Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Parlamentarna skupština SE usvojila Martijevu rezoluciju


Dik Marti, zadužen za izveštaj Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima na Kosovu prisustvuje debati u Savetu Evrope Parlamentarne skupštine u Strazburu, 25. januar 2011.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) usvojila je u utorak u Strazburu rezoluciju izvestioca Dika Martija kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.

Za rezoluciju je glasalo 169, a protiv je bilo osam poslanika.

Parlamentarna skupština SE je prethodno glasala o amandmanima podnetim na rezoluciju i prihvatila oba amandmana koje je predložio Marti, dok je odbacila gotovo sve amandmane albanskih poslanika čiji je cilj bio da se ublaži ovaj dokument.

Marti je predložio da se u Nacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela koji ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikcija bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu.

Drugi amandman Martija odnosi se na promenu paragrafa u kojem se precizira šta se očekuje od albanskih vlasti i kosovske adminsitracije. Vlasti u Tirani se pozivaju da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama oko logora na severu Albanije, dok se
administracija Kosova poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.

Skupština je usvojila sedmi amandman kojim se relativizuju navodi iz paragrafa o kriminalnim aktivnosti pod vođstvom delova bivše OVK povezanih sa organizovanim kriminalom, kao i amandman 21 kojim je naslov dokumenta promenjen u Istraga o optužbama o nehumanom postupanju prema ljudima i trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Marti: Nema pregovora oko ljudskih prava

Dik Marti je rekao u uvodnom izlaganju da njegov izveštaj o trgovini organima na Kosovu nije politički.

"To nije politički izveštaj o statusu Kosova, ne tiče se odnosa Srbije i Kosova, niti na bilo koji način umanjuje zločine Miloševićevog režima. Nije usmeren protiv naroda na Kosovu, protiv Albanaca niti je u korist Srbije, već se tiče kršenja ljudskih prava, što su fundamentalna prava utvrđena evropskim konvencijama"
, rekao je Marti.

On je podsetio da su jedan od izvora za njegov izveštaj otkrića nekadašnje glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle Del Ponte koja su objavljena u njenoj knjizi.

No, njeni navodi nisu istraženi što zbog izostanka saradnje, a što zbog nepostojanja nadležnosti Haškog tribunala. Marti je istakao da uznemirava što su dokazi iz "Žute kuće" uništeni.

"Ljudska prava ne mogu da se žrtvuju i o njima ne može da se pregovara. Demokratska buidućnost Evrope bi bila kompromitovana ukoliko bi se dozvolile nejasne veze između politike i organizovanog kriminala", naveo je Marti.
Marti:Demokratska budućnost Evrope bi bila kompromitovana ukoliko bi se dozvolile nejasne veze između politike i organizovanog kriminala.

On je rekao da "nema istinske pravde bez istine", i založio se za pokretanje istrage.

"Stotine ljudi srpske i albanske nacionalnosti je nestalo. Njihovi tragovi su nestali. To se ne može osporiti. Postojanje tajnih zatvora na severu Albanije ne pominje se samo u mom izveštaju. O tome je govorio i BBC, a dokumentovano je i u istrazi EULEX-a. Zatvorenici, Srbi ili Albanci, bili su tretirani kao izdajnici, pripadnici rivalskih grupa, ali to su jednostavno bila ljudska bića", naveo je on.

Marti je prokomentarisao medijske reakcije na njegov izveštaj.

"Neki ljudi traže dokaze, zašto to nisu pominjali ranije kada se takođe govorilo o zločinima. Zašto smo preferirali ćutnju, političku probitaćnost umesto pravde. Našli smo kredibilne svedoke, a to plaši određene krugove. Oni nemaju veze sa Srbima, Rusima, oni vole svoju zemlju Kosovo. Oni su zaplašeni. Oni nemaju poverenja u nacionalnu i internacionalnu pravdu da je u stanju da ih zaštiti", rekao je on.

Marti je istakao da izveštaj o zaštiti svedoka na Balkanu pokazuje skandaloznu situaciju na terenu.

Predstavnici političkih grupa podržali izveštaj


Predstavnik socijalista Klas de Vries (Klaas de Vries) rekao je da izveštaj koji, "dokumentuje jedan od najmračnijih perioda" skorašnje istorije, nije presuda već podsetnik na dužnost da se traga za istinom.

Navodeći da međunarodna zajednica treba da prezume odgovornost za istragu i zaštiti svedoke, predstavnik socijalista je pozvao nacionalne vlade da podrže i sarađuju u takvoj istrazi.

Predstavnica Grupe evropskih demorkata Amber Rud (Rudd) rekla je da je Marti napravio "hrabar izveštaj" i da se ta grupa zalaže za rasvetljavanje organizovanog kriminala koji je nastao za vreme rata.

Predstavnica liberala Mariluiz Bek (Marieluise Beck) podržala je Martijev izveštaj i podvukla da se on ne sme zloupotrebiti za podrivanje nezavisnosti Kosova.

Mariluiz Bek, potpredsednica u Bundestagu, 28. decembar 2010.
"Ovde je pitanje da li je pod okriljem rata stvorena sprega organizovanog kriminala i politike koja iznutra podriva Kosova, i to treba utvrditi iz više razloga. Ja sam podržala NATO intervenciju da se ne bi ponovio zločin iz Srebrenice, iako je ona u međunarodno pravnom smislu izazvala kontroverze. No, ona je opravdavana zaštitom ljudskih života. Zato i sada moramo da delujemo odlučno da bismo utvrdili da li je zaista počinjen zločin zbog pravde prema žrtvama, ali i zbog samih optuženih za zločine", rekla je Bek.

Predstavnik Ujedinjene levice Tini Koks zatražio je da se otkrije šta se dešavalo na Kosovu. On je rekao da je Marti pokazao svoje kvalitete u istrazi o tajnim pritvornim centrima u Evropi i da je to sada ponovo pokazao u ovom izveštaju.

"U Evropi i SAD, mnoge državne institucije, uključujući i obaveštajne službe i te kako su bile svesne šta se dešava, ali nisu čak ni pokušali to da spreče. Stiče se utisak da je bilo dosta partnera u zločinu. To je šokantno. Zbog toga naše vlade treba da odgovaraju zbog navoda za kolaboraciju i prikrivanje užasnih zločina. Ne treba zaboraviti da je OVK bila saveznik NATO, a da se sada u dokumentu koji je procureo iz Severnoatlantske alijanse, navodi da je Hašim Tači krupna riba u organizovanom kriminalu. Zato se zalažemo za sveobuhvatnu istragu i da svi odgovorni budu kažnjeni, ne samo obični vojnici na terenu već i visoko pozicionirani političari", naveo je Koks.

Potraga za istinom

Predstavnik Grupe evropskih narodnih partija Holger Hajbah (Haibach) rekao je da je šokantno što su mnogi znali o zločinima na Kosovu o kojima je u izveštaju govorio Dik Marti, ali su ćutali o tome.

Žan-Šarl Gardeto, čija će se rezolucija o zaštiti svedoka sutra naći na dnevnom redu PS SE, rekao je da je izveštaj Dika Martija o strašnim zločinima na Kosovu "istorijski trenutak" za Savet Evrope.

"Poruka rezolucije je da je potraga za istinom neminovna u potrazi za pravdom, kao i da je neophodna i za pomirenje u regionu", rekao je Gardeto.
Dragoljub Mićunović, novembar 2009. Foto: Vesna Anđić

Šef srpske delegacije u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (PS SE) Dragoljub Mićunović rekao je da je taj dokument pomogao da istina izađe na videlo.

"Zadatak SE jeste da se ne dozvoli da se istina ne otkrije", rekao je Mićunović povodom izveštaja u kojem se kosovski premijer Hašim Tači dovodi u vezi s organizovanim kriminalom na Kosovu.

Špetim Idrizi (Shptim) iz Albanije rekao je da je Marti željan publiciteta izneo optužbe na račun EU, SAD, Albanije i Hašima Tačija.

On je optužio Rusiju da je uz pomoć Srbije isfabrikovala i politizuje čitav lsučaj.

To ne može da dovede u pitanje herojsku borbu kosovskih Albanaca za slobodu, smatra Idrizi dodajući da je Kosovo najviše nadzirana zemlja posle NATO intervencije i da se zločini iz izveštaja nisu mogli desiti.

Član srpske delegacije Miloš Aligrudić je pohvalio hrabrost Martija što je otvoreno govorio o "najbrutalnijim zločinima koji su se dogodili na Kosovu" u koje su "umešani pojedinci koji užvaju podršku zemalja koje su podržale i nezavisnost Kosova".

On je postavio pitanje u čiju korist je proglašena nezavisnost Kosova.

"Kriminalna politika odvajanja Kosova od Srbije sprovođena je uz kršenja ljudskih prava", smatra Aligrudić.

Poslanici iz Albanije i Makedonije nisu zadovoljni

Poslanik iz Albanije Ilir Rusmali pozvao je Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope da usvoji predložene amandmane kako bi rezolucija Dika Martija bila uravnotežena i zasnovana na činjenicama.

Rusmali je dodao da su izveštaj i rezolucija izazvali kontroverze na Kosovu i Albaniji, i da je odgovornost za to i na izvestiocu Martiju.

"Rezoluciju treba unaprediti i uravnotežiti, učiniti je manje propagandnom, a više činjeničnom, rekao je Rusmali. On je dodao da Albanija podržava istragu i da je to i ranije činila maksimalnom saradnjom s Haškim tribunalom i Euleksom"
, rekao je Rusmali.
Rusmali:Rezoluciju treba unaprediti i uravnotežiti, učiniti je manje propagandnom, a više činjeničnom.

On je zatražio podršku za amandmane koje su podneli albanski Poslanici. Čija je suština da se iz teksta izbace ili da se ublaže formulacije o postojanju dokaza o počinjenim zločinima, logorima na teritoriji Albanije i optužbama na račun
albanskih vlasti za nesaradnju u istrazi.

Ermira Mehmeti Devaja iz Makedonije ocenila je da su neke izjave u
izveštaju pristrasne i kontradiktorne.

Ona je istakla da Martijev izveštaj ponovo pokazuje da treba preispitati stav SE o Kosovu i da Kosovo treba uključiti u punopravno članstvo SE.

Ruski poslanik Igor Černišenko je istakao da postoje dvostruki standardi na koje je ukazivala i Karla Del Ponte: "tako da sve što su učinili kosovski Albanci je prikazivano kao dobro, dok su Srbi predstavljani u negativnom svetlu".

Guardian: Thaci među "najvećim ribama" organizovanog kriminala

Guardian: Thaci među "najvećim ribama" organizovanog kriminala

Britanski dnevnik Guardian objavio je u petak izvještaj u kojem citira tajne dokumente NATO-a u kojima se vršilac dužnosti premijera Kosovo Hashim Thaci označava kao jedna od "najvećih riba" organizovanog kriminala na Kosovu.

Pored Thacija, njegov politički saveznik Xhavit Haliti, bivši šef Oslobodilačke vojske Kosova za logistiku koji je sada visoki zvaničnik Tahcijeve DPK partije, je također označen kao jedan od vođa organizovanog kriminala, piše Guardian.

Haliti je opisan kao "snaga koja stoji iza Thacija" i čovjek koji ima snažne veze sa albanskom mafijom, s kojom je počeo saradnju nakon što se obogatio vodeći kosovski ratni fond za vrijeme rata kosovskog 1999. godine.

Haliti je, na osnovu nekih izvještaja iz NATO-vih dokumenata, "duboko povezan sa prostitucijom i krijumčarenjem oružja i droge", sa zastrašivanjem političkih oponenata i dva ubistva iz kasnih devedesetih, političkog protivnika i mladog novinara iz Tirane.

Dokumenti NATO-a, koji su označeni kao "tajna", ukazuju na to da Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje već nekoliko godina imaju opširna saznanja o Thacijevim kriminalnim vezama, piše Guardian.

Označeni kao "USA KFOR", dokumenti sadrže detaljne informacije o mreži organizovanog kriminala na Kosovu na osnovu izvještaja zapadnih obavještajnih agencija i doušnika.

Oni sadrže i detalje o tome koje dijelove Kosova kontrolišu pojedine kriminalne grupe, uključujući i navodne porodične i poslovne veze.

Pogledajte komentare (18)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG