Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Porodice žrtava Sjeverina čekaju istinu o zločinu


Komemoracija u Sjeverinu, 22 oktobar 2018.

Navršilo se 26 godina od kako je meštanin Sjeverina, malog grada na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine, Medo Hodžić sa još petnaest svojih sugrađanina prisiljen da izađe iz autobusa na putu za Priboj.

Vozilo su zaustavili pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici" u mestu Mioče, na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Nikoga od otetih zločinci nisu poštedeli, a do danas su pronađeni ostaci samo jedne žrtve.

Medov sin Omer tada je imao deset godina (Foto: Omer sa fotografijom pretučenih Bošnjaka, među kojim je i bio i njegov otac)
Medov sin Omer tada je imao deset godina (Foto: Omer sa fotografijom pretučenih Bošnjaka, među kojim je i bio i njegov otac)

Svi su kamionom odvedeni u Višegrad (BiH) u motel "Vilina vlas" gde su mučeni i ubijeni. Medov sin Omer tada je imao deset godina. Najviše ga boli to što ubijeni ni danas nemaju grob.

"Ostaje žal i tuga zbog nemoći nas porodica da pronađemo kosti naših najdražih, a sa druge strane neodgovornosti Srbije da pruži obeštećenje porodicama žrtava sa obrazloženjem da su ubijeni na teritoriji druge države. Što se tiče sudskog procesa u Srbiji on je za nas negativno završen, zbog čega smo bili prinuđeni da pravdu preko Fonda za humanitarno pravo potražimo pravdu u Starzburu. Sve se to odugovlači, veliki broj članova porodice nastradalih je umro, ko zna ko će i da li će dočekati pravdu. Mnogi od otetih nisu bili ni oženjeni, imali su samo starije članove porodice. Sve to ostavlja gorčinu", priča Omer Hodžić za RSE.

Da se Sjeverin ne ponovi

"Na ovom mestu teško je govoriti a da u sebi ne nosite pečat bola, tuge, patnje, ali i usud teške realnosti sa kojom smo se nekada suočili", rekao je predsednik opštine Priboj Boris Mrdović tokom komemoracije ubijenima kod spomen obeležja u Sjeverinu.

"Naša je obaveza da osudimo zločin, da osudimo neljude. Naša obaveza je da se zbog naše budućnosti, zbog naših žrtava, borimo da nikada sile mraka i bezumlja ne pobede nad silama razuma, ljubavi i boljeg života . Ovo spomen obeležje treba da nam bude hram pomirenja i zajedništva, hram srpsko bošnjačkog i bošnjačko-srpskog jedinstva", kazao je Mrdović.

Glavni imam medžlisa Islamske zajednice Priboj efendija Harun Eminagić je rekao da se mora prekinuti sa ćutnjom, te da slučaj Sjeverin nije lokalno pitanje.

"Ćute oni koji treba odgovore da daju. A zašto mi ne smijemo ćutati? Zato jer ćutanje znači odobravanje. Mi ćemo edukovati naše mlade generacije, da znaju ko su počinioci zločina, ali ne da se u njima akumulira mržnja i želja za osvetom, već samo da se probudi svest da se nikada i nikome ne desi Sjeverin", rekao je ef. Eminagić.

U budućnost imamo samo jedan put, to je put pomirenja, naglasio je narodni poslanik u Skupštini Srbije Muamer Zukorlić.

"Ali zagrada pomirenja se ne može graditi osim na čvrstom temelju koji se zove pravda. I samo ukoliko budemo imali snage da jasno i glasno stanemo na stranu pravde u odnosu na ove žrtve zločina i sve druge žrtve zločina, tada i put pomirenja u budućnost ima šansu", kazao je Zukorlić.

Čekajući pravdu u Strazburu

Za zločin u Sjeverinu, Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora komandanta "Osvetnika" Milana Lukića, kao i Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića, dok je Đorđe Šević osuđen na 15 godina zatvora.

Lukić je 2012. godine pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine počinjene u Višegradu ali ne i za zločin u Sjeverinu.

Svi ubijeni bili su državljani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaci Medridina Hodžića.

Svi su kamionom odvedeni u Višegrad (BiH) u motel "Vilina vlas"
Svi su kamionom odvedeni u Višegrad (BiH) u motel "Vilina vlas"

Poznato je da su "Osvetnici", kojima je komandovao Lukić, iz autobusa na relaciji Priboj - Pljevlja, u Mioču, izveli 15 Bošnjaka muškaraca i jednu ženu. Reč je o meštanima Sjeverina koji su na posao u Priboj (Srbija), grad udaljen oko 270 kilometara jugozapadno od Beograda, mogli stići samo putem preko teritorije BiH.

Takođe, u noći pred otmicu autobusa otet je i Sabahudin Ćatović. Njegovo ime je naknadno upisano na spomen obeležje u Sjeverinu, koje je uz pomoć opštine Priboj, podignuto pre tri godine.

Tužba za naknadu štete za porodice žrtava koja je podneta 2007. godine je odbijena, uz obrazloženje da odgovornosti države Srbije u njihovom slučaju nema, jer se sama otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine.

Fond za humanitarno pravo se u ime porodica pre dve godine obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, gde je postupak još uvek u toku.

"Naše iskustvo je da postupci pred Evropskim sudom traju u proseku između tri i četiri godine, tako da je potrebno da prođe određen vremenski period dok ne dobijemo konačnu odluku Evropskog suda za ljudska prava", kaže koordinatorka Fond za humanitarno pravo, Ivana Žanić.

Fotografija koju Omer i danas ima je ona na kojoj je među pretučenim njegov otac
Fotografija koju Omer i danas ima je ona na kojoj je među pretučenim njegov otac

​Žanićeva napominje da je Fond za humanitarno pravo bezuspešno pokušao i kod organa Uprave opštine Priboj 2012. godine da za članove porodice ubijenih Sjeverinaca izdejstvuje status civilnih žrtava rata.

"To smo pokušali po Zakonu o pravima civilnih invalida rata iz 1996. godine, međutim ti zahtevi su odbijeni. Razlog takve odluke je u tome što se otmica i ubistva nisu desila na teritoriji Republike Srbije, te to što zločin nisu počinile 'neprijateljske snage', jer je jedan od uslova u Zakonu da je povreda nastala od 'neprijateljske vojske'. To bi značilo da Republika Srbija vojsku Republike Srpske, u okviru koje je delovala jedinica 'Osvetnici' ne smatra za neprijateljsku vojsku", zaključuje Žanićeva.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG