Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šefovi finansija evrozone postigli novi dogovor o pomoći Grčkoj


Zastave EU i Grčke zajedno se viore pored drevnog hrama Partenona na Akropolju, Atina, 11. jul 2011.
Šefovi finansija evrozone postigli su u ponedeljak kasno uveče kompromis o garancijama koje traži Finska od Atine u zamenu za nove kredite, ali su odložili odluku o davanju sledeće tranše pomoći Grčkoj za novembar, nakon čega je nastavljen pad vrednosti akcija. Čelnik evrozone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je istovremeno odbacio glasine o bankrotu Grčke i njenom istupanju iz monetarne unije.

U ponedeljak uveče postignut je kompromis o specijalnim garancijama koje traži Finska od Atine u zamenu za nove kredite, a što je nedeljama blokirao drugi plan za pomoć Grčkoj.

Ministri finansija evrozone nagovestili su da će Grčka dobiti sledeću tranšu zajma koja joj je neophodna za plaćanje prispelih obaveza, uprkos tome što je Atina priznala da neće biti u stanju da smanji svoj budžetski deficit u meri koju je obećala u zamenu za finansijsku pomoć.

Međutim, otkazan je sastanak članica evrozone predviđen za 13. oktobar na kome se očekivalo odobravanje Grčkoj nove tranše zajma.

Vlasti u Atini su prethodno naglašavale da im je neophodan kredit do sredine ovog meseca kako bi se izbegao bankrot, odnosno da neće moći da isplaćuju penzije i plate.

Međutim, šef ministara finansija evrozone Junker je izjavio na sastanku u Luksemburgu da će ministri odlučiti o puštanju sledeće tranše od osam milijardi evra (10,8 milijardi dolara) iz međunarodnog zajma za Grčku od 110 milijardi evra "tokom oktobra", dodavši da će Atina moći da ispunjava svoje finansijske obaveze dok ne dobije novac u novembru.

On je istovremeno odbacio glasine o bankrotu Grčke, na čemu, navodno, insistiraju pojedine zemlje, pre svega Nemačka.

"Sve će biti učinjeno da se to izbegne i niko nije zagovarao izlazak Grčke iz evrozone. Moram čvrsto da poreknem sve glasine koje ukazuju da je Grčka pozvana da odluči da napusti evrozonu", kaže Junker.

Mada je odbacio mogućnost bankrota Grčke, Junker je pojačao tu zabrinutost, ukazavši da će doprinos banaka i drugih privatnih investitora drugom paketu pomoći Atini od 110 milijardi evra možda morati da bude preispitan u svetlu produbljivanja loših ekonomskih uslova u toj zemlji.

Tržište u stanju straha

Nemačka i nekoliko drugih bogatih članica zone evra se zalažu da privatni investitori pretrpe veće gubitke od otpisa grčkih dugova od 21 odsto, dogovorenog u julu.

Na tržištima raste strahovanje da će Grčka, uprkos milijardama evra zajmova za spasavanje, na kraju morati da bankrotira zbog svog ogromnog duga i time uzdrmati svetsku ekonomiju.

Ekonomisti najviše brinu da Grčka neće biti u stanju da u potpunosti otplaćuje svoje obveznice, što bi moglo naneti velike gubitke bankama širom evrozone i proširiti dužničku krizu na velike privrede, kao što su italijanska i španska, koje su suviše velike da bi mogle biti spasavane.

Kad je reč o povećanju obima i nadležnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) za spasavanje finansijski ugroženih članica evrozone, vrednog 440 milijardi evra, komesar Evropske unije za monetarna pitanja Oli Ren rekao je da je "neophodan fleksibilniji i snažniji EFSF kao finansijska odbrana od širenja krize".

Ni Ren, niti Junker nisu, međutim, predočili pojedinosti šta bi trebalo učiniti.
Čelnik evrozone Žan Klod-Junker, Brisel, 17. maj 2010.

Vrednost akcija na svetskim berzama pala je više od tri odsto. Najveći gubitnici su banke. Tako je vrednost akcija "Sosijete ženeral" (Societe Generale) umanjena za sedam procenata.

Evro je pao na najnižu vrednost u odnosu na japanski jen u poslednjih 10 godina, a u odnosu na dolar je na devetomesečnom minimumu.

U padu su u utorak bile i cene nafte ali je skočila cena zlata, koje se smatra "sigurnom lukom u nemirnim vremenima".

Analitičari ističu da je tržište u stanju straha i da već nedeljama nervozno reaguje na vesti iz Evrope.

Investitori se plaše da bi grčki moratorijum na otplatu dugova napravio haos u svetskom finansijskom sistemu sličan onom koji je u septembru 2008. pokrenula propast Liman bradersa (Lehman Brothers).

Demonstranti u Atini u utorak su blokirali ulaze u zgrade ministarstva finansija i ministarstva za rad zbog novih vladinih mera kresanja troškova u koje spadaju
smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru i plata.
XS
SM
MD
LG