Dostupni linkovi

Četvrt veka zločina u Sjeverinu: Pravde još nema


Okupljeni na skupu povodom godišnjice zločina u Sjeverinu

Navršeno je 25 godina od otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije "Osvetnici", kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaci Medredina Hodžića.

Porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti položili su cveće na spomen-obeležje ubijenim meštanima Sjeverina.

Dževad Koldžić imao je 11 godina kada mu je ubijena majka Mevlida. Detinjstvo je proveo sa majčinim roditeljima.

„Tada su mi ubijeni majka i ujak. Kao dete ništa nisam shvatio. Kasnije, vidiš, da život teče dalje i da se moraš da okreneš životu. Oženjen sam živim i radim u Novom Pazaru. Država nama nikad nije izašla u susret. Tek pre dve godine smo uspeli da napravimo spomenik ubijenima. Nama je cilj da država prizna da je to bio zločin i da nadjemo posmrtne ostatke žrtava", kaže Dževad Koldžić.

Kod kafane Amfora u Mioču pre 25 godine zajedno sa još 16 Bošnjaka izveden je iz autobusa Medo Hodžić. Tog dana Medo je krenuo na posao u “Poliester”. Njegov sin Omer tada je imao 10 godina.

Za mene kao člana porodice, i za ostale porodice, ostao je bol na srcu, da još uvek nisu pronadjeni posmrtni ostaci, da im nije klanjana dženaza, nisu ukupani. Porodice od strane države nisu obeštećeni ni na koji način. Osim članova Vlade iz Priboja, niko nikada nije iz Vlade Srbije bio prisutan na komemorativnom skupu, niti su na bilo koji način pokazali interesovanje za Sjeverin", kaže Hodžić.

Fotogalerija RSE: Godišnjica zločina u Sjeverinu

Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj, rekao je da se sećanje na taj dan mora zajednički obeležavati svake godine.

"Iz više razloga: zbog sećanja, istine, ali moramo ga obeležavati i zbog opomene, da se ovo nikada više ne dogodi", rekao je Rvović kod spomenika ubijenima.

„Ovo je jedan od retkih spomenika u bivšoj Jugoslaviji, koji ne širi mržnju, već sve opominje i spaja. Mi, nažalost, živimo na prostoru koji je opterećen viškom istorije. I nismo energiju u dovoljnoj meri trošili želeći da promenimo prošlost . Treba tu energiju da iskoristimo da kreiramo bolju budućnost, u kojoj ćemo živeti u miru i skladu ikako dolikuje narodu ovih prelelepih krajeva, naveo je predsednik ooštine Priboj.

Rvović je rekao i da su prvi put na komemorativni skup došli i predstavnici republičkih vlasti.

„Hajde da to iskoristimo te pozitivne procese, da ispravimo one nepravde koje su jasne da su nepravde. Hajde da dodjemo do istine, tako ćemo doći do pravde, tako ćemo doći do pomirenja“ rekao je on .

Komemorativnom skupu su prisustvoali državni sekretari Edin Zećirović, Zaim Redžepović i pomoćnik u Kancelariji za verska pitanja Ferid Murić.

Fond za humanitarno pravo koji zastupa porodice žrtava iz Sjeverina je u septembru prošle godine, u njihovo ime podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava za nakadu štete i predstavka je primljena u rad pojašnjava pravni analitičar Fonda Relja Radosavljević. On kaže da prema važećem zakonu Srbije porodice žrtava nisu uspele da dobiju ni status civilnih žrtava rata.

„Obrazloženje državnih organa je da Zakon o pravima civilnih invalida rata, po kome se ostvaruje ovaj status, se ne primenjuje za sve slučajeve koji su se dogodili van teritorije Srbije. Ovakvog uslova u Zakonu nema, tumačenje za koje je Ustavni sud prošle godine potvrdio da predstavlja povredu ustavnih prava i naložio Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja da ponovo odluči po Zahtevu jednog člana porodice ubijenih, kaže Radosavljević.

Radosavljević navodi i da je Ministarstvo je ponovo odbilo taj zahtev i da ne poštuje odluku Ustavnog suda.

„To što država ćuti 25 godina je zabrinjavajuće. Mora se znati ko su nalogodavci. Ko su odgovorni za ovaj zločin“, kaže predsednik Mešihata IZ-e u Srbiji muftija dr Mevlud Dudić.

On kaže da je ovaj zločin za svaku osudu ali da to ne treba prihvatiti za bilo koji oblik mržnje.

„Smatramo da nas je Bog stvorio različitima, da bismo živeli jedni za druge, da bismo bili graditelji a ne rušitelji i pozivali na dobro", kaže on.

Pripadnici srpske paravojne formacije “Osvetnici” kojom je komandovao Milan Lukić, na današnji dan pre 25 godina iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Priboj–Pljevlja, u mestu Mioče, izveli su 16 Bošnjaka muškaraca i jednu ženu.

Ovi meštani iz Sjeverine krenuli su u Priboj na posao preko teritorije BIH jer je to bio jedini put da se dodje u Priboj.

Pripadnici paravojne formacije “Osvetnici” kamionom su ih odveli u Višegrad u motel „Vilina vlas“ gde su ih psihički i fizički mučili i nakon toga ubili.

Za taj zločin, Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića (obojicu u odsustvu), a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na po 15 godina zatvora. Kasnije je Lukić ,u Haškom tribunalu, osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu ali ne i za zločin u Sjeverinu.

Zvaničnici i stranke o zločinu u Sjeverinu

Meho Omerović, predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, saopštio je povodom godišnjice ubistva u Sjeverinu da se taj zločin srpskih paravojnih snaga nikada ne sme zaboraviti.

Omerović je u pisanoj izjavi najavio da će tražiti da se izmeni odredba Zakona o civilnim zrtvama rata.

"Dosadašnja obrazloženja da se zločin nije desio na teritoriji Srbije su čista diskriminacija. Ubijeni su bili građani Srbije", naveo je Omerović.

Liberalno demokratska partija (LDP) je pak zatražila da se politički nalogodavci i svi izvršioci tog zločina budu procesuirani.

"Ništa što govorimo ne sme da ostane samo prigodno sećanje i rutinsko žaljenje za nevinim žrtvama, već mora biti podstrek da se politički nalogodavci i svi izvršioci procesuiraju do kraja", naveo je LDP.

Ta stranka smatra i da "država mora žrtvama i porodicama otetih i ubijenih dati neophodnu pravičnu naknadu".

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG