Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u utorak ocenio da su predlozi pravosudnih i zakona u oblasti tužilaštva, koje je podneo poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), u skladu sa Ustavom Srbije, javlja Beta.
O tim pravnim aktima bi poslanici u parlamentu trebalo da počnu raspravu u sredu, 14. januara.
Predlog je kritikovao deo opozcije, a kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan".
Poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe, izašao je u javnost krajem novembra sa inicijativom da se tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, "reorganizuje" i podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao posebno odeljenje.
Reč je o tužilaštvu čijim su istragama moguće korupcije i zloupotrebe službenog položaja obuhvaćeni predstavnici vlasti i članovi vladajućeg SNS-a.
Šta kaže opozicija?
Tokom sednice odbora 13. januara, poslanik opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Petrović je kritikovao te predloge, te ocenio da nisu u interesu građana već predstavnika SNS-a.
Kazao je i da su ti zakonski predlozi suprotni Ustavu Srbije koji, kako je naveo, garantuje vladavinu prava i da je sudstvo nezavisno.
Prema oceni odbora, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je u skladu sa Ustavom Srbije.
Predlozi zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, su, po odboru, takođe u skladu sa Ustavom.
Odbor je podržao i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o izmeni Zakona o sudijama.
Šta kaže Vrhovno javno tužilaštvo?
Povodom sednice Odbora za pravosuđe u utorak se oglasio i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), koji je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan" u pogledu napretka u reformama javnog tužilaštva i sudstva u Srbiji.
"Ukoliko navedeni predlozi budu usvojeni, Кolegijum smatra da će time biti značajno narušeno ustavno ustrojstvo javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava", kazali su iz tužilaštva.
Dodali su da su određene odredbe predloga zakona u suprotnosti sa načelima i odredbama Ustava Srbije i da bi njihovo usvajanje predstavljalo odustajanje od izgradnje savremenog javnog tužilaštva.
"U slučaju usvajanja navedenih predloga dovodi se u pitanje rezultat Ustavnog referenduma iz 2022. godine kada su građani Srbije doneli odluku da podrže izmene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva", piše u saopštenju.
Zašto vlast želi reorganizaciju?
Inicijativa Srpske napredne stranke o reorganizaciji tužilaštva dolazi nakon optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su proteklih nekoliko meseci iznosili najviši predstavnici izvršne vlasti.
U tome je, između ostalih, učestvovao i predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić, koji je tužioce TOK-a u izjavi 3. novembra nazvao "kriminalnom bandom".
Iste reči koristi i ministar kulture Nikola Selaković, koji je u svojstvu osumnjičenog obuhvaćen istragom TOK-a u slučaju "Generalštab".
Inicijativa Mrdića, za koju ima podršku ministra pravde Nenada Vujića se, pored Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosi i na Tužilaštvo za ratne zločine, koje takođe radi samostalno.
U izjavi koju je 25. novembra prenela Radio-televizija Srbije (RTS), Mrdić je ta dva tužilaštva nazvao "hibridnim" navodeći da im je "prošlo vreme" i da su "relikt prošlosti".
Identične izraze upotrebio je četiri dana kasnije ministar pravde Nenad Vujić.
