Više od tri decenije, makedonski predsednici i premijeri živeli su i koristili vile bez imovinskog lista. A one su samo mali deo državnih objekata koji nemaju rešen pravni status. Država nema imovinski list ni za brojna državna zemljišta.
Ovo su neke od primedbi zapažanja koje su utvrdili i revizori u poslednjem izveštaju o Službi za opšte i zajedničke poslove (SOZR) Vlade, a koje delimično prihvata i sadašnje rukovodstvo te institucije.
Izveštaj koji su revizori objavili 5. februara zasnovan je na proverama koje su sproveli u SOZR-u za 2024. kada je Služba imala dva rukovodstva – prvo iz mandata vlade Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije za integraciju (DUI), a zatim od sadašnje vlade VMRO-DPMNE, VREDI i ZNAM.
Međutim, problemi sa državnim objektima i zemljištem tinjaju od sticanja nezavisnosti zemlje posle raspada bivše Jugoslavije 1991. Tako se među objektima koji su više od 30 godina praktično postojali kao divlja gradnja budući da nisu imali imovinski list nalazi nekoliko rezidencijalno-reprezentativnih objekata u Skoplju, kao što su predsedničke i premijerske vile (Vila 1 Skoplje, Vila 2 Makedonija, Vila 3 Skoplje), ali i oni u Ohridu (Vila Biljana, Vila Ohrid, Vila Ohrid 1 i Vila Mir i Sveti Stefan).
U međuvremenu, neke stvari su se promenile.
Neke vile mogu biti izdate u zakup
Objekti predsednika i premijera u glavnom gradu odnedavno imaju imovinski list.
"Na poslednjoj sednici Vlade usvojena je legalizacija i ohridskih vila. To su i premijerova, predsednička i još dve vile na Svetom Stefanu", kaže direktor SOZR-a Ivica Tomovski.
Sada treba da se upišu u Katastar i konačno dobiju imovinski list.
Neke od ovih objekata je za sanaciju i u lošem su stanju, što država dosad nije uspela da uradi. Zaposleni u Službi ističu da je, pošto su to objekti prve kategorije, potrebna dozvola, a da bi se ona dobila, potreban je imovinski list.
"Bili smo u situaciji da smo svesno pustili da propada, kako ne bismo bili krivično gonjeni što smo renovirali bez dozvole", komentarišu neki od njih.
Ali šta sada, nakon što dobiju imovinski list? Na pitanje RSE, Tomovski je rekao da će se za vile u Ohridu tek utvrditi šta je moguće i potrebno – da li da ih koristi država ili da se izdaju u zakup.
Ako nema potrebe ni za jednim od njih, prema njegovim rečima, isplativije je dati ih koncesionaru, postaviti uslove za korišćenje i zakup na 10 ili 15 godina, nakon čega će objekat ponovo postati vlasništvo države. Slično, ističe Tomovski, onome što je država uradila sa kompleksom "Makedonsko selo" u Nerezima kod Skoplja.
Agencija za katastar je nadležna za izdavanje imovinskog lista i njen direktor Ivan Živkovski kaže da je od kada je na funkciji, od jula 2024. do januara 2026. godine, registrovano 30 do 40 državnih objekata koji su imali neregulisan status. Zašto to nije urađeno ranije, kaže, ne zna.
"Procedura je sledeća: Vlada donosi odluku, zadužuje nas da izmerimo objekte. Mi pripremamo elaborat, posle čega vlada donosi odluku o upisu prava na vlasništvo i mi registrujemo pravo vlasništva na samim objektima", rekao je Živkovski za RSE.
Državno zemljište – ima ga, a kao da ga nema
Pored vila, SOZR ima probleme i sa zemljištem za koje je nadležna. Revizori su utvrdili da je zaključno sa 2024. godinom, zemljište za koje Služba ima evidenciju procenjeno na više od 320 miliona evra.
"Utvrdili smo stanja koja ukazuju na nedoslednosti u proceni vrednosti zemljišta od strane Službe", navodi u izveštaju Državni zavod za reviziju (DZR).
Takve nedoslednosti, navodi se, sastoje se u tome što se evidencija vodi po lokacijama bez toga da površina zemljišta bude usklađena s imovinskim listom, kao i to što se ona ne bazira na površini katastarskih parcela, kategorijama itd.
Revizori, između ostalog, ističu da Služba ne raspolaže informacijama da li se i u koju svrhu koristi zemljište u nekoliko gradova u zemlji, kao što su Strumica, Kičevo, Kumanovo, Veles, Štip i Dojran.
Zaposleni u SOZR, međutim, na brifingu s novinarima ističu da bi deo tih podataka trebalo da dobiju od Agencije za katastar. Kako tvrde, tražili su informacije, ali su dobili odgovore da "Katastar ne raspolaže podacima". I u takvom lavirintu su godinama zapetljani.
Direktor Katastra Ivan Živkovski, međutim, ističe da postupke za utvrđivanje toga čije je neko zemljište treba da sprovode druge institucije, a da je Katastar dužan da upiše vlasništvo ako mu se dostavi pravni osnov za to. "Mi", kaže on, "nismo ni istražitelj niti organ koji donosi rešenje o upisu, već samo vodimo javnu knjigu".
"Mi imamo arhive od 100 do 200 godina, imamo neke podatke, oni se čuvaju. SOZR ili bilo koja druga državna institucija ili bilo koje fizičko ili pravno lice može da izvrši uvid u njih i da vidi da li nešto može da mu posluži u nekim drugim postupcima", kaže Živkoski.
Deo zemljišta je nasleđen kada je Jugoslovenska narodna armija napustila makedonsku teritoriju 1993, pa je deo imovine završio u posedu SOZR-a. Nadležni, prema najavama, najavljuju da će posle oko 30 godina rešiti probleme.
"Formiraćemo radnu grupu koja će raditi na tom problemu i nadam se da ćemo uskoro rešiti i taj problem. Ono što realno imamo – da imamo, a ono što nemamo – da barem znamo da nije u našem vlasništvu", kaže direktor Službe, Tomovski.
Država nema jedinstveni registar državne imovine
SOZR je samo jedna od više institucija koje vode evidenciju o nepokretnoj imovini u Severnoj Makedoniji. Evidencija se vodi, na primer, i u Akcionarskom društvu za izgradnju i upravljanje stambenim i poslovnim prostorom, ali i u svakom državnom organu kome je Vlada odlukom dodelila pravo privremenog ili trajnog korišćenja imovine.
To je naveo i Državni zavod za reviziju, koji i u novom i u prethodnim izveštajima vezanim s državnom imovinom ističe potrebu da država napravi državni registar nepokretne imovine.
"Revizija ukazuje Vladi na potrebu za bržom dinamikom aktivnosti za uspostavljanje državnog registra nepokretnosti. Isto tako revizija ukazuje Službi na potrebu za softverskom aplikacijom za potpunu, blagovremenu i tačnu evidenciju imovine kojom raspolaže i upravlja u pogledu površine, korisnika i vremena korišćenja", naveli su revizori u svom poslednjem izveštaju od 5. februara.
DZR je 2024. godine objavio izveštaj i o ukupnoj državnoj imovini, u kojem je utvrđeno da više od 600 državnih parcela površine 1,5 miliona kvadratnih metara čeka registraciju u Katastru.
