Dan pošto su Rusi glasali na referendumu koji je bio glasanje o poverenju nestabilnom predsedništvu Borisa Jeljcina, pozvao ga je njegov američki kolega.
Razgovor Bila Klintona (Bill Clinton) s Jeljcinom 26. aprila 1993, jedan od nekoliko koja su dvojica lidera imala u prvim mesecima Klintonovog predsedništva, bio je prijateljski i pozitivan, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Želim da znate da smo s vama u ovome na duge staze", rekao je Klinton, pokazuje memorandum s detaljima razgovora s kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti.
"Zaista sam zahvalan na vašoj mudroj politici", odgovorio je Jeljcin. "Hvala vam na pozivu. To je veoma važno za moje raspoloženje. Hvala vam ne samo u moje i ime moje supruge, već i u ime celog ruskog naroda."
Memorandum je poslednji u nizu dokumenata s kojih je skinuta oznaka tajnosti koje je objavio američki Arhiv nacionalne bezbednosti. Dokumenti nude još jedan uvid u rane, optimistične godine američko-ruskih odnosa i pružaju još jednu istorijsku misaonu vežbu o tome kako i kada su se odnosi pogoršali – posebno pod Jeljcinovim naslednikom Vladimirom Putinom.
Arhiv za nacionalnu bezbednost, nevladina organizacija sa sedištem na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, objavio je i druge dokumente s kojih je skinuta oznaka tajnosti u kojima se detaljno iznose interne rasprave unutar prošlih američkih administracija.
Zajedno s drugim dokumentima koje su objavili bivši savetnici Bele kuće, ovi memorandumi pružaju delove slagalice o tome kako se razvijala američka politika, a u nekim slučajevima, kako i gde su američke administracije grešile u pristupu Moskvi.
"Imate osećaj da je sadašnje rusko rukovodstvo propustilo pravu priliku", rekao je Džonatan Elkind (Jonathan), koji je bio direktor za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju u američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u kasnijim godinama Klintonovog predsedavanja.
"Ja sam poslednja osoba koja bi tvrdila da je bilo ko bezgrešan, bilo koja strana, ali jednostavna je činjenica da gomilanje žalopojki koje izgleda motivišu Putinovu politiku zanemaruje činjenicu da je postojao veoma odlučan napor predsednika Klintona i njegove administracije da izgrade bolje, miroljubivije, stabilnije odnose SAD i Rusije", rekao je on.
Puč u SSSR-u: Vijesti i pogledi na događanja od prije 30 godina
"Apsolutno je vredelo truda koji je uložila Klintonova administracija, kada je postojala prilika za miroljubiviji, stabilniji, trajniji odnos (s Rusijom)", rekao je on. "Uspeh tog poduhvata bio je sve samo ne zagarantovan i u nekim od tih dokumenata možete videti neizvesnost koja je pratila ceo proces: kako pažljivo zaštititi interese SAD i pronaći drugačiji i bolji pristup Rusiji?"
Ratovi u Jugoslaviji
Jeljcin je izabran za predsednika u junu 1991. kada je Rusija još bila deo Sovjetskog Saveza. U decembru te godine, kada je Sovjetski Savez formalno prestao da postoji, on je postao predsednik nove nezavisne Rusije.
Američki zvaničnici – uključujući Klintonovog prethodnika Džordža Buša (George Bush) – prihvatili su Jeljcina kao demokratskog reformatora sposobnog da odmakne Rusiju od komunizma i čuva njen ogroman nuklearni arsenal.
Klinton, koji je izabran u novembru 1992, bio je drugi predsednik SAD s kojim je Jeljcin sarađivao i s njim je razvio neobično srdačan odnos.
Klinton i Jeljcin razgovarali su telefonom 10. februara 1993, otprilike tri nedelje posle inauguracije američkog predsednika.
Kriza u bivšoj Jugoslaviji bila je prva stavka Klintonove agende, koju je on odmah spomenuo, uključujući i opasnost od daljeg širenja rata. Istorijski saveznik Rusije, Srbija, imala je centralnu ulogu u ratu.
"Znam da je ovo veoma težak problem za vas; cenim istorijske veze Rusije sa Srbijom i ne želim da vam pravim probleme kod kuće", rekao je Klinton, prema dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti. "Ali ako se etničko čišćenje bude videlo kao uspešan način za rešavanje problema manjina, onda bi i etnički Rusi izvan Rusije mogli biti u opasnosti."
"Želim da vam se zahvalim na ljubaznim rečima i želji za saradnju naše dve zemlje i davanju prioriteta vašim odnosima s Rusijom", odgovorio je Jeljcin, pre nego što je podržao predlog SAD i Evropske unije koji je imao za cilj sprečavanje opšteg rata u Bosni.
"Dozvolite mi da ponovim – daćemo sve od sebe da iskoristimo svoj uticaj da ubedimo Srbe", rekao je Jeljcin. "Samo želim da obećam da ću dati sve od sebe da izvršimo pritisak na Srbe, posebno na (srpskog lidera Slobodana) Miloševića."
'Nema više greha na našoj duši'
Ruski lider smatrao je da je podrška SAD značajna u vreme kada je pokrenuo "šok terapiju", nagli prelazak sa sovjetske centralno planirane ekonomije ka tržišnoj ekonomiji. Time su ukinute kontrole cena i subvencije privredi, ali je takođe došlo do kolapsa rublje, hiperinflacije, gubitka penzionih fondova i, u slučaju miliona Rusa, bede i ozlojeđenosti.
To je dovelo do velike nepopularnosti Jeljcina i u martu 1993. ruski donji dom parlamenta umalo ga nije smenio.
Manje od nedelju dana kasnije, Jeljcin je otputovao u Vankuver da se sastane s Klintonom, što je bio njihov prvi direktni susret od Klintonovog izbora.
Uoči sastanka, američki državni sekretar Voren Kristofer (Warren Christopher) napisao je tekst pripremajući Klintona za sastanak. Prema dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti, on je upozorio Klintona da je "najteži i najvažniji spoljnopolitički problem" njegovog predsedavanja "transformacija Rusije i njene implikacije na nacionalnu bezbednost SAD".
Kriza u Bosni bila je "politički osetljivo pitanje" na koje bi Klinton trebalo da se fokusira, napisao je Kristofer. Kao drugu zabrinutost naveo je "izvoz raketne tehnologije" i "ponašanje (ruskih) snaga u nekim od novih nezavisnih država (nastalih iz) bivšeg Sovjetskog Saveza".
Zapadni zvaničnici su strahovali da će raspad Sovjetskog Saveza i nestabilnost Rusije dovesti do krijumčarenja ili krađe nuklearne tehnologije. SAD i druge savezničke države takođe su brinule zbog sukoba na mestima kao što su Nagorno-Karabah, Abhazija i Pridnjestrovlje i uloge koje bi ruske snage tamo mogle da imaju.
"Ruska politička kriza će sigurno ograničiti mogućnost Jeljcina da postigne nove sporazume, čak i kada bi oni očigledno bili u korist Rusije", napisao je Kristofer.
Na njihovom prvom sastanku u Vankuveru, na radnoj večeri 3. aprila 1993, bio je vidljiv srdačan odnos dvojice predsednika, kao i optimizam, dok je Jeljcin tražio pomoć SAD za poboljšanje ruske naftne infrastrukture i cevovoda.
Ako bi se to desilo, rekao je Jeljcin, nastavljajući: "Siguran sam da ćemo se za pet godina nadmetati u umetnosti, džezu, nafti i stići vas. Žao mi je zbog džeza, zapravo nisam siguran u to."
"Možda ne u džezu", odgovorio je Klinton, koji je amaterski džez saksofonista. "Ali mi moramo da vas sustignemo u vašoj bogatoj kulturi."
Sledećeg dana, dvojica predsednika i njihovi savetnici održali su sastanak koji je trajao skoro tri sata, razgovarajući o desetinama tema: imigracionim zakonima iz sovjetske ere, opasnostima širenja tehnologija nuklearnog i biološkog oružja, posledicama rata u Iraku 1991, tenzijama na južnom Kavkazu i nuklearnim probama, između ostalog.
Jeljcin je rado prihvatio američke inspektore i predložio zajednički rad na izgradnji sistema protivraketne odbrane.
"Dođite i pogledajte kad god hoćete, ne treba vam poziv", rekao je on, navodi se u memorandumu. "Prihvatamo vašu komisiju u svako doba i u svakom gradu. Možete da izvršite inspekciju. Nema više nikakvog greha na našoj duši."
Klinton i njegovi savetnici su takođe vršili pritisak na Jeljcina da nastavi ekonomske reforme, uprkos sve većim problemima, i predložili više od milijardu dolara američke pomoći u raznim inicijativama, uključujući privatizaciji državne imovine.
"Morate da dovedete u red vašu centralnu banku. Apsolutni je imperativ da dobijete kontrolu nad svojom valutom", rekao je Jeljcinu Klintonov ministar finansija Lojd Bentsen (Lloyd).
"Nadamo se vašoj velikoj pobedi na referendumu", rekao je Bentsen, pokazuje drugi dokument.
Sledećeg meseca, Jeljcin je organizovao referendum koji je poslužio kao glasanje o poverenju njegovoj administraciji i njenoj politici. Dobio je solidnu, mada tesnu većinu glasova.
Dan posle glasanja 25. aprila, Klinton i Jeljcin razgovarali su telefonom. Klinton je čestitao ruskom lideru i pozdravio rezultat samita u Vankuveru kao uspeh.
"Zaista sam zahvalan na vašoj mudroj politici", rekao je Jeljcin, prema dokumentu s kojeg je skinuta oznaka tajnosti. "To je zaista politika veoma mudrog čoveka. Znate da je zaista teško dobiti ovakvu pobedu pod ovim uslovima."
"Želim da znate da je ceo ruski narod zadovoljan našim sastankom u Vankuveru", dodao je on. "Zaista je razumeo vašu iskrenost. Narod Rusije oseća bliskost s vama kao predsednikom SAD, najmoćnije države na svetu."
"Ja takođe osećam bliskost s ruskim narodom. Referendum je pokazao da je ruski narod razumeo šta je ulog", odgovorio je Klinton. "Učiniću sve što mogu da radimo zajedno kako bismo ovaj svet učinili sigurnijim mestom za našu decu."
Odnosi na nizbrdici
Davno pre nego što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, odnosi sa Zapadom su se krenuli nadole. Špijunski skandali, mešanje u izbore, zauzimanje ukrajinskog poluostrva Krim i zapadne sankcije godinama su trovali veze.
Ukazujući na optimizam u odnