Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Penzije žrtvama seksualnog nasilja na Kosovu


Silovanje u ratu je godinama bilo tabu tema u kosovskom društvu zbog predrasuda da je sramota za porodicu i društvo

Pravda za žrtve seksualnog nasilja na Kosovu nije ni na pomolu. Na to je u sredu ukazala i organizacija za zaštitu ljudskih prava, navodeći da je za oko 20 hiljada takvih slučajeva osuđeno samo pet osoba. Iz nevladinih organizacija koje pomažu žrtvama seksualnog nasilja na Kosovu navode da kod žena postoji skepticizam po tom pitanju, dok jedan broj žena nije ni spreman da se suoči sa time. Ipak, ono što žrtve mogu uskoro da očekuju jeste penzija.

Kako novi izveštaj organizacije Amnesty International navodi, preživeli ovog „strašnog seksualnog nasilja već godinama su iznevereni od međunarodne zajednice i različitih vlada“.

„Izvršioci su izbegli krivično gonjenje dok su preživeli bili marginalizovali, zaboravljeni, bez pristupa pravdi. Ovo počinje da se menja, ali još uvek predstoji dug put“, izjavila je je zamenica direktora za Evropu Amnesty Internationala, Gauri van Gulik.

Priština: 'Spomenik' žrtvama seksualnog nasilja u ratu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:05 0:00

Amnesty International ukazuje da su silovanje i drugi načini seksualnog nasilja nad albanskim ženama i devojkama bili široko rasprostranjeni na Kosovu, kada su srpska policija, paramilitarci i jugoslovenska vojska vodili kampanju progona i nasilja. Nakon toga, žene i devojke iz srpske i romske zajednice su takođe bile silovane od pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), dodaje se u izveštaju.

Samo su četiri osobe iz srpske zajednice osuđene za seksualno nasilje pred Haškim tribunalom, dok je jedan Kosovar osuđen pred srpskim sudom. Na Kosovu takvih suđenja nije bilo. Odgovorni za te predmete bili su ljudi iz međunarodnih misija, kao što su UNMIK i EU, ali nisu uspeli da dođu do dokaza.

„Ovo će biti ogroman izazov za tužioce ratnih zločina na Kosovu, kada budu preuzeli odgovornost od međunarodnih tela“, dodaje se u izveštaju.

Mirlinda Sada iz udruženja „Medica Đakova“ iz Đakovice, organizacije koja pruža psiho-socijalnu pomoć žrtvama seksualnog nasilja, navodi da je potrebno mnogo rada da bi pravosuđe moglo da pristupi toj kategoriji, naglašavajući da mnoge žene nisu spremne da se suoče sa tim, kao i da kod njih postoji skepticizam.

Potrebno je više saradnje sa Ministarstvo pravde i sa našim organizacijama kako bi se žene ubedile da prijave zločin

„Neke žene su prijavile slučaj, ali se ništa nije poduzelo. Žene misle da još uvek nisu spremne da izađu pred sud, a iako to i urade, šta se može desiti počiniocima. Potrebno je više saradnje sa Ministarstvo pravde i sa našim organizacijama kako bi se žene ubedile da prijave zločin“, ističe ona.

Međutim, nakon skoro 20 godina, ove žrtve seksualnog nasilja na Kosovu moći će da ostvare kompezaciju u visini od 230 eura.

Očekuje se da će vladina Komisija za priznanje i verifikaciju statusa žrtava seksualnog nasilja početi da prihvata aplikacije uskoro.

Minire Begaj, predsedavajuća Komisije, kaže da će se uskoro odlučiti o datumu kada će početi da prima aplikacije.

„Tokom ovog meseca je informativna kampanja za sve one koji će biti korisnici zakona. Komisija će uskoro odlučiti o datumu kada će početi apliciranje za verifikaciju statusa. Pitanje je dana kada će se to desiti“, istakla je Begaj.

Nevladine organizacije koje zastupaju žrtve očekuju da će proces verifikacije početi januara 2018. Sada ističe da su aplikacije spremne, i da se čekalo na odluku Vlade o određivanju sume penzije, o čemu je odlučeno u novembru. Izbori u zemlji koji su trajali skoro tokom cele godine, odlagali su ovaj proces u nekoliko navrata.

Mirljinda Sada dodaje da je na početku bilo oklevanja kod žena zbog stigme u društvu, dok je u poslednje vreme interesovanje veće s obzirom na to da su poduzeti konkretni koraci. Podrška porodice je od izuzetne važnosti, iako ima slučajeva da se žene, i pored podrške porodice, zbog sredine u kojoj žive, ne osećaju slobodnim da zatraže pomoć ili kompenzaciju.

„Te žene imaju veliku potrebu za kompenzacijom, uzimajući u obzir ekonomsku situaciju kod nas, posebno u ruralnim mestima. Ne radi se o isplati onoga što im se desilo, već se više radi o simbolici koja ukazuje da neko misli na njih, da neko želi da im pomogne i da to nije njihova krivica već da je krivica nekog drugog“, navodi Sada.

Ona dodaje da se u toku prve godine može očekivati do hiljadu aplikanata, i ne samo žena, već i muškaraca koji su bili seksualno zlostavljani.

Ovaj zločin godinama je bio tabu tema u kosovskom društvu zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za porodicu i društvo. Skupština je tek 2014. odlučila da se ovoj kategorije zakonom reguliše status i omogući penzija. Mnogi rokovi do sada su pregaženi.

S tri godine zakašnjenja Vlada Kosova je formirala Komisiju za verifikaciju statusa žrtava
S tri godine zakašnjenja Vlada Kosova je formirala Komisiju za verifikaciju statusa žrtava

Vlada Kosova je sa zakašnjenjem od tri godine formirala Komisiju za verifikaciju statusa tih žrtava sa petogodišnjim mandatom, koja bi početkom 2018. trebalo da počne da prima aplikacije.

Mnoge žene to nisu dočekale, jer su u međuvremenu preminule, kažu iz organizacije „Medica Đakova“.

Na to međutim čekaju Ljulja i njena kćerka Špresa (prava imena poznata redakciji) iz okoline Kline koje su silovali tokom rata na Kosovu pripadnici srpskih paravojnih snaga. Ljulja je tada bila u drugom stanju, a Špresa maloletna. Zahvaljujući razumevanju i podršci svog supruga i oca, Hajdara, one će da apliciraju za penziju.

U ranijem razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Ljulja je poručila svim osobama sa sličnim iskustvom da iskoriste ono što im zakon pruža, a muškarcima da razgovaraju sa svojim ženama.

"Grehota je za jednu ženu da ćuti i da sa svojim suprugom ne podeli ono što je muči. Kako mogu oni sebe da nazivaju muškarcima ako ne podrže svoje žene u takvom stanju. Mene je bilo sramota da dolazim u ovu organizaciju, ali me je na silu naterao suprug kako bih se bolje osećala i razgovarala sa ostalim ženama", kaže Ljulja.

S druge strane, Jeta iz regiona Drenice i njene tri ćerke, najmlađa od 13 godina starosti, nikada nisu razgovarale ni sa kim o onome šta im se desilo septembra 1998. Jedini rođak koji ih je zatekao kod kuće nakon zločina, posavetovao ih je da ćute jer je to „veća tragedija od ubistva“, i da to „mora da ostane zakopano“.

Kako nam je Jeta rekla, ona ne sme da aplicira za verifikaciju statusa kako bi ostvarila penziju, ili bi morala da izmisli dobar razlog prihoda koji joj je i te kako potreban.

O pristupu pravdi nema ni govora.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG