Dostupni linkovi

Vraćaju li se Makedonci Aleksandru Makedonskom?


Statua Ratnik na konju, Skoplje, arhivska fotografija iz 2018. godine
Statua Ratnik na konju, Skoplje, arhivska fotografija iz 2018. godine

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je kojim će putem krenuti Severna Makedonija nakon ubedljive pobede desnice na nedavnom parlamentarnim i predsedničkim izborima. Sagovornici su bili politički analitičari iz Severne Makedonije - Petar Arsovski iz Skoplja i Seljadin Džezairi (Seladin Xhezairi) iz Tetova.

Bilo je reči o tome da li su socijaldemokrate pretrpele tako ubedljiv poraz ne samo zbog korupcije, nego i zbog masovnog nezadovoljstva Prespanskim sporazumom kojim je Makedonija promenila ime, koliko je porastu evroskepticizma u zemlji doprinela Evropska unija tolerisanjem teških uslova koje su Grčka i Bugarska postavile Makedoniji za napredovanje na evropskom putu, da li će nakon izbora porasti tenzije između Makedonaca i Albanaca i da li će se u zemlju vratiti Nikola Gruevski, bivši premijer i šef VMPRO DMPNE, koji je nakon što je osuđen za korupciju pobegao u Mađarsku.

Razgovaralo se i o tome da li će VMRO DPMNE oživeti priču o tome da su današnji Makedonci potomci antičkih Makedonaca koja je bila zvanični narativ tokom desetogodišnje vladavine te partije, da li nova vlast rizikuje ponovni sukob sa Grčkom s obzirom da nova predsednica Gordana Siljanovska Davkova i budući premijer Hristijan Mickoski odbijaju da u unutrašnjoj komunikaciji upotrebljavaju ime Severna Makedonija na šta je Grčka oštro reagovala, da li porast evroskepticizma u Severnoj Makedoniji otvara prostor za jači ruski uticaj, kao i o tome da li će nova vlast uspostaviti bliske odnose sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Karabeg: Da li su insistiranje na nacionalnom ponosu i kritika Prespanskog sporazuma, kojim je Makedonija promenila ime, ključ ubedljive pobede VMRO DPMNE i predsednice Gordane Siljanovske Davkove na nedavnim izborima?

Arsovski: Svakako je retorika nacionalizma, ksenofobije i protivljenja Prespanskom sporazumu i Ugovoru o prijateljstvu sa Bugarskom bila značajan deo narativa VMRO DPMNE tokom predizborne kampanje. Međutim, to nije bio jedini razlog njihove pobede. Metastaza korupcije i kriminala i teška ekonomska situacija i te kako su doprineli nezadovoljstvu i razočarenju birača koji su odlučili da kazne vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije. Tako da je pobeda VMRO DPMNE bila kombinacija više faktora. Međutim, tačno je da je veliki deo predizbornog narativa bio povezan sa nacionalističkim, ksenofobičnim i antagonističkim porukama koje su biračko telo pomerile udesno.

Džezairi: I ja mislim da su nacionalistička retorika i protivljenje kako Prespanskom sporazumu, tako i Ugovoru o prijateljstvu Bugarskom plus antialbanska retorika bili ključni faktori koji su doprineli ubedljivoj pobedi VMRO DPMNE.

Karabeg: Koliko je Evropska unija svojim tolerisanjem uslova, koje su Grčka i Bugarska postavile Severnoj Makedoniji za nastavak evropskog puta, doprinela da zemlja na nedavnim izborima značajno krene udesno?

Arsovski: Činjenica da Evropska unija nije ispunila očekivanja birača sigurno je doprinela atmosferi koja sada vlada u Makedoniji. Makedonci su verovali da su kompromis oko imena, koji je bio bolan, i ugovor sa Bugarskom trebali biti dovoljni da im obezbede evropsku perspektivu. Pošto se to nije desilo, javio se antagonizam prema Evropskoj uniji i političkim partijama koje su zastupale i podržavale put zemlje ka Evropskoj uniji. Velika većina birača više ne veruje da će Evropska unija ponuditi evropsku perspektivu Severnoj Makedoniji i Balkanu uopšte.

Brisel nije adekvatno nagradio bivšu vladu tako da je sadašnja pobeda VMRO DPMNE u stvari rezultat ignorancije Brisela prema vlastitim obećanjima
- kaže Seljadin Džezairi.

Karabeg: Mislite li da je narod umoran od neispunjenih obećanja o pristupanju Evropskoj uniji?

Džezairi: Svakako da je umoran, a umorni su i političari koji su mislili da im je potpisivanjem Prespanskog sporazuma otvoren puta ka evroatlantskim integracijama. Srećom, Makedonija je ušla u NATO alijansu, ali zvanični Brisel nije adekvatno nagradio bivšu vladu tako da je sadašnja pobeda VMRO DPMNE u stvari rezultat ignorancije Brisela prema vlastitim obećanjima. Razočarani su i Albanci i Makedonci mada nisu saglasni u tome zašto je došlo do zastoja na putu u Evropsku uniju.

'Pošteni Albanci'

Arsovski: Makedonci i Albanci imaju različite poglede na budućnost zemlje. I pored razočarenja u Evropsku uniju Albanci i dalje veruju u evropski put. Ne tiču ih se toliko kompromisi sa Grčkom i Bugarskom. Misle da je to prihvatljiva cena za evropsku budućnost. Smatraju da je članstvo u Evropskoj uniji jedina perspektiva za ovu zemlju što je u principu velikim delom tačno. Da je Makedonija imala snage da napravi neophodne strukturne reforme, napravila bi ih do sada. Ne bi čekala na Evropsku uniju. Te reforme nisu napravljene zbog lenjosti makedonskih političara. Da se našalim, Makedonci se ponašaju kao da su se oni prvi pojavili, pa onda amebe. U tome su u mrtvoj trci sa Srbima.

Džezairi: Odluka VMRO DPMNE da kao svog koalicionog partnera ne prihvati DUI, albansku stranku koja je dobila najviše glasova, tumači se među Albancima kao pokušaj budućeg makedonskog premijera Mickoskog i njegove stranke da na političku scenu vrati priču o takozvanim poštenim Albancima. Očekujem da će to dovesti do razdora među albanskim političkim partijama u Severnoj Makedoniji.

Karabeg: Da li će se bivši dugogodišnji premijer i nekadašnji šef VMRO DPMNE Nikola Gruevski, koji je pobegao u Mađarsku nakon što je osuđen na dve godine zbog korupcije i tamo dobio azil, vratiti na političku scenu?

Arsovski: Mislim da je ta verovatnoća mala. Znate, odnosi u političkim partijama su takvi da deca jedu svoje roditelje. Sadašnjem rukovodstvu VMRO DPMNE ne odgovara da se Gruevski vrati i aktivira na političkoj sceni jer bi se mogla otvoriti borba za prevlast u partiji. Ako ga vrate, možda će to uraditi da bi odslužio kaznu kako bi pokazali da nisu selektivni u deljenju pravde. Tako da ne verujem da se politička pozicija Nikole Gruevskog znatno poboljšala dolaskom VMRO DPMNE na vlast.

Petar Arsovski: Makedonci i Albanci imaju različite poglede na budućnost zemlje
Petar Arsovski: Makedonci i Albanci imaju različite poglede na budućnost zemlje


Džezairi: Verujem da će doći do nekakvog pomirenja, s obzirom da su rukovodioci VMRO DPMNE do sada nekoliko puta inkognito bili u Mađarskoj. Ne isključujem mogućnost da je došlo i do kontakta između gospodina Gruevskog i gospodina Mickoskog. U politici je sve je moguće.

Mit o antičkom nasleđu

Karabeg: Očekujete li da će pobednička stranka VMRO DPMNE, sada kada se vratila na vlast, oživeti priču o tome da su Makedonci potomci antičkih Makedonaca na čemu se jako insistiralo za vreme desetogodišnje vladavine te stranke? To bi otvorilo stare sporove sa Grčkom.

Arsovski: Jedan od osnovnih postulata Prespanskog sporazuma je da Severna Makedonija prihvati svoje slovensko nasleđe ostavivši antičko nasleđe Grčkoj. Ukoliko se sadašnje rukovodstvo VMRO DPMNE vrati na staru priču da smo mi potomci Aleksandra Makedonskog, to će se u Grčkoj doživeti kao kršenje Prespanskog sporazuma. To će nas vratiti na debatu za koju smo mislili da smo je odavno okončali. Ali to nije isključeno, nije nemoguće. Prespanski ugovor je bio donet bez učešća VMRO DPMNE i uprkos njihovom protivljenju.

