Dostupni linkovi

Separatisti osvojili većinu na izborima u Kataloniji


Lideri katalonske Republikanske levice ERC Pere Aragones, Oriol Žunkeras i Laura Vilagra nakon objave rezultata, 15. februar 2021.

Blok partija koje podržavaju nezavisnost Katalniije učvrstio je kontrolu u regionalnom parlamentu nakon izbora u nedelju. Ipak, pošto su vladajući socijalisti u zemlji osvojili pojedinačno najviše glasova, duplo više nego na prethodnih izborima, procenjuje da će umesto tenzija kao kada je Katalonija usvojila Deklaraciju o nezavisnosti 2017., politički sporovi sa vlastima u Madridu biti rešavani dijalogom.

Stranke koje su proklamovale kao cilj izgradnju nezavisne države povećale su broj svojih mesta u regionalnom parlamentu sa 70 na 74, od ukupno 135.

Dvema strankama koje podržavaju nezavisnost, Republikanskoj levici (ERC), čiji je lider Oriol Žunkeras osuđen na 13 godina zatvora zbog organizovanja referenduma o samostalnosti 2017. godine i Zajedno za Kataloniju (CUP), Karlesa Pućdemona bivšeg premijera ove regije koji je izbegao u Belgiju zbog pretnje zatvorskom kaznom - pripalo je 33, odnosno 32 mandata.

Očekuje se da će ove dve partije produžiti koalicioni sporazum o upravljanju ovom regijom sa 7,5 miliona stanovnika na severoistoku Španije, te da će im se pridružiti antikapitalistička Kandidatura nacionalnog jedistva, koja je osvojila devet mandata zabeleživši veliki skok sa četiri na prethodnim izborima. Međutim, bilo je dosta nesuglasica među njima, naročito u poslednje vreme, pa formiranje vlade neće biti ni jednostavno niti brzo.

Desničarska, nacionalistička partija Vox, koja je treća po snazi u španskom parlamentu, ušla je po prvi put u katalonsku skupštinu sa 11 mandata. Ova partija je učestvovala na izborima pod geslom "vratimo Kataloniju".

Istovremeno, nekadašnja španska vladajuća konzervativna Narodna partija osvojila je tri mandata, dok je liberalna partija Građani – koja je na prošlim izborima bila pojedinačno najjača sa 36 mandata – pala na samo šest.

Levičarski Podemos, koji se bori protiv mera štednje, zadržao je osam mesta.

Pristalice osamostaljenja Katalonije su po prvi put osvojile više od polovine glasova – 50,9 odsto, dok su na prethodnim izborima dobile 47,5 procenata.

Odziv birača je bio slabiji odziv zbog epidemije korona virusa, pa su tenzije bile ublažene u odnosu na situaciju iz 2017. godine, kada je katalonski parlament usvojio deklaraciju o osamostaljenju.

Naime, sada je glasalo svega 53 odsto birača, a pre četiri godine 79 procenata, što je, kako navodi Rojters, išlo u prilog strankama koje podržavaju odvajanje od Španije da mobiišu svoje birače. Ključna tema na ovim, kao i na prethodnim izborima, bila je status Katalonije.

Socijalisti žele da 'okrenu stranicu'

Levičarska ERC saopštila je da će predvoditi regionalnu upravu i zatražiti podršku od ostalih stranaka za referendum o osamostaljenju.

Vršilac dužnosti šefa regionalne administracije Pere Aragones pozvao je španskog premijera Pedra Sančeza da prihvati razgovore o referendumu.

"Zemlja započinje novo doba sa (separatistima) koji su prvi put osvojili više od 50 odsto glasova... Imamo neizmernu snagu da sprovedemo referendum i ostvarimo katalonsku republiku", rekao je Aragones.

Međutim, Socijalistička partija bivšeg ministra zdravlja Salvadora Ilje koja je pojedinačno najjača na ovim izborima sa 23 odsto glasova i 33 mandata za razliku od 17 na izborima 2017. godine, što je njen najbolji rezultat dosada – znači da i ona može da pokuša da formira vladu, navodi Rojters.

„Značenje moje pobede je vrlo jasno - vreme je da okrenemo stranicu“, kazao je Ilja.

On je istakao da u Kataloniji postoji snažan zahtev na pomirenje nakon godina separatizma i rekao da će pokušati da formira većinu u parlamentu.

Španski premijer, lider socijalista Pedro Sančez, čestitao je na Tviteru Ilji. „Socijalizam je pobedio na izborima“, napisao je on. „Fantastične vesti za omogućavanje promena i ponovnog okupljanja. Hvala vam, Salvadore Ilja, što ste nam vratili san o stvaranju bolje budućnosti za Kataloniju i Španiju.“

Džesika Albah, jedna od čelnika Podemosa, izjavila je da će razgovarati sa socijalistima i Republikanskom levicom o formiranju levičarske vlade.

Međutim, to je, kako prenosi Rojters, malo verovatno.

Aragones: Nema 'okretanja stranice' dok su naši drugovi u zatvoru

Aragones iz Republikanske levice odbacio je Iljin pristup kao „amneziju“ ističući da njegova stranka neće „okrenuti stranicu“ sve dok su lideri indipendističkog bloka u zatvoru zbog svoje uloge u usvajanju Deklaracije o nezavisnosti Španije.

Međutim, iako je po rečima Aragonesa osvajanje više od 50 odsto glasova podsticaj pokretu za nezavisnost, dodao je da neće biti neposredne žurbe ka jednostranoj nezavisnosti. „Uvek smo tvrdili da je bolje da se dogovorimo o referendumu sa Španijom“, rekao je vršilac dužnosti predsednika Katalonije.

S obzriom da je Republikanska levica (ERC) osvojila više glasova od partije desnog centra izbeglog premijera Pućdemona, to bi moglo da ojača stabilnost španske vlade, ocenjuje Rojters.

Naime, ERC je omogućio ključne glasove socijalistima u španskom parlamentu u zamenu za razgovore za rešenje političkih sukoba u Kataloniji.

Pokret za nezavisnost splasnuo zbog sukoba među separatistima

Izbori su raspisani nakon što je Vrhovni sud Španije zabranio lideru regionalne administracije u Kataloniji Kvimu Tori da obavlja javnu funkciju zbog prikazivanja simbola za nezavisnost na javnim zgradama tokom kampanje za izbore na nacionalnom nivou 2019. godine.

Tora je odbio da ukloni transparent sa natpisom „Oslobodite političke zatvorenike i prognanike“, misleći na presude protiv vodećih političara u Kataloniji koji su 2017. Organizovali referendum i usvojili deklaraciju u parlamentu o nezavisnosti ove regije.

Tora je pozdravio rezultate ovih izbora kao „veliku pobedu za nezavisnost“.

Borba za nezavisnost Katalonije je splasnula u poslednje dve godine sa jačanjem podela između separatističkih frakcija.

Republikanska levica se zalaže za umereniju i pregovaračku strategiju za postizanje nezavisnosti, dok se "Zajedno za Kataloniju" opredelio za odlučnji pristup kako bi se održao pritisak na centralnu vladu i očuvala motivacija birača indipendističkog bloka, prenosi Gardijan (Guardian).

XS
SM
MD
LG