Reakcije na Kosovu, nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila u utorak u Strazburu rezoluciju izvestioca Dika Martija, iste su kao i one kada je i objavljen njegov izveštaj. Izveštaj se i dalje smatra neistinitim, neosnovanim, ali se navodi i da se moraju sprovesti istrage.
Enver Hoxhaj, kosovski ministar u ostavci i član delegacije koja je bila prisutna na raspravi o Martijevom izveštaju, navodi da usvajanje rezolucije bez sumnje šteti Kosovu, iako se ovaj izveštaj, kako je on rekao, oslanja na glasine.
„Međutim, pošto su u pitanju veoma osetljiva i ozbiljna pitanja u ovom izveštaju, naš stav je da Vlada Kosova treba usko da sarađuje sa EULEX-om i tražimo da se obavi jedan nezavisan i transparentan istražni proces, kako bi se pojasnile stvari. To se mora desiti što pre kako slika Kosova u svetu ne bi ostala narušena, i kako ne bismo više bili deo naslova zapadne štampe, kao što je to bilo prethodnog meseca“, kazao je Hoxhaj.
On je naglasio da će vlada biti otvorena za saradnju sa EULEX-om, kao i da je važno da ukoliko Marti ima dokaze o navodima, da ih dostavi EULEX-u. On je dodao da se na osnovu rezolucije traži da EULEX bude ta institucija koja će imati kompetenciju da sprovede istragu.
Rasprava o izveštaju nije donela ništa spektakularno, ali može uticati negativno na sliku Kosova, ocenjuju stručnjaci međunarodnog prava u Prištini.
Afrim Hoti, profesor međunarodnog prava, pozvao je nadležne vlasti da počnu da istražuju navode iz ovog izveštaja.
“Ne verujem da će biti praktičnih promena na terenu, zato što ova rezolucija, kao i sve ostale u Savetu Evrope, nemaju obavezujući karakter. To znači da one samo informišu ili mogu pokrenuti istragu predmeta. Nema dodatnih argumenata, a koji već nisu poznati od ranijih istraga Haškog tribunala i UNMIK administracije”, kaže Hoti.
Izveštaj će uticati na dijalog sa Srbijom
Eqrem Zenelaj, takođe stručnjak međunarodnog prava, ocenjuje izveštaj i njegovo predstavljanje pred Savetom Evrope zlonamernim za Kosovo.
Eqrem Zenelaj
“Treba se naglasiti da je Savet Evrope organ van Evropske unije. To je evropska organizacija regionalnog karaktera, u koju su uključene i ostale zemlje, kao što su Rusija i Srbija. Prema tome, ovo je jedan pripremljen scenario za Kosovo, kako bi ometao dalja priznanja i oštetio državnu politiku Kosova”, kaže Zenelaj.
Oba stručnjaka ocenjuju da Kosovo mora i treba da preuzme korake u istrazi. Zenelaj je mišljenja da će izveštaj uticati i na pitanje dijaloga između Kosova i Srbije.
“Zapravo, Srbija pokušava da putem svojih saveznika izvrši pritisak i da kompromituje kosovsku politiku, da destabilizuje albanska mesta na Balkanu, i prema tome kosovska strana će biti oslabljena u ovim razgovorima“, kazao je Zenelaj.
Prema rečima Hotija, Martijev izveštaj je doveo Kosovo u nepovoljan položaj, tako da kosovske vlasti ne bi trebalo da odmah posle izveštaja uđu u dijalog sa Srbijom.
„Mislim da bi trebalo da prođe jedno vreme dok se konsoliduje državna vlast Kosova, nakon formiranja novih institucija. Ukoliko se odmah sedne za sto sa Srbijom, kosovska strana bi onda bila pod neverovatnim pritiskom“, kaže Hoti.
Bivši komandant generalnog štaba OVK-a, Agim Čeku odbacuje sve optužbe.
“Ne postoji gori osećaj od onog kad te neko optužuje za nešto što nisi radio, ili što uopšte nije istina. Tada si slab i da se suprostavis tim optužbama. Zaista, kao šef štaba OVK-a, kao jedan Albanac, ne osećam se dobro kada čujem da neko našu borbu, naše napore etiketira monstruoznim stvarima koje uopšte nisu istinite”, kazao je Čeku.
Dženana Karabegović
Azra Hadžiahmetović, članica bh. delegacije, kaže za RSE da ne podržava dokument Dika Martija o trgovini organima na Kosovu. Ona smatra da je izvještaj pun navoda, te da Marti, tek nakon što je sastavio izvještaj, traži detaljnu istragu.
“Cijenim da je trebalo prvo uraditi detaljnu istragu, a onda dokument ovakve vrste sa rezolucijom. I ono što sam očekivala, praktično sa ovakvom rezolucijom i ovakvim dokumentom rasprava se pretvorila u političku raspravu. Dato je dosta prostora delegaciji prije svega iz Srbije, a jednako tako i dijelu bh. delegacije da vode političku raspravu, da stavljaju u pitanje status Kosova”, rekla je Hadžiahmetović.
Za razliku od Azre Hadžiahmetović, Martijev izvještaj podržavaju Mladen Ivanić i Milica Marković, također članovi bh. delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Vijeća Evrope. U svom govoru Ivanić, kako ističe, akcentira ulogu međunarodnih institucija.
“I druga teza na kojoj ću posebno insistirati je šta sad, šta nakon ovog izvještaja. Ako ovo ostane samo jedno lijepo slovo na papiru i za pola godine bude zaboravljeno, onda to znači da se zločin isplati. Prema tome mislim da je ključ sada obezbijediti jednu neutralnu međunarodnu istragu koja će sve ove stvari provjeriti do kraja i odgovorne kazniti”, kazao je Ivanić.
Bosanskohercegovačka delegacija nije usaglašavala stavove uoči sjednice Parlamenarne skupštine Vijeća Evrope o pitanjima o kojima će ovih dana biti raspravljano. I to nije presedan ako se u obzir uzme činjenica da niti jednom do sada naš sastav u ovoj evropskoj instituciji nije imao jedinstven stav ni onda kada su na dnevnom redu bila pitanja vezana za BiH.
Koliko se različiti bh. stavovi prenosi i van granica BiH najbolje ilustruje govor Milice Marković u utorak. Iako se cijeli dan govorilo o Kosovu, članica bosanskohercegovačke delegacije, cijeli slučaj je poistovjetila sa Bosnom i Hercegovinom, pominjući zločine u ovoj državi tokom rata. Nakon što je tri puta opomenuta, njeno izlaganje je prekinuto.
Enver Hoxhaj, kosovski ministar u ostavci i član delegacije koja je bila prisutna na raspravi o Martijevom izveštaju, navodi da usvajanje rezolucije bez sumnje šteti Kosovu, iako se ovaj izveštaj, kako je on rekao, oslanja na glasine.
Hoxhaj: Naš stav je da Vlada Kosova treba usko da sarađuje sa EULEX-om i tražimo da se obavi jedan nezavisan i transparentan istražni proces, kako bi se pojasnile stvari.
„Međutim, pošto su u pitanju veoma osetljiva i ozbiljna pitanja u ovom izveštaju, naš stav je da Vlada Kosova treba usko da sarađuje sa EULEX-om i tražimo da se obavi jedan nezavisan i transparentan istražni proces, kako bi se pojasnile stvari. To se mora desiti što pre kako slika Kosova u svetu ne bi ostala narušena, i kako ne bismo više bili deo naslova zapadne štampe, kao što je to bilo prethodnog meseca“, kazao je Hoxhaj.
On je naglasio da će vlada biti otvorena za saradnju sa EULEX-om, kao i da je važno da ukoliko Marti ima dokaze o navodima, da ih dostavi EULEX-u. On je dodao da se na osnovu rezolucije traži da EULEX bude ta institucija koja će imati kompetenciju da sprovede istragu.
Rasprava o izveštaju nije donela ništa spektakularno, ali može uticati negativno na sliku Kosova, ocenjuju stručnjaci međunarodnog prava u Prištini.
Afrim Hoti, profesor međunarodnog prava, pozvao je nadležne vlasti da počnu da istražuju navode iz ovog izveštaja.
“Ne verujem da će biti praktičnih promena na terenu, zato što ova rezolucija, kao i sve ostale u Savetu Evrope, nemaju obavezujući karakter. To znači da one samo informišu ili mogu pokrenuti istragu predmeta. Nema dodatnih argumenata, a koji već nisu poznati od ranijih istraga Haškog tribunala i UNMIK administracije”, kaže Hoti.
Izveštaj će uticati na dijalog sa Srbijom
Eqrem Zenelaj, takođe stručnjak međunarodnog prava, ocenjuje izveštaj i njegovo predstavljanje pred Savetom Evrope zlonamernim za Kosovo.
“Treba se naglasiti da je Savet Evrope organ van Evropske unije. To je evropska organizacija regionalnog karaktera, u koju su uključene i ostale zemlje, kao što su Rusija i Srbija. Prema tome, ovo je jedan pripremljen scenario za Kosovo, kako bi ometao dalja priznanja i oštetio državnu politiku Kosova”, kaže Zenelaj.
Oba stručnjaka ocenjuju da Kosovo mora i treba da preuzme korake u istrazi. Zenelaj je mišljenja da će izveštaj uticati i na pitanje dijaloga između Kosova i Srbije.
“Zapravo, Srbija pokušava da putem svojih saveznika izvrši pritisak i da kompromituje kosovsku politiku, da destabilizuje albanska mesta na Balkanu, i prema tome kosovska strana će biti oslabljena u ovim razgovorima“, kazao je Zenelaj.
Prema rečima Hotija, Martijev izveštaj je doveo Kosovo u nepovoljan položaj, tako da kosovske vlasti ne bi trebalo da odmah posle izveštaja uđu u dijalog sa Srbijom.
„Mislim da bi trebalo da prođe jedno vreme dok se konsoliduje državna vlast Kosova, nakon formiranja novih institucija. Ukoliko se odmah sedne za sto sa Srbijom, kosovska strana bi onda bila pod neverovatnim pritiskom“, kaže Hoti.
Bivši komandant generalnog štaba OVK-a, Agim Čeku odbacuje sve optužbe.
“Ne postoji gori osećaj od onog kad te neko optužuje za nešto što nisi radio, ili što uopšte nije istina. Tada si slab i da se suprostavis tim optužbama. Zaista, kao šef štaba OVK-a, kao jedan Albanac, ne osećam se dobro kada čujem da neko našu borbu, naše napore etiketira monstruoznim stvarima koje uopšte nisu istinite”, kazao je Čeku.
Bh. delegacija o Martijevom izveštaju
Bh. delegacija o Martijevom izveštajuDženana Karabegović
Azra Hadžiahmetović, članica bh. delegacije, kaže za RSE da ne podržava dokument Dika Martija o trgovini organima na Kosovu. Ona smatra da je izvještaj pun navoda, te da Marti, tek nakon što je sastavio izvještaj, traži detaljnu istragu.
“Cijenim da je trebalo prvo uraditi detaljnu istragu, a onda dokument ovakve vrste sa rezolucijom. I ono što sam očekivala, praktično sa ovakvom rezolucijom i ovakvim dokumentom rasprava se pretvorila u političku raspravu. Dato je dosta prostora delegaciji prije svega iz Srbije, a jednako tako i dijelu bh. delegacije da vode političku raspravu, da stavljaju u pitanje status Kosova”, rekla je Hadžiahmetović.
Za razliku od Azre Hadžiahmetović, Martijev izvještaj podržavaju Mladen Ivanić i Milica Marković, također članovi bh. delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Vijeća Evrope. U svom govoru Ivanić, kako ističe, akcentira ulogu međunarodnih institucija.
“I druga teza na kojoj ću posebno insistirati je šta sad, šta nakon ovog izvještaja. Ako ovo ostane samo jedno lijepo slovo na papiru i za pola godine bude zaboravljeno, onda to znači da se zločin isplati. Prema tome mislim da je ključ sada obezbijediti jednu neutralnu međunarodnu istragu koja će sve ove stvari provjeriti do kraja i odgovorne kazniti”, kazao je Ivanić.
Bosanskohercegovačka delegacija nije usaglašavala stavove uoči sjednice Parlamenarne skupštine Vijeća Evrope o pitanjima o kojima će ovih dana biti raspravljano. I to nije presedan ako se u obzir uzme činjenica da niti jednom do sada naš sastav u ovoj evropskoj instituciji nije imao jedinstven stav ni onda kada su na dnevnom redu bila pitanja vezana za BiH.
Koliko se različiti bh. stavovi prenosi i van granica BiH najbolje ilustruje govor Milice Marković u utorak. Iako se cijeli dan govorilo o Kosovu, članica bosanskohercegovačke delegacije, cijeli slučaj je poistovjetila sa Bosnom i Hercegovinom, pominjući zločine u ovoj državi tokom rata. Nakon što je tri puta opomenuta, njeno izlaganje je prekinuto.
