Među najvećim su ratnim zločinima, a na Kosovo ih istražuju tek dva policajca, jer nema više kapaciteta.
Trenutno je prijavljeno 78 slučajeva seksualnog nasilja u ratu - šest ih je podneseno ove godine.
Tačne brojke nisu poznate, ali se procenjuje da je ukupan broj seksualno zlostavljanih osoba tokom rata na Kosovu 1998/99. oko 20.000.
"Trenutno su u Jedinici za istraživanje ratnih zločina raspoređena dva istražitelja, koji istražuju i dokumentuju slučajeve seksualnog nasilja/silovanja tokom rata", navodi se u pisanom saopštenju kosovske policije datom Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Tamo se najavljuje da je ova jedinica centralizovana, što znači da pokriva sve regione Kosova, ali se ne navode drugi detalji.
U Ministarstvu pravde kažu da Kosovo trenutno "nema dovoljno kapaciteta za rešavanje ratnih zločina u okviru pravosudnog sistema", ali obećavaju da im je prioritet i dalje "povećavanje ovih kapaciteta".
"Nedovoljan je broj policijskih istražitelja, ali i tužilaca i sudija za istragu i rešavanje predmeta koji su klasifikovani kao ratni zločini ili zločini protiv civilnog stanovništva", kaže doktor medicine u izjavi za RSE.
U Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo u radu je više od 1.250 predmeta ratnih zločina, uključujući 50 slučajeva seksualnog nasilja.
Iz ove institucije poručuju da se tretman predmeta radi "posvećeno", ali su kašnjenja u tretmanu predmeta, prema njihovim rečima, povezana sa sporim prikupljanjem dokaza od strane istražne policije na terenu.
Žrtva čeka tri godine informacije od pravosuđa
Shyhrete Tahiri-Sulimani, koja je preživela seksualno nasilje tokom rata na Kosovu, podnela je krivičnu prijavu za svoj slučaj još u oktobru 2019. Iako su od tada prošle skoro tri godine, Tahiri-Sulimani kaže da nema informacija iz pravosudnog sistema.
"Ništa se nije promenilo, isto... Ali, nameravam da iznesem slučaj gde živim, na Zapadu", kaže Tahiri-Sulimani za RSE.
Ona je druga žena na Kosovu, nakon Vasfije Krasniqija, koja je javno progovorila o svojim iskustvima seksualnog nasilja u ratu.
Bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je često bila glas ovih žrtava, kaže da je potrebno povećati broj osoblja i u organima za sprovođenje zakona i u pravosudnim organima koji se bave ovim slučajevima.
"Ne znam kako su ta pitanja regulisana u okviru policijskog sistema, ali, generalno, mislim da su dva (policijska) službenika ispod minimuma koji je potreban za rešavanje ovih slučajeva", rekla je Jahjaga za Radio Slobodna Evropa.
"Mi smo 23 godine od završetka rata, 14 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, a Kosovo je trebalo da ima mnogo veće kapacitete u pogledu rešavanja ratnih zločina, a posebno seksualnog nasilja, koje je korišćeno kao sredstvo rata. srpskih snaga na Kosovu", kaže ona.
Samo jedan osuđen za seksualno nasilje u ratu
Više od dve decenije nakon rata, vlasti na Kosovu osudile su samo jednu osobu za seksualno nasilje u ratu. Bivši rezervista srpske policije Zoran Vukotić osuđen je u julu 2021. na deset godina zatvora.
Evropska misija za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, prvobitno je bila uključena u istragu slučajeva seksualnog nasilja u ratu, koja je 2018. godine predala ovlašćenja lokalnim institucijama.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa, ova misija kaže da je, ukupno, "obradila 25 slučajeva".
"Neki od ovih slučajeva se još istražuju, neki su odbačeni, a neki su poslati na suđenje", kaže EULEX.
Kosovo je 2014. godine usvojilo zakon o priznavanju statusa žrtvama ratnog seksualnog nasilja silovanim osobama.
Vladina komisija koja radi u ovom pravcu počela je sa radom 2018. godine i od tada je više od 1.000 ljudi uspelo osigurati ovaj status – s obzirom na to da moraju dostaviti niz dokaza koji dokazuju da su bili žrtve silovanja u ratu.
Linda Sada vodi nevladinu organizaciju "Medica Đakovica", preko koje žrtve seksualnog nasilja mogu da apliciraju za priznavanje statusa. Sada kaže da je njena organizacija u stalnom kontaktu sa Kosovskom policijom za slučajeve žrtava silovanja i dodaje da je "besmisleno" da su samo dva policajca uključena u istrage.
"Apsolutno nema smisla. Broj tužilaca i policajaca je veoma mali", kaže ona.
Trenutno se četiri tužioca bave ratnim zločinima na Kosovu.
U Ministarstvu pravde poručuju da su izdvojili budžet za povećanje kapaciteta tužilaca i izražavaju uverenje da će moći više da učine u "svođenju pravde žrtvama ratnih zločina".
Do tada, posljedice seksualnog nasilja, ali i drugih zločina, koje su u toku, ostaće još otvorenije rane za žrtve.
