Šefica misije UN na Kosovu (Unmik) Karolin Zijade (Caroline Ziadeh) rekla je u ponedeljak na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu da je ključno da se sprovede istraga o napadu u Banjskoj 24. septembra i da se počinioci tog napada privedu pravdi.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani na sednici je optužila Srbiju za "agresivan napad" s ciljem aneksije severa Kosova, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić rekla da je Beograd spreman da pruži dokaze da Srbija i njene bezbednosne strukture "nisu imale veze" s događajima u Banjskoj.
Naoružana grupa Srba je 24. septembra napala policiju Kosova u mestu Banjska na severu Kosova, kada je poginuo narednik Afrim Bunjaku. Potom su u razmeni vatre ubijena trojica napadača. Kosovo za ovaj napad od početka optužuje zvanični Beograd, što Srbija negira.
Zijade je predstavljajući izveštaj o radu Unmika za period od 19. marta do 18. septembra, koji ne obuhvata sukob u Banjskoj, rekla da je taj događaj pogoršao "narušeno bezbednosno okruženje" na Kosovu.
"Od suštinske je važnosti da istrage koje su trenutno u toku pruže priliku da se ovi događaji činjenično dokumentuju i da se počinioci pozovu na odgovornost", dodala je Zijade.
Zijade je rekla i da se očekuje angažovanje obe strane na sprovođenju postignutih sporazuma, između ostalog, na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom bez odlaganja i uslova.
"Propuštanje da se postigne politički dogovor nastavlja da utiče na život običnih ljudi", rekla je šefica Misije UN na Kosovu.
Ona je rekla da je sastanak na visokom nivou 14. septembra u Briselu, kada nije postignut konsenzus o redosledu primene prethodnih sporazuma, bio još jedna "propuštena prilika za konstruktivno angažovanje u programu za implementaciju obaveza koje su strane preuzele u okviru sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu ranije ove godine".
Zijade je istakla da su tenzije i uznemirenost na Kosovu "podstaknuti političkom retorikom koja izaziva podele".
Ona je izrazila nadu da će ishod sastanaka predvođenih EU i SAD koji su odvojeno održani u Beogradu i Prištini 21. oktobra vratiti dijalog na pravi put, uz posvećenost obe strane da preduzmu korake ka deeskalaciji.
Brnabić kaže da Beograd spreman da pruži dokaze o Banjskoj
Premijerka Srbije u obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN ocenila je da je situacija na Kosovu "u poslednjih 12 meseci postala veoma ozbiljna".
Brnabić je rekla da vlasti Kosova sprovode "političko, institucionalno nasilje nad Srbima" na Kosovu i da se manje od dva odsto Srba koji su ranije napustili Kosovo vratilo tamo.
Ona je navela i da je "krajnje vreme" za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i da to "mora biti zajednica u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015.".
"Njena ovlašćenja jasno su definisana i ne mogu biti predmet tumačenja", rekla je Brnabić.
Brnabić je istakla i da Beograd i bezbednosne strukture Srbije "nisu imale veze" sa događajima u Banjskoj i da je Beograd spreman da o tome pruži dokaze.
"Događaji u Banjskoj su logična posledica vladavine straha i terora koje je Priština odlučila da sprovodi", rekla je ona.
Ona je navela da je cilj Srbije, između ostalog, implementacija svih postignutih sporazuma, naročito Briselskog sporazuma i Zajednice opština sa srpskom većinom.
Na kraju govora pred Savetom Bezbednosti UN, Brnabić je navela i da bi KFOR trebalo da "privremeno preuzme odgovornost za bezbednost na severu" Kosova.
Predsednica Kosova kaže da je plan Srbije bio aneksija severa Kosova
Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je pred Savetom bezbednosti UN da je Kosovo 24. septembra bilo "meta agresivnog napada Srbije korišćenjem terorista i paramilitarnih grupa".
Ona je navela da je plan Srbije bila aneksija severa Kosova.
"Ove terorističke i paramilitarne grupe (na severu Kosova) bile su finansirane, trenirane, naoružane i dobile su političku podršku Srbije", rekla je Osmani.
Osmani je navela da Srbija finansira organizacije "Severna brigada" i "Civilna zaštita" koje zastrašuju Srbe na Kosovu. Inače, Vlada Kosova je juna ove godine ove dve organizacije proglasila terorističkim.
Osmani je rekla da se oružje pronađeno nakon napada 24. septembra "proizvodi u Srbiji", a da je pojedino oružje proizvedeno 2022. godine.
"Pojedino oružje je prokurijumčareno vozilima sa lažnim oznakama NATO-a na njima", rekla je ona.
Osmani je istakla da napad 24. septembra "nije bio rezultat pritiska i terora nad Srbima", već želja Srbije da, između ostalog, osvoji teritorije.
Zapad traži odgovornost za napad u Banjskoj, Kina i Rusija optužuju Prištinu
U potonjoj raspravi na Savetu bezbednosti UN, predstavnici zapadnih zemalja osudili su napad na kosovsku policiju u Banjskoj i pozvali na procesuiranje odgovornih, dok su predstavnici Kine i Rusije, zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, optužili Prištinu za pogoršanje situacije.
Predstavnik SAD u UN Robert Vud (Wood) rekao je da Vašington "snažno osuđuje nasilje naoružanih napadača" na kosovsku policiju u selu Banjska koje je dovelo do smrti policajca Afrima Bunjakua i dodao da je "neophodna puna odgovornost počinilaca napada".
Vud je naveo da SAD upozoravaju obe strane da ne preduzimaju "eskalatorne poteze" i da se posvete dijalogu, navodeći da je važno da se ostvari napredak u primeni svih obaveza iz briselskog dijaloga.
Predstavnik Velike Britanije je rekao da je London "duboko zabrinut" zbog bezbednosnih izazova na severu Kosova, navodeći da je od "ključne važnosti" da pravdi budu privedeni odgovorni za napad u Banjskoj.
Predstavnica Francuske je rekla da Pariz "osuđuje neprihvatljiv napad" na kosovsku policiju u Banjskoj i da odgovorni moraju da budu procesuirani.
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja okrivio je kosovske vlasti za, kako je rekao, pogoršanje bezbednosne situacije na Kosovu poslednjih meseci.
On je optužio Kosovo za "represiju" nad Srbima, što bi, kako je rekao, moglo da vrati oružani sukob, govoreći o oružanom napadu u Banjskoj.
Predstavnik Kine je rekao da Pekinga podržava strane da kroz dijalog i konsultacije nađu obostrano prihvatljivo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
On je rekao da se Kina protivi "jednostranim potezima kosovskih vlasti koji su podigli tenzije" i da ih poziva da se "vrate na pravi put dijaloga i konsultacija" i da formiraju Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Guterešov izveštaj o radu Unmika
Uoči sednice, objavljen je izveštaj u kom je generalni sekretar UN Antonio Gutereš naveo da "najoštrije osuđuje napade na međunarodne snage na terenu i upotrebu nasilja kao takvu".
"Pozivam sve strane da se uzdrže od preduzimanja jednostranih poteza koji bi mogli da dovedu do jačanja tenzija i dalje eskalacije. Eskalacija tenzija i bezbednosni incidenti u maju i junu negativno su uticali na proces dijaloga koji ostaje jedini put za rešavanje svih otvorenih pitanja", naveo je Gutereš.
U izveštaju, koji ne obuhvata period u kojem je došlo do oružanog sukoba u Banjskoj, Gutereš je napisao da "zabrinjava" što strane nisu ostvarile značajan napredak u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i što tek treba da se dogovore o redosledu primene odredbi njegovog Implementacionog aneksa, o kojem su dve strane postigle saglasnost 18. marta u Ohridu.
"Nedostatak napretka u dijalogu nosi rizik od daljih tenzija i moguće eskalacije na terenu. Pozivam strane da potvrde istinsku posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve do sada postignute sporazume", dodao je Gutereš.
On je naveo i da je "ključno pronaći rešenje za skoro održavanje vanrednih i inkluzivnih lokalnih izbora na severu Kosova, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred".
