Poslanici u Skupštini Albanije usvojili su 7. jula sa 113 glasova Rezoluciju o Srebrenici, kojom se osuđuje genocid koji su srpske snage počinile jula 1995. godine u ovoj opštini na istoku Bosne i Hercegovine.
Nacrt rezolucije su predložili poslanici vladajuće Socijalističke partije a zasnovana je na rezolucijama Evropskog parlamenta i ocenama Evropske komisije o genocidu u Srebrenici, aktima koji osuđuju negiranje i veličanje genocida i osoba koje su taj zločin počinile.
Osim zabrane negiranja genocida u Srebrenici, rezolucija albanskog parlamenta predviđa i osudu političke retorike koja podstiče međunacionalnu mržnju negiranjem genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.
"Smatramo da ove zločine treba kazniti jer žrtve zaslužuju pravdu. Smatramo da ovi zločini moraju biti kažnjeni, dok se nekažnjavanjem rizikuje njihovo ponavljanje u budućnosti", izjavila je ministarka spoljnih poslova Albanije Oljta Džačka (Olta Xhaçka), predstavljajući nacrt rezolucije pred poslanicima.
Podvukla je da nikada neće doći do pomirenja u regionu, ukoliko se zločini ne osude.
Ovo je pokušaj da se ublaži politički sukob među strankama u Albaniji, nakon što je Skupština Albanije sredinom maja odbila zahtev pojedinih opozicionih poslanika da se održi sednice na kojoj bi se razmatrala Rezolucija o Srebrenici.
Tada su poslanici Socijalističke partije glasali protiv održavanja sednice koju su predložili poslanici Demokratske stranke, uz optužbe da se pitanje Srebrenice koristi za unutrašnju politiku.
Sa druge strane lideri Demokratske stranke su optužili vladajuću Socijalističku partiju da je ima previše prijateljski pristup Srbiji i da je zbog toga odbacila Rezoluciju kojom bi se osudio genocid u Srebrenici.
Poslanik ispred Demokratske stranke u Skupštine Albanije, koji je bio i na čelu te partije, Ljuljzim Baša (Lulzim Basha), pozvao je svoje kolege da podrže nacrt rezolucije, kako bi se otvorio put za i za osudu kažnjavanju zločina koje su srpske snage počinile tokom rata na Kosovu.
"Da bi se Srbija u potpunosti integrisala u region, moramo to usloviti zahtevom za izvinjenjem, da se prihvate zločini, da se prošlost ne zaboravi, i da ne dozvolimo da se izmišljaju činjenice, da se negiranjem menja istorija", rekao je Baša.
Snage bosanskih Srba su 1995. godine u Srebrenici ubile oko 8.000 muškaraca i đečaka bošnjačke nacionalnosti.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 20 osoba za zločine u Srebrenici, od toga sedam za genocid. Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica, Sud BiH za zločine u Srebrenici je osudio 26 osoba, od toga 13 za genocid.
Do sada su na području oko Srebrenice pronađene 94 masovne grobnice, primarne, sekundarne, nekada i tercijarne u kojima su pripadnici Vojske Republike Srpske zakopali ubijene Srebreničane.
Porodice i dalje tragaju za preko 1.000 žrtava.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko nametnuo je krajem jula 2021. dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca.
Međutim, državni vrh Srbije i dalje ne prihvata da je u Srebrenici počinjen genocid.
