Saudijski saveznici Pakistan i Turska suočavaju se s velikim testom samo dva meseca od potpisivanja sporazuma o zajedničkoj odbrani, pošto uspon pobunjenika Huta u Jemenu, koji su svrstani uz Iran, stavlja na probu taj sporazum, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od te tri države smatra napadom na sve njih".
Dok u Jemenu besne sukobi između Huta i vladinih snaga koje podržava Saudijska Arabija, stručnjaci smatraju da bi aktivna vojna intervencija Pakistana ili Turske – preostala dva partnera u Sporazumu iz Meke o zajedničkoj odbrani – kao podrška Saudijskoj Arabiji mogla da pojača regionalne tenzije u jeku sukoba između SAD i Irana.
"(Islamska Republika) i dalje može da pruža podršku Hutima, ali ako bi Turska i Pakistan ušli (u rat), situacija bi se zakomplikovala", izjavio je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Ali Sadrzade, analitičar za Bliski istok iz Frankfurta.
Tri strane održale su hitan sastanak u saudijskoj prestonici Rijadu 5. oktobra, istog dana kada su jemenske vladine snage, koje podržava Saudijska Arabija, objavile da su uspostavile efikasnu kontrolu nad moreuzom Bab el Mandeb – tvrdnju koju su Huti negirali.
Prošlog meseca, pobunjenici Huti zauzeli su lučki grad Moka na Crvenom moru i druga područja oko tog moreuza, ključnoj ruti za izvoz saudijske nafte u Aziju koja je dobila na značaju zbog poremećaja u isporukama kroz Ormuski moreuz usled sukoba s Iranom.
Huti su takođe upozorili da će saudijski vazdušni prostor "postati poprište operacija naših oružanih snaga".
Obnovljene borbe dovele su do raseljavanja oko 184.000 ljudi i ugrozile pomorski saobraćaj kroz vitalni, uski prolaz koji povezuje Crveno more i Adenski zaliv.
U izjavi koja se izgleda odnosi na nedavne napade Huta na saudijske gradove Meku i Medinu – dva najsvetija mesta islama – saudijski ministar odbrane, princ Kalid bin Sultan, naveo je na društvenim mrežama da je sastanak saveza "potvrdio solidarnost i jedinstvo naših zemalja u suprotstavljanju gnusnim napadima na Kraljevinu i sveta mesta".
On je dodao da su se tri strane dogovorile da aktiviraju mera kolektivnog odvraćanja u okviru saveza, kao odgovor na napade i na "sve one koji su za njih odgovorni".
Trajni sukob
Sukob između Saudijske Arabije i Huta traje već godinama.
Saudijska Arabija je pokrenula vojnu intervenciju u Jemenu u martu 2015. pošto su pobunjenici Huti zauzeli glavni grad Sanu i primorali međunarodno priznatu vladu da pobegne iz zemlje. Taj sukob se naširoko smatra delom šireg rivaliteta između Saudijske Arabije i Irana, pri čemu dve zemlje podržavaju suprotstavljene strane u Jemenu. Žestoke borbe su utihnule posle primirja postignutog uz posredovanje UN 2022, ali sukob nikada nije u potpunosti rešen i ove godine je ponovo eskalirao.
Uzbuna je podignuta kada su Huti prošlog meseca pojačali napade na mete u Saudijskoj Arabiji, uključujući ključni naftovod, i napredovali ka moreuzu Bab el Mandeb.
U zajedničkom saopštenju, izdatom nakon hitnog sastanka održanog 5. oktobra, navedeno je da je cilj skupa bio razmatranje "bezbednosnih dešavanja i pretnji s kojima se suočava Kraljevina Saudijska Arabija".
Stručnjaci smatraju da zajedničko saopštenje saveza iz Meke, kojim se potvrđuje obezbeđivanje "dogovorenih vojnih snaga i kapaciteta" i njihovo "brzo raspoređivanje u Kraljevini", predstavlja jasnu izjavu podrške Saudijskoj Arabiji suočenoj sa sve učestalijim napadima Huta.
Ipak, oni ističu da takva podrška takođe nosi rizik od izazivanja novog sukoba u regionu.
Sadrzadeh je rekao da, iako se procenjuje da je u Saudijskoj Arabiji stacionirano između 30.000 i 40.000 pakistanskih vojnika, ne veruje da bi ta zemlja, koja poseduje nuklearno naoružanje, pristala da pošalje snage u Jemen, jer Pakistan "želi da održi odnose s Islamskom Republikom".
Samo dan uoči hitnog sastanka, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai upozorio je da bi svaka "nova intervencija" u Jemenu dodatno zakomplikovala situaciju.
Povodom navodnog raspoređivanja pakistanskih trupa u Saudijskoj Arabiji radi borbe protiv Huta u Jemenu, Bakai je rekao: "Nadamo se da to nije istina i da je zaista reč samo o glasini".
Rabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, smatra da bi učešće pakistanskih snaga u napadima na Hute moglo dovesti do konfrotacije s Iranom.
"Teheran bi to mogao da posmatra kao uključivanje Pakistana u kampanju protiv svojih interesa u regionu, čak i ako Islamabad insistira da je njegovo učešće ograničeno na pružanje podrške Saudijskoj Arabiji", rekla je ona za Radio Slobodna Evropa.
Hod po žici
Nuklearno naoružani Pakistan ima granicu od oko 900 kilometara s Iranom duž svoje jugozapadne međe. Za razliku od često zategnutih odnosa s Indijom i Avganistanom, dva njegova suseda na istoku i zapadu, veze između Islamabada i Teheran su uglavnom stabilne.
Ahtar je rekla da je Saudijska Arabija važan partner Pakistana, ali da je Iran sused i da će Islamabad "morati da živi s posledicama svojih odluka dugo nakon što se ova konkretna epizoda završi".
Pakistan balansira na tankoj žici, ne zauzimajući stranu otkako su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran 28. februara.
Uprkos održavanju tradicionalno bliskih odnosa sa Saudijskom Arabijom i nekoliko drugih zemalja Zaliva bogatih naftom, Pakistan se uglavnom ograničio na izjave osude povodom iranskih napada dronovima i raketama na arapske susede tokom proteklih nekoliko meseci.
Islamabad se takođe predstavio kao posrednik i u aprilu je bio domaćin prvih direktnih razgovora između iranskih i američkih zvaničnika još od 1980.
Mada stručnjaci vide vanredni sastanak saveza iz Meke 5. oktobra, kao novu eskalaciju u jeku regionalnih neprijateljstava, Halid Sultan s Nacionalnog univerziteta za moderne jezike smatra da to ne treba automatski tumačiti kao uvod u širi kopneni rat u Jemenu.
"Značaj sporazuma (iz Meke) ne leži samo u vojnoj saradnji, već u pojavi kolektivnog regionalnog mehanizma odvraćanja", rekao je on za RSE, dodajući da se uspeh Sporazuma o zajedničkoj odbrani iz Meke na kraju neće meriti time koliko brzo se ulazi u rat, već time koliko efikasno se on sprečava.
"Za Pakistan će, posebno, politički izazov biti da ispuni svoju odbrambenu obavezu prema Saudijskoj Arabiji, a da istovremeno izbegne dugotrajnu i otvorenu vojnu umešanost u Jemenu".
Ahtar je rekla da bi učešće Pakistana u napadima na Hute moglo da ugrozi njegovu ulogu posrednika u odnosima s Teheranom.
"Jasno ograničena uloga u odbrani saudijske teritorije mogla bi ostati kompatibilna s posredovanjem", rekla je ona. "Priključivanje ofanzivnoj kampanji u Jemenu dovelo bi do toga da se ta pozicija mnogo teže održava".