Dostupni linkovi

Nezadovoljstvo zbog povećanja kazne Šljivančaninu


Veselin Šljivančanin

Nakon što je Žalbeno veće Haškog tribunala povećalo kaznu Veselinu Šljivančaninu, majoru bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA), s pet na 17 godina zatvora za zločine u Vukovaru 1991., proglasivši ga odgovornim za pomaganje i ubijanje 194 hrvatska ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, državni vrh Srbije izrazio je čuđenje i nezadovoljstvo takvom odlukom suda. Stručnjaci ističu da će različiti delovi društva različito reagovati na izmenjenu presudu Šljivančaninu.

Žalbeno veće potvrdilo je prvostepenu presudu i pukovniku bivše JNA Miletu Mrkšiću za isti zločin na koji je već osuđen na 20 godina zatvora.

Isto veće odlučilo je većinom glasova da je Veselin Šljivančanin pomogao i podržao ubistva na Ovčari jer je, kako se navodi u presudi, povukao vojsku sa te farme, a zarobljenike prepustio teritorijalnoj odbrani i paravojnim formacijama, iako je mogao da predvidi da će uslediti njihovo ubistvo.

Ovakvu odluku pozdravili su tužilaštvo Tribunala u Hagu, ali i hrvatski politički vrh. Sa druge strane, najviši politički zvaničnici u Srbiji negativno su reagovali na ovakvu odluku suda.

Boris Tadić
Predsednik Srbije Boris Tadić iznenađen je i najavljuje da će Srbija učiniti sve što je u njenoj moći da takva odluka bude promenjena:

"S druge strane, saradnja sa Haškim tribunalom ne sme biti dovedena u pitanje, jer bi se na taj način doveo u pitanje i sam razvoj države Srbije i budućnost naših građana, u ekonomskom smislu te reči, zaustavile bi se integracije i ne bismo, u krajnjem slučaju, došli ni do liberalizacije viznog režima i svega onoga što je za građane veoma važno. U svakom slučaju, iako pitanje viza i saradnja sa Haškim tribunalom nije direktno povezano, ali, na kraju, verujte, u politici, međunarodnoj politici, sve se povezuje. U svakom slučaju, država Srbija će svim svojim građanima, pa i onima koji su optuženi pred Haškim tribunalom, davati sve usluge i činiti sve što je moguće, makar, u ovom slučaju, da dođe, ako je ikako moguće, do smanjenja kazne."

Dragan Šutanovac
Ali, presuda Šljivančaninu iznenadila je i sve one koji rade u sistemu odbrane, rekao je za Radio Slobodna Evropa ministar odbrane Dragan Šutanovac, i dodao da je presuda neprimerena:

"Moram da kažem da smatram da je neprimereno da drugostepeni organ donese presudu koja je više nego tri puta veća od prvostepene, i da lično osećam jedno veoma visoko nezadovoljstvo, imajući u vidu da je Naser Orić u Sarajevu uhapšen kao kriminalac zbog posedovanja oružja, da u isto vreme Haradinaj šeta slobodno po Kosovu i Metohiji. Smatram da je ova presuda zaista neprimerena i da ni na koji način ne doprinosi ugledu Haškog tribunala koji je, ionako, veoma nizak. Međutim, bez obzira na to, Srbija ima svoje međunarodne obaveze, nažalost mi moramo da ih ispoštujemo. Želim da kažem da će Ministarstvo odbrane nastaviti dalje svoj posao, po zakonu, i da će nastaviti da izvršava svoje obaveze."


Ali, kako će se ova izmenjena presuda odraziti na srbijansko društvo? Politički vrh već je jasno stavio do znanja gde se u odnosu na tu presudu nalazi, ali da li je takav i većinski stav građana Srbije? Stručnjaci ističu da će na ovu presudu različiti delovi društva, različito reagovati.

Janja Beč Nojman
Srpsko društvo kao monolitni identitet više ne postoji, što je dobro, rekla je za naš program sociolog Janja Beč-Nojman, ekspertkinja za ratne zločine. Ona ističe da su za procese suočavanja danas mnogo više spremniji građani nego političke, intelektualne, crkvene ili kulturne elite koje ih predstavljaju:

"Politička elita, umetnička, intelektualna, i tako dalje, u svakom slučaju to neće prihvatiti. Time se priznaje da projekat nije bio dobar, odnosno, da je bio kriminogen, kriminalan. NG organizacije, mladi ljudi, puno mladih ljudi će se barem zamisliti nad tim. Zamisliće se o kažnjivosti zločina. Ta kazna može da zaustavi ćutanja i da se sad svako pokaže – i državne institucije koje stalno viču 'mi sarađujemo, mi sarađujemo' – a sad kad se nešto tako desi onda se tu vidi neko drugo lice, to Janusovo lice dobra i zla. Ovo je u stvari neki test, ali mislim da je pozitivno što se o tome govori, što se ne gura pod tepih. Ja spadam u one koji misle da treba proći kroz traumu, da treba ići korak po korak u tom suočavanju, da bismo se oslobodili kolektivne krivice."


Janja Beč-Nojman naglašava da u Srbiji još uvek postoji veliki otpor da se prihvati odgovornost za počinjene zločine i da su to procesi dugog trajanja koji će u društvu snažno biti prisutni naredne tri do četiri generacije:

"Ovde vlada veliki otpor da se suoči s tim, zato što, po mom shvatanju, je bio preveliki zločin. I teže je suočiti se s tim. Sa malim nekim, kako bih rekla, grehom, ljudi se lakše suočavaju. A ovo je bio, stvarno, magnum crimen. Mislim, mi nismo postratno društvo, mi smo postgenocidno društvo po međunarodnom krivičnom pravu. E sad, to treba nositi."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG