Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Revizija devedesetih koči pomirenje


Ilustrativna fotografija

Revizija istorije i poricanje činjenica koje su utvrdili međunarodni sudovi kočnica su na putu pomirenja među zemljama bivše Jugoslavije, jedan je od zaključaka tribine "Pomirenje, suočavanje sa prošlošću i region - gde smo i kuda idemo?" Foruma ZFD.

Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Beogradu, rekao je da je politički neodgovorno i štetno promovisati odgovorne za ratne zločine.

"Slavljenje ratnih zločina ili njihovo poricanje je veoma zabrinjavajuća pojava. Zaustavljanje procesa tranzicione pravde, kao i negativni revizionistički trendovi koji su prisutni u celom regionu, kreiraju potencijal za stalnu nestabilnost koja veoma šteti svim zemljama regiona", naveo je Kif.

Učesnici skupa ocenili su da su, nakon što je Haški tribunal osudio najviše rangirane optužene, domaći sudovi u jednom periodu uradili veliki posao.

Vladimir Vukčević, nekadašnji glavni tužilac Srbije za ratne zločine, kaže da je danas, godinu dana nakon zatvaranja tog međunarodnog suda, situacija na lokalu drugačija.

"Na određeni način izvršena je velika opstrukcija. U radu su predmeti koji su dosta mali i koji su ustupljeni. Mada postoje i dva veća predmeta, za Srebrenicu i Štrpce, za koje je optužnica potvrđena ali suđenje nije počelo. Oni su iz mog vremena. Kasnije, koliko pratim, vidim da se ništa značajnije ne radi i da je rad Tužilaštva za ratne zločine znatno umanjen", smatra Vukčević.

Vukčević: Znatno umanjen rad Tužilaštva
Vukčević: Znatno umanjen rad Tužilaštva

Neki domaći mediji, kako je zaključeno na tribini, posebno doprinose lošoj klimi.

Tužilac Vladimir Vukčević, tokom čijeg mandata je uhapšen optuženi Ratko Mladić, podsetio je na nedavno telefonsko uključenje Mladića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Republike Srpske, iz ševeningenskog pritvora u emisiju beogradske televizije sa nacionalnom frekvencijom u kojoj je gostovao njegov sin, a u kojoj se govorilo i o navodnim detaljima njegovog hapšenja u Lazarevu u Srbiji.

"Tu novinar pita da li je Mladić imao pištolj pri sebi, dobija odgovor – da, posle čega sledi konstatacija da nije pucao jer on nikada ne bi pucao u Srbina. Onda sam ja na to reagovao na jednoj drugoj televiziji. Rekao sam da to uopšte nije tačno. Upravo je bilo suprotno. Prilikom hapšenja kod Mladića su bila dva pištolja na stolu, neispravni 'Glok' i 'Crvena zastava', kojima on tada uopšte nije prišao. Bio je u stresu, neću da iznosim okolnosti, ali uopšte nije bio takav junak", rekao je Vukčević.

O priznavanju genocida u Srebrenici, o čemu je svojevremeno Velika Britanija podnela rezoluciju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija koja u julu 2015. nije usvojena nakon veta predstavnika Rusije Vitalija Čurkina, govorilo se na ovom skupu u svetlu nedavne rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se između ostalog navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

"Želim da napomenem da je priznavanje genocida u Srebrenici fokusirano na odavanje počasti žrtvama, a ne na stavljanje krivice na bilo koji narod", rekao je britanski ambasador Denis Kif.

Bivši tužilac Vladimir Vukčević osvrnuo se na, kako je rekao, nekadašnju britansku rezoluciju o Srebrenici.

"Ne postoje genocidni narodi. Kada Nemačka nije osuđena na taj način zbog holokausta koji je napravila, kada Nemci nisu proglašeni genocidnim narodom, kada nisu Turci koji su pobili milion i po Jermena, mislim da bi Srbi teško mogli da budu proglašeni za genocidan narod. Mi kao država moramo da priznamo to što se desilo u Srebrenici. Međunarodnim presudama utvrđeno je da je u Srebrenici izvršen genocid. Tu nema nikakve dileme. Nema genocidnih naroda, ima samo genocidnih pojedinaca koji odgovaraju za to", naveo je Vukčević.

Nataša Kandić, bivša direktorka nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo, rekla je da smatra da ima razloga da se kaže da Srbija priznaje genocid u Srebrenici.

"Zahtev Haškog tribunala bio je da Srbija uhapsi optužene za genocid. Srbija je na kraju to i ispunila. Prema tome, to što mi imamo političare koji predstavljaju državu i zaborave na to da je Srbija isporučivala optužene za genocid - to je nešto drugo", zaključila je Kandić.

Kao neke od najvećih aktuelnih problema u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji govornici na ovom forumu istakli su i duga suđenja i suđenja u odsustvu.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG