Sloboda interneta u svetu opada 13. godinu zaredom, navodi se u izveštaju Fridom hausa (Freedom House). Stanje se pogoršalo u 29, a poboljšalo u 20 zemalja.
Iako razvoj veštačke inteligencije (AI) pruža dobrobiti, koristi se i za jačanje digitalne represije. Fridom haus ističe da vlade koriste automatizovane sisteme kako bi ojačale kontrolu nad informacijama i onlajn cenzuru.
Istovremeno, distributeri dezinformacija posežu za alatima veštačke inteligencije da bi dodatno zamaglili granice između stvarnosti i obmane.
Fridom haus konstatuje da iako su inovacije u veštačkoj inteligenciji doprinele padu slobode interneta, i dalje se šire stariji oblici digitalne represije.
U Iranu je zabeležen najveći pad, jer su vlasti zatvorile internet servise i blokirale društvene mreže kako bi ugušile antivladine proteste, dok je Kina devetu godinu zaredom zadržala titulu najgoreg okruženja za slobodu interneta na svetu.
U rekordnih 55 od 70 zemalja (koje čine 88 odsto korisnika interneta u svetu) obuhvaćenih izveštajem, ljudi su zatvarani ili na drugi način proganjani zbog izražavanja svojih političkih, društvenih ili verskih stavova, dok su fizički napadani ili ubijani zbog komentara na mreži u 41 zemlji.
Najdrastičniji slučajevi su Mjanmar i Iran, čiji su autoritarni režimi pogubili ljude po optužbi za krivična dela zbog iskazivanja njihovih stavova na internetu.
"Veštačka inteligencija se može koristiti za pojačavanje cenzure, nadzora i širenje dezinformacija", rekao je Majkl Džej Abramovic (Michael J. Abramowitz), predsednik Fridom hausa.
"Ovo je kritično pitanje za naše vreme, pošto su ljudska prava na internetu ključna meta današnjih autokrata.
Demokratske države bi trebalo da pojačaju regulativu veštačke inteligencije u cilju osiguranja više transparentnosti, efikasnih mehanizama nadzora i dale prioritet zaštiti ljudskih prava", istakao je Abramovic.
Najveći pad sloboda u Iranu
Najveći pad na skali od 100 tačaka u izveštaju dogodio se u Iranu (-5), zatim na Filipinima (-4), u Belorusiji (-3), Kostariki (-3) i Nikaragvi (-3).
Sa pojavom četbotova (chatbot) koje je omogućila veštačka inteligencija, širom sveta započela je borba protiv talasa grube digitalne represije.
Ona nigde nije tako očigledna kao u Iranu. Nakon što je smrt Mahse Amini u pritvoru izazvala proteste širom zemlje u septembru 2022, režim je povremeno ograničavao internet konekciju i blokirao WhatsApp i Instagram, jedine međunarodne platforme društvenih medija koje su bile dostupne u zemlji.
Ali, državna represija nije bila ograničena samo na proteste: dve osobe su pogubljene zbog navodnog bogohuljenja nakon što su na Telegramu podelile svoje stavove o veri.
[Video: Godinu dana posle smrti Mahse Amini | 16. septembra 2023.]
Najteža situacija u Kini
Žestoki udari na slobodu izražavanja postali su rutina u Kini, koja je devetu godinu zaredom zadržala titulu najgoreg okruženja za slobodu interneta, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Među mnogim zatvorenicima zbog iskazivanja svojih stavova na mrežama je i istaknuti građanski aktivista i bloger Su Žijong, koji je osuđen na 14 godina robije u aprilu 2023.
U međuvremenu, cenzori brišu kritike o usporavanju kineske ekonomije i rasprave o odobrenju trećeg predsedničkog mandata bez presedana za Sija Đinpinga. Uprkos tako intenzivnoj represiji, kineski narod je pokazao inspirativnu otpornost, ističe Fridom haus.
U novembru 2022. godine, na primer, protesti zbog smrtonosnog požara u Urumćiju, čije su posledice pogoršane zbog prerestriktivnih mera protiv COVID-19, prerasli su u jedan od najotvorenijih izazova vladajućoj Komunističkoj partiji Kine (KPK) u nekoliko decenija, što je izazvalo retke promene vladine politike.
Građani su koristili kreativan jezik na društvenim mrežama da bi izbegli cenzore, lansirajući heštegove poput "A4" i "vežbe belog papira" kako bi dočarali prazne listove papira koje su podigli u znak protesta protiv krajnosti cenzure Komunističke partije Kine.
Pogubljenje aktiviste u Mjanmaru
Mjanmar je ove godine bio drugo najrepresivnije okruženje na svetu za slobodu interneta.
Pod vojnom vlašću od puča 2021. godine, korisnici interneta u zemlji nastavili su da izražavaju podršku demokratskom pokretu otpora ili žale za žrtvama huntinog nasilja, uz veliki lični rizik.
Vojska i njeni doušnici su koristili Telegram grupe za razmenu informacija o neistomišljenicima, dozvoljavajući vlastima da ih identifikuju, pritvore, a u nekim slučajevima i nasilno nestanu.
U najneverovatnijem slučaju, vojska je pogubila istaknutog aktivistu Kja Min Jua, poznatijeg kao Ko Džimi, u julu 2022, nakon što ga je uhapsila zbog prodemokratskih postova na društvenim mrežama.
Zvaničnici su takođe prinudili poslednjeg provajdera internet usluga u Mjanmaru, koji je imao određeni stepen nezavisnosti, da prepusti imovinu kompaniji povezanoj sa državom u septembru 2022, otvarajući put za cenzuru bez otpora privatnog sektora.
Broj zemalja u kojima vlasti sprovode široko rasprostranjena hapšenja i izriču višegodišnje zatvorske kazne za onlajn aktivnosti naglo se povećao tokom protekle decenije, sa 18 u 2014. na 31 u 2023. godini.
Izbori kao žarište digitalne represije
Uoči i tokom izbora, mnogi aktuelni lideri su kriminalizovali široke kategorije govora, blokirali pristup nezavisnim novinskim sajtovima i nametnuli druge kontrole protoka informacija kako bi osigurali glasove u svoju korist.
Uoči izbora u Kambodži u julu 2023., kroz koje je dugogodišnji premijer Hun Sen osmislio prenos vlasti na svog sina, vlasti su blokirale pristup medijima poput Radio Free Asia, Voice of Democracy i Cambodia Daily, što je dodatno učvrstivši režimsku kontrolu.
Turska vlada, koju 20 godina vode Redžep Tajip Erdoan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP), usvojila je represivni zakon o dezinformacijama, a zatim ga upotrebila protiv novinara i pripadnika opozicije uoči opštih izbora u maju 2023. godine.
U novembru 2022. godine, dok se predsednik Tunisa Kajs Said pripremao za prve izbore prema novom ustavu koji je u velikoj meri proširio njegovu moć, vlasti su zapretile nezavisnom novinskom sajtu i pritvorile njegovog direktora zbog izveštaja u kojima je kritikovana vlada.
Novoizabrani lideri su takođe nastojali da preoblikuju onlajn okruženje u svoju korist. Filipini su pretrpeli drugi najveći pad slobode interneta ove godine.
Nakon što je pobedio na prošlogodišnjim izborima, predsednik Ferdinand "Bongbong" Markos mlađi, sin diktatora iz doba Hladnog rata, potpisao je zakon u oktobru 2022. kojim se od svih Filipinaca zahteva da registruju svoje SIM kartice pod pravim imenom, podrivajući anonimnu komunikaciju u opasnom okruženju za novinare i aktiviste.
Markos je takođe ostavio na snazi nalog za blokiranje kojim je ograničeno 27 veb lokacija, uključujući nekoliko novinskih kuća poznatih po kritičkom izveštavanju.
Prvi put ga je nametnuo odlazeći predsednik Rodrigo Duterte u junu 2022. godine, u skladu sa zakonom o borbi protiv terorizma koji je bio često oruđe vlade za prekoračenje zakona.
Uloga privatnog sektora u širenje ruske propagande
Državni zvaničnici su razvili mreže privatnih aktera voljnih da šire lažne i obmanjujuće sadržaje.
Ruski privatni sektor igrao je stalnu ulogu u širenju dezinformacija o invaziji na Ukrajinu prošle godine.
Opsežna i sofisticirana operacija poznata kao "Doppelganger" oponašala je nemačke, američke, italijanske, britanske i francuske medije kako bi širila lažne i konspirativne priče o evropskim sankcijama i ukrajinskim izbeglicama. "Doppelganger" je povezan sa grupom kompanija i neprofitnih organizacija bliskih veza sa ruskim vlastima.
"Cyber Front Z", još jedna ruska mreža, oslanjala se na Telegram zadužujući komentatore da dele stotine postova dnevno na drugim platformama u kojima se napadaju kritičari predsednika Vladimira Putina i promoviše antiukrajinska propaganda.
Istovremeno, Roskomnadzor, ruski regulator za medije i telekomunikacije, zahteva od provajdera internet usluga da instaliraju jedinstven, državni sistem za duboku inspekciju (DPI) koji omogućava blokiranje veb lokacija širom zemlje.
Kremlj je koristio ovaj sistem da blokira globalne platforme društvenih medija, ukrajinske i domaće sajtove u kojima postoji bilo kakav nagoveštaj neslaganja sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
Takođe je pojačana blokada ruskih sajtova sa LGBT+ sadržajima, kao deo šireg napada na tu zajednicu u zemlji.
Island najbolje okruženje za slobodu interneta
Island je ostao najbolje okruženje za slobodu interneta petu godinu zaredom, a sledi ga Estonija. Šri Lanka je ostvarila najveće ovogodišnje poboljšanje rezultata jer vlasti nisu ponovo blokirale društvene medije kao u aprilu 2022. tokom masovnih antivladinih protesta.
Iako je Gambija još uvek rangirana kao delimično slobodna, doživela je najznačajnije poboljšanje slobode interneta u protekloj deceniji.
Takođe, usaglašena politička akcija protiv tehnologije špijunskog softvera je nastavljena kontinuiranom poplavom otkrića u kojoj meri su branioci ljudskih prava, novinari i vladini zvaničnici bili na meti ovih alata.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) istakla se kao globalni lider u martu 2023. godine kada je izdala izvršnu naredbu koja zabranjuje saveznim agencijama da koriste komercijalni špijunski softver koji predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti ili kontraobaveštajnoj službi, ili koji bi strane vlade mogle da koriste za kršenje ljudska prava ili da cilja Amerikance, navodi Fridom haus.
Predlozi za blokadu TikToka u Francuskoj i SAD
Neke demokratske vlade koje tradicionalno brane slobodu izražavanja, razmatrale su ili nametale cenzuru, često navodeći zabrinutost zbog stranog mešanja, prevara i bezbednosti na mreži.
Francuski zakon predstavljen u maju 2023. zahtevao je od pretraživača, a ne od provajdera internet usluga, da blokiraju veb-sajtove kada to zatraži administrativno telo, za razliku od sudskog naloga.
Mesec dana kasnije, ponovo je iskazana zabrinutost zbog preširoke cenzure kada je predsednik Emanuel Makron predložio blokadu ili zabranu Snapchata, TikToka i drugih servisa koje koristi mlađa populacija usred protesta i nasilja koje je usledilo nakon što je policija ubila tinejdžera alžirskog porekla.
Iako takva ograničenja nisu sprovedena, retoričko odobravanje blokade društvenih medija od strane demokratskog lidera kao odgovor na proteste moglo bi pomoći legitimizaciji cenzure na globalnom nivou, navodi Fridom haus.
- Francuska zabranila TikTok i Netflix na službenim telefonima
- Direktor TikToka na ispitivanju u Kongresu SAD
Pojedini političari i američke savezne države zalagali su se za potpunu zabranu TikToka, u vlasništvu kineske tehnološke kompanije Bajt dens (ByteDance), navodeći kao razlog potencijalne pretnje nacionalnoj bezbednosti i rizik da kineska vlada može da pristupi ličnim podacima Amerikanaca.
Montana je postala prva država koja je donela zakon koji, počevši od januara 2024, primorava kompanije poput Epla (Apple) i Gugl (Google) da spreče njene stanovnike da preuzimaju TikTok iz njihovih prodavnica aplikacija.
Od kada je usvojen u maju 2023. godine, zakon se suočio sa ustavnim izazovima. U međuvremenu, na saveznom nivou, predloženi zakoni bi ovlastili predsednika Džoa Bajdena da zabrani TikTok širom zemlje.
Iako vlasništvo Bajt densa nad Tik Tokom izaziva ozbiljnu zabrinutost za ljudska prava i nacionalnu bezbednost, zabrana bi potkopala ustavno pravo na slobodu govora za milione Amerikanaca i skoro sigurno podstakla druge vlade da ograniče pristup određenim platformama društvenih medija, ocenjuje Fridom haus.
Takva zabrana takođe ne bi uspela da reši osnovne pretnje koje predstavlja TikTok, širi ekosistem za prikupljanje podataka u tehnološkom sektoru i višestruke načine na koje strane vlade i nedržavni akteri mogu da pristupe i iskoriste informacije Amerikanaca.
Sveobuhvatniji, delotvorniji pristup ovim problemima koji poštuje prava bi uključivao jači regulatorni nadzor i novo zakonodavstvo za poboljšanje zaštite privatnosti, zahtevalo bi transparentnost platforme i procene rizika i zaštitu od slabih praksi bezbednosti podataka, ističe se u izveštaju Fridom hausa.
Fokus kompanija na profit, a ne na odgovornost
Niz poslovnih odluka dodatno dovodi u sumnju spremnost i kapacitet privatnog sektora da se samoreguliše.
Na brojnim velikim platformama drastično su smanjeni su smanjeni timovi koji su se fokusirali na sadržaj, integritet, poverenje i bezbednost — uključujući i one koji imaju zadatak da postavljaju, održavaju i primenjuju pravila ponašanja korisnika.
Ova promena prioriteta sugeriše da su kompanije zaboravile lekcije iz prošlih kontroverzi.
Nedovoljna ulaganja industrije u moderiranje sadržaja širom sveta, nepoštovanje zahteva za dodatnom pažnjom tokom izbornih ili drugih osetljivih perioda i neadekvatna prilagođavanja proizvoda i politika kao odgovor na krize, sve je to imalo za posledicu rasplamsavanje onlajn i oflajn nasilja.
Nigde ovo smanjenje i promena prioriteta resursa nije bilo tako dramatično kao u Iksu (X), ranije poznatom kao Tviter, nakon što ga je kupio tehnološki investitor i preduzetnik Ilan Mask (Elon Musk) u oktobru 2022.
U okviru masovnih otpuštanja, kompanija je smanjila i broj stručnjaka za poverenje i bezbednost, ljudska prava, javne politike i regionalna pitanja u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Iks je takođe smanjio izveštaje o transparentnosti i obustavio izveštaje o Lumenu, bazi podataka koja objavljuje vladine naloge za uklanjanje sadržaja.
Zbog ekonomskih problema bilo je masovnih otpuštanja i u Meti, Amazonovom Tviču (Twitch), Guglu i Majkrosoftu smanjujući timove angažovane na temama kao što su izbori, etika veštačke inteligencije ili moderiranje sadržaja.
Tehnologija ne može da zameni upravljanje
Čini se da se kompanije kalkulišu da mogu da koriste veštačku inteligenciju da bi nadoknadile smanjenje stručnih lica, čak i u suočavanju sa problemima koji proizilaze iz same veštačke inteligencije.
Tehnologija ne može biti zamena za upravljanje. Većina modela veštačke inteligencije je veoma neprozirna, zavisna od obrade milijardi podataka i efektivno pod kontrolom nekolicine kompanija koje malo otkrivaju o svom razvoju i obuci.
Njihova nedokučiva struktura je suštinski u suprotnosti sa demokratskim vrednostima kao što su transparentnost, proporcionalnost i odgovornost, a njihovi inputi informacija su često žarišta potencijalne pristrasnosti.
Kompanije koje kreiraju ili primenjuju sisteme veštačke inteligencije, od najnovijih startapova do najefikasnijih giganata, trebalo bi da neguju razumevanje prethodnih napora u cilju jačanja odgovornosti društvenih mreža.
Ali, s obzirom na prirodnu sklonost privatnog sektora da se fokusira na stvaranje profita, njegovi proizvodi veštačke inteligencije zahtevaju nadzor od strane informisane javnosti, globalne grupe organizacija civilnog društva i ovlašćenih regulatora, ističe Fridom haus.
Veštačka inteligencija može pomoći u borbi protiv autokratije
U izveštaju se pozivaju kreatori politike i njihove partneri iz civilnog i privatnog sektora da se dodatno angažuju u zaštiti ukupne slobode interneta, posebno pošto tehnologija veštačke inteligencije ojačava snage koje izazivaju višegodišnji pad.
Efikasna odbrana slobode interneta zahteva ne samo razvoj sistema upravljanja veštačkom inteligencijom, već i otklanjanje dugotrajnih pretnji privatnosti, slobodnog izražavanja i pristupa informacijama koje su nagrizle šire digitalno okruženje, navodi Fridom haus.
"Kada je dizajnirana i korišćena bezbedno i pošteno, veštačka inteligencija može da pomogne ljudima da izbegnu autoritarnu cenzuru, da se suprotstave dezinformacijama i dokumentuju kršenje ljudskih prava", rekla je koautorka izveštaja Allie Funk.
"Lekcije koje smo zajedno naučili iz prethodne decenije diskusija o internet politici – u vezi sa državnim nadzorom, potrebom za snažnim globalnim angažovanjem civilnog društva i problemom prevelikog oslanjanja na samoregulaciju – pružaju obećavajuću mapu puta za ovu novu eru", dodala je Funk.
Nužni snažni standardi
Da bi zaštitili slobodu interneta, pristalice demokratije moraju da prilagode lekcije naučene iz prethodnih izazova i primene ih na veštačku inteligenciju.
Preterano oslanjanje demokratija na samoregulaciju privatnih kompanija ostavilo je ljudska prava izložena raznim pretnjama u digitalnom dobu, a smanjenje resursa u tehnološkom sektoru moglo bi da pogorša taj nedostatak.
U cilju zaštite slobodnog i otvorenog interneta, demokratski kreatori politike – koji rade rame uz rame sa stručnjacima iz civilnog društva iz celog sveta – trebalo bi da uspostave snažne standarde zasnovane na ljudskim pravima za državne i nedržavne aktere koji razvijaju ili primenjuju alate veštačke inteligencije, uključujući snažnu transparentnost i nezavisni nadzor, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Facebook Forum