Zapad je očekivao da će se VMRO DPMNE prema Prespanskom sporazumu ponašati kao grčki premijer Micotakis koji je svojevremeno takođe bio protiv njega, ali sada kaže da ga mora poštovati iako mu se ne sviđa. Međutim, prvih dana nakon izborne pobede VMRO DPMNE je pokazao da se neće tako ponašati. Oni bi želeli redefinirati Prespanski sporazum. Odlučili su da u unutrašnoj komunikaciji neće govoriti Severna Makedonija nego samo Makedonija. Da li će to ići dotle da ponovo institucionaliziraju mit o antičkom poreklu Makedonaca, to sada niko ne može prognozirati zato što vlada još nije formirana. Međutim, tu mogućnost ne isključujem.

Džezairi: Mislim da je VMRO DPMNE odustao od tog megaprojekta. Očekujem da će više problema biti sa susednom Bugarskom koja traži promenu makedonskog Ustava, odnosno ubacivanje bugarske manjine u preambulu Ustava što je sada glavni uslov za nastavak pregovora o članstvu Severne Makedonije u Evropskoj uniji. A tenzija sa Grčkom će svakako biti. One su počele od trenutka kada je inaugurisana makedonska predsednica koja je tokom polaganja zakletve koristila reč Makedonija umesto Severna Makedonija.

Nespremnost na kompromis

Karabeg: I premijer Hristijan Mickoski i predsednica Gordana Siljanovska Davkova insistiraju na tome da će u unutrašnjoj komunikaciji koristiti termin Makedonija, a ne Severna Makedonija. Da li bi to moglo da dovede do toga da Grčka blokira dalji put Severne Makedonije prema Evropskoj uniji?

Džezairi: Nova predsednica i novo rukovodstvo misle da su pre podne u službi, a popodne privatna lica, pa mogu da državu nazivaju kako hoće, što nije tačno. Grčka je već protestovala, ne isključujem čak ni upotrebu veta. Ali, ponavljam, sada će najveći problem biti promena Ustava čemu se VMRO DPMNE protivio dok je bio u opoziciji, a protivi se i sada.

Nije tačno da oni u domaćoj komunikaciji mogu koristiti termin Makedonija. Prespanski sporazum ne zabranjuje građanima da govore Makedonija, ali zvanična lica moraju da koriste ime Severna Makedonija -
kaže Petar Arsovski.

Arsovski: Ako rukovodstvo VMRO DPMNE nastavi da se ponaša onako je to počelo sa Grčkom, pitanje promene Ustava uopšte neće doći na red. Početak njihovog mandata ne pokazuje da su spremni na bilo kakav kompromis. Oni su na početku svoje vladavine postavili tri glavna postulata koji su najblaže rečeno problematična. Prvi je - interpretiraćemo Prespanski sporazum onako kako mi želimo, drugi - nećemo realizovati ugovor sa Bugarskom pod sadašnjim uslovima, a treći je antagonizam prema Albancima. Nisu spremni na kompromis ni u jednom od tih pitanja. U tome imaju masovnu podršku svog biračkog tela. Inače, nije tačno da oni u domaćoj komunikaciji mogu koristiti termin Makedonija. Prespanski sporazum ne zabranjuje građanima da govore Makedonija, ali zvanična lica moraju da koriste ime Severna Makedonija.

Što se tiče spora sa Bugarskom i promene Ustava, VMRO DPMNE insistira na nekakvoj promeni uslova. Ja ne znam kakva je promena moguća jer je Evropska unija rekla da se pregovarački okvir ne može menjati. A što se tiče odnosa sa domaćim Albancima, odmah na početku su zauzeli tvrd stav - mi ćemo izabrati albanske partnere. Ako nastave da insistiraju na tim postulatima neće biti nikakvog napretka, jer su se i Grčka, i Bugarska, i Albanci postavili u gard. Svaka politička partija u Grčkoj samo o tome priča u predizbornoj kampanji, to je postalo predizborno pitanje i u Bugarskoj, a i na domaćoj sceni rastu tenzije.

Rusija i Orban

Karabeg: Da li pobeda nacionalističke desnice i porast evroskepticizma u Severnoj Makedoniji otvaraju prostor za veći uticaj Rusije?

Džezairi: Svakako. Ruski uticaj dolazi u Severnu Makedoniju uglavnom preko susedne Srbije. Rekao bih da postoji neka vrsta političke idile između budućeg premijera Severne Makedonije predsednika Srbije. I to će biti jedan od razloga za porast tenzija između Albanaca i Makedonaca.

Seljadin Džezairi: Ruski uticaj dolazi u Severnu Makedoniju uglavnom preko susedne Srbije
Seljadin Džezairi: Ruski uticaj dolazi u Severnu Makedoniju uglavnom preko susedne Srbije


Arsovski: Rusija nikad nije prestala da se meša u makedonske domaće stvari. Ruski uticaj se ostvaruje preko političkih stranaka - u Makedoniji postoji stranka koja je zvanično na strani Rusije, zove se Jedinstvena Makedonija po uzoru na Jedinstvenu Rusiju - zatim preko socijalnih mreža i preko medijskih kanala To će se svakako pojačati zato što sadašnji antagonizam VMRO DPMNE prema evroatlantskoj integraciji Makedonije svakako ide u korist Rusiji. Mislim da će Rusija podržavati tu politiku podstičući makedonski nacionalizam, ksenofobiju i iluziju da smo mi potomci Aleksandra Makedonskog. Nacionalno-istorijski, romantični mitovi svakako će biti prisutni u makedonskom političkom diskursu s tim što se to ne širi samo posredstvom Srbije, nego i Mađarske, Bugarske i naravno Rusije.

Karabeg: Da li će mađarski premijer Orban, koji je omogućio Nikoli Gruevskom da pobegne iz zemlje i dao mu azil, imati uticaja na politiku nove vlasti?

Džezairi: Rukovodstvo VMRO DPMNE ni do sada nije krilo da ima dobre odnose s premijerom Mađarske, a uspon desnice na celom evropskom kontinentu svakako će ih ohrabriti.

Arsovski: Nova vlast je najavila da će dobiti nekakav veliki kredit od oko milijardu evra od neke, kako kažu, prijateljske evropske zemlje. Javnost to tumači da je reč o Mađarskoj što znači da će još više ojačati veze sa Orbanom. Što se tiče evropske desnice, VMRO DPMNE se nada njenoj pomoći u sporu sa Bugarskom. Nadaju se da će pritisnuti Bugarsku da promeni neke od uslova koje sada postavlja Makedoniji. Oni to vide kao jedini način da prihvate ustavne promene.

Veze sa Beogradom

Karabeg: Mislite li vi da će novo rukovodstvo imati bliže odnose sa Srbijom nego dosadašnje?

Arsovski: Teško je to reći. Makedonija tradicionalno ima bliske odnose sa Srbijom. Imalo ih je i prethodno rukovodstvo, dokaz je projekat Otvoreni Balkan. Novo rukovodstvo će sigurno zadržati bliske odnose sa Srbijom, a verujem i da će preuzeti neke Vučićeve metode vladanja. Bliži odnosi sa Srbijom neće se toliko očitovati na spoljašnjem planu koliko u preuzimanju Vučićevih metoda komunikacije i propagande.

Džezairi: Očekujem jačanje makedonsko-srpskih odnosa i slabljenje odnosa sa Grčkom i Bugarskom. To će izazvati reakcije ovdašnjih Albanaca jer oni ne dele simpatije sadašnjeg makedonskog rukovodstva prema Srbiji koje su u ovom trenutku veće nego i u samoj Crnoj Gori.

Karabeg: Kakvi će biti odnosi nove vlasti sa Kosovom?

Arsovski: Mislim da će imati malo tvrđi stav nego prethodna vlast koja je bila prijateljski raspoložena prema Kosovu. Jačanje prijateljstva sa Beogradom svakako će uticati na politiku nove vlasti prema Kosovu, međutim to se neće dramatično promeniti zato što će deo vlasti biti albanska koalicija Vredi koja ima dobre odnose sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem.


Karabeg: U zaključku, očekujete li velike promene u politici Severne Makedonije nakon pobede desnice?

Džezairi: Sve političke partije u Severnoj Makedoniji - bilo makedonske, bilo albanske - na rečima su u horu za evroatlantske integracije. Međutim, kad je u pitanju nova vlast, mislim da dela neće pratiti reči pre svega zbog toga što su dobri odnosi sa susedima jedan od glavnih preduslova za članstvo Severne Makedonije u Evropskoj uniji što sada nije slučaj jer imamo tenzije sa Grčkom i Bugarskom. Treba videti kako će se nova vlada postaviti prema zahtevu Kosova za prijem u Savet Evrope jer, kada je nedavno Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila preporuku za prijem Kosova u to telo, članovi makedonske delegacije iz redova VMRO DPMNE uopšte se nisu pojavili na glasanju.

Arsovski: Te su se promene već desile. Odmah nakon pobede na izborima, nova vlast se jako tvrdo postavila prema Prespanskom sporazumu tako da sada imamo retoriku sa Grčkom koja je bila karakteristična pre pet godina. Postavili su se tvrdo i prema Bugarskoj tako da će i tu biti velikih izazova. Na domaćem terenu postavili su se tvrdo prema Albancima. Mislim da je zaokret već napravljen.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG