Upozorenja da bi Srbiju mogle da pogode sankcije zbog napada na kosovsku policiju u selu Banjska, sve se češće čuju iz Evropske unije (EU).
Poslednje u nizu izneo je portparol EU Peter Stano, 2. oktobra. Poručio je da je EU "spremna da proceni mere u odnosu na Srbiju, ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija, dovoljno činjenica".
Takođe je rekao da EU prati sve u vezi sa istragom koja se vodi na Kosovu.
Stav da protiv Srbije treba da budu preduzete mere izneli su istog dana i premijeri Hrvatske i Albanije, Andrej Plenković i Edi Rama.
O merama su govorile i Sjedinjene Američke Države. Bar tako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da mu je u telefonskom razgovoru takvu mogućnost spomenuo američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony Blinken).
Vladimir Međak, iz beogradske nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ga uvođenje mera protiv Srbije ne bi iznenadilo.
"U ovom trenutku u EU imate proces razgovora o sledećem talasu proširenja, a o Srbiji se govori u kontekstu sankcija. To govori koliko (Srbija) ide u pogrešnom smeru", kaže on.
U napadu na kosovsku policiju 24. septembra u mestu Banjska na severu Kosova ubijen je policajac Afrim Bunjaku, a nekoliko njih povređeno. U napadu na policiju poginula su trojica napadača, a u okolini Banjske je pronađen veliki arsenal oružja.
Vlast na Kosovu optužuje Srbiju za ovaj incident, dok zvanični Beograd negira umešanost.
Iz EU su 2. oktobra saopštili i da očekuju saradnju Srbije u procesu istrage napada na severu Kosova, podvlačeći da mandat za ovu istragu ima kosovska policija.
Šta je još rečeno u vezi s merama protiv Srbije?
Oko mogućih mera protiv Srbije u slučaju da se utvrdi povezanost sa napadom na severu Kosova, razgovarali su 26. septembra ambasadori članica Evropske unije.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je naveo da reakcija međunarodne zajednice treba da bude "jasna i čvrsta", prenela je Beta.
Dodao je da mere mogu da budu donete na nivou Evropskog saveta, ali i autonomno na nivou Evropske komisije. On je izrazio uverenje da će narednih dana, posle temeljne analize, uslediti predlozi mera.
Moguće mere, ne sankcije
Vladimir Međak, iz Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za RSE da ne očekuje sankcije prema Srbiji u vidu ograničenja putovanja i trgovine, već isključivo "političke mere", slične onim koje su uvedene Kosovu.
"Takav tip mera je moguć i jednostavan da se uvede. To su mere koje ne moraju da naprave štetu, osim političku. Na primer, obustava sastanaka (zvaničnika)", navodi on.
Evropska unija je, naime, krajem juna uvela kaznene mere Kosovu jer je, prema oceni Brisela, ta zemlja ignorisala zahteve za deeskalaciju tenzija na Kosovu.
Neke od mera koje su preduzete protiv Kosova su privremena suspenzija rada svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i suspenzija poziva za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou.
Međak navodi da su "teže mere" moguće samo u slučaju da Srbija bude optužena za finansiranje terorizma. On ističe da Srbija nije odgovorila na brojna pitanja koja se odnose na napad na severu Kosova, ali ni reagovala na način koji bi uverio međunarodnu zajednicu da nije umešana u napad.
"Nismo čuli ni odakle je to oružje (na Kosovu), kako je ušlo tamo, gde su se ti ljudi (napadači) obučavali. Pitanje je koliko će to biti korišćeno kao predmet pritiska na vlast da uradi neke stvari koje je odbijala", navodi Međak.
On dodaje da bi, ako Beograd nije umešan u dešavanja na severu Kosova, "odgovorni krivci" morali da budu smenjeni.
"Ko god je to ili radio ili propustio da to spreči, mora biti odgovoran. Ali, tada moramo da napustimo nacionalističku retoriku i da kažemo biračkom telu, koje je desno orijentisano, da to (napad na severu Kosova) nije u redu", zaključuje Međak.
Oružani napad na policiju u Banjskoj, Kosovo tretira kao teroristički akt i pokušaj rušenja ustavnog poretka Kosova.
Odgovornost za napad je 29. septembra preuzeo Milan Radoičić, sada bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda. Radoičić je u Srbiji priveden 3. oktobra.
Vučić je 2. oktobra rekao da će svi koji su učestvovali u napadu na kosovsku policiju u Banjskoj odgovarati pred institucijama Srbije, a to uključuje i odgovornost Radoičića.
Ipak, Vučić je nakon napada rekao da su napadači lokalni Srbi sa Kosova, "koji više ne mogu da trpe Kurtijev teror", i negirao umešanost Srbije.
Radoičića je američko Ministarstvo finansija stavilo na crnu listu decembra 2021. godine zbog sumnje na umešanost u međunarodni kriminal i korupciju.
Kosovo takođe tvrdi da su se napadači spremali u vojnim bazama u Srbiji, što je Srbija negirala. Kosovo je otvorilo i pitanje naoružanja korišćenog u napadu.
Policija Kosova je izvestila da je pronašla značajnu količinu oružja, municije i različite vojne opreme u okolini Zvečana na severu zemlje nakon napada.
Šef evropske diplomatije Josep Borrell (Žozep Borelj) izjavio je 30. septembra da je ovo otkrivanje oružja i vojne opreme "veoma ozbiljno".
Vučić je negirao da eventualna upotreba oružja iz Srbije ukazuje na povezanost Beograda sa napadom.
Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam kaže za RSE da će na odluku o merama uticati, ne samo istraga, već i ukupan odnos zvaničnog Beograda prema Zapadu.
"Ponašanje Vučića u prethodnom periodu je više nego nekonstruktivno, i kada je reč o ukrajinskoj krizi i regionu. Do sada je Zapad 'tetošio' Vučića i Srbiju gledajući na nju kao najveću zemlju regiona i zemlju koja najviše može da deluje destabilizujuće i tolerisao 'sitne nestašluke' ", kaže Popov dodajući da je strpljenje Zapada pri kraju.
On je dodao da u Srbiji nema ni pomena sankcijama Rusiji, a iz vlasti "nema ružne reči upućene na stranu Rusije".
Vučić se nakon oružanog sukoba na severu Kosova, između ostalog, sastao sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom u Beogradu i napisao 25. septembra da je zahvalan što ambasador saslušao "molbe i zahteve srpske strane".
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Takođe, Srbija se oslanja na podršku Rusije u pregovorima sa Kosovom.
'Srbija u pogrešnom smeru'
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji navodi da je pozicija Srbije u dijalogu sa Kosovom sada "potpuno urušena".
"Argumenti (Beograda) koji su bili realni i legitimni, a koji se tiču ponašanja Prištine, sada drugačije zvuče. Srbija je u potpuno pogrešnom smeru i možda propusti poslednju istorijsku šansu da uhvati priključak sa civilizovanim svetom", kaže on.
RSE je povodom najava mera protiv Srbije uputio pitanja Ministarstvu evropskih integracija Srbije, ali do kraja rada na ovom članku odgovor nije stigao.
Srbija i Kosovo vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.
Istovremeno, Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u EU i teži da bude deo tog političkog bloka.
Analiza nevladinog ISAC Fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) iz jula pokazala je da Srbija i dalje zaostaje u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom u odnosu na druge zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana.
