišić kriv ili ne, Apelacioni sud i svaki kometar politike jeste štetan i jeste pritisak na sud. Sudovi svuda rade kao nezavisne institucije, a sve drugo predstavlja političku kampanju za izbore u BiH koji se, očito, spremaju za oktobar“,
kaže Vekarić.

Ali, tako ne misli Sonja Biserko predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona za RSE kaže da je Ilija Jurišić samo žrtva nastojanja Beograda da bosansku stranu učini odgovornom za početak rata.

“Pri tom, Jurišić nije imao svoje svedoke, jer su svi svedoci bili žrtve svedoci koji malo toga znaju ko je uopšte Jurišić i kako je delovao. Sa druge strane, pokazalo se i pred sudom u Londonu da nije postojao taj sporazum između JNA i BiH. Ovaj pokušaj Beograda da napravi neki novi uvid u ono što se dešavalo, pokazao je tu aroganciju srpske strane i zato je veoma važno imati uvid u pravi kontekst i hronologiju onoga što se dešavalo 90-ih godina koje se danas zloupotrebljavaju i, na neki način, krivo tumače“,
ističe Biserko.

Tužilaštvo: dokumenti postoje

Na naše pitanje da li sporni dokumenti, na osnovu kojih je Jurišić osuđen, uopšte postoje imajući u vidu da je zbog nedostatka tih dokumenta Ejup Ganić nedavno pušten iz zatvora u Londonu, Vekarić kaže:
Ilija Jurišić - iz arhive

“Naravno da postoji odluka na koju se pozivamo, ali postoje mnogi drugi sporazumi koji su se u to vreme potpisivali, ali to je manje važno jer o tome odluku donosi Apelacioni sud u drugom stepenu i to je svakako bolje za pravdu i nezavisnost sudstva. Svi drugi komentari su čista politika“.


Iako nije uobičajeno da Tužilac za ratne zločine komentariše krivični postupak koji je u toku, srbijanski tužilac Vladimir Vukčević ipak je to uradio.

U saopštenju koje je dostavljeno javnosti stoji da “osnov odgovornosti optuženog Jurišića nije u Sporazumu između SRJ (SFRJ) i BiH već u konkretnom sporazumu postignutog 15. maja 1992. godine u Tuzli između predstavnika vlasti Tuzle i komandanta kasarne „Husinjska buna“ Mila Dubajića o mirnom izlasku iz grada toga dana, dogovorenim pravcem i u dogovoreno vreme.

Tužilaštvo još navodi da je “osnov za ovaj konkretni Sporazum predstavnika vlasti Tuzle bila i odluka predsedništva BiH od 27.aprila 1992.godine."

Uplitanje političara loše za tok suđenja

Ipak, Jurišićeva odbrana smatra da je svako uplitanje političara loše za dalji tok suđenja. Advokat Đorđe Dozet naglašava da bi bilo najbolje pustiti suda da radi bez političkih pritisaka.

Žalosno je ako postoji bilo koja zemlja u svetu u kojoj dva političara odlučuju o krivično-pravnom statusu nekog od okrivljenih i ja se nadam da mi ne živimo u zemlji u kojoj će predsednik države odlučivati o tome da li će neko biti kriv ili ne, kaže Đorđe Dozet

”Odbrana za taj sporazum znala je još tokom prvostepenog postupka, odnosno, znamo da nije izveden kao dokaz i znamo da ne postoji u spisu, to je broj jedan. Broj dva, pravni savetnici Ejupa Ganića koji su pred sudom u Londonu obznanili da taj sporazum ne postoji, odbrana je na naš zahtev zamolila predstavnike BiH da pokušaju pronaći da li u njihovim arhivama postoji takav sporazum, jer u arhivama koje su nama bile dostupne u Srbiji takav sporazum nije postojao. Treće, žalosno je ako postoji bilo koja zemlja u svetu u kojoj dva političara odlučuju o krivično-pravnom statusu nekog od okrivljenih i ja se nadam da mi ne živimo u zemlji u kojoj će predsednik države odlučivati o tome da li će neko biti kriv ili ne”,
naglašava Dozet.

U toku je drugostepeni postupak pred Apelcionim sudom, a ledeći korak je saslušanje svedoka koje prvostepeni sud nije želeo da sasluša. Dokazi će biti izvođeni, kako kaže Đorđe Dozet, od 22. do 24 septembra, a presuda bi se mogla očekivati nekoliko dana kasnije.

Biserko, koja veruje u Jurišićevu nevinost nada se da će saslušanje novih svedoka doneti oslobađajuću presudu za njega.

“Saslušavanje svedoka iz Tuzle preko vide linka, nadam se da će omogućiti oslobađanje Jurišića i da će se uzeti u obzir neke činjenice koje su pogrešno ili lažno prikazane kao ova o sporazumu između JNA i BiH o povlačenju vojnika“,
zaključuje Biserko.

******
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:

Slučajevi Jurišić i Ganić: Različiti aršini bh. vlasti

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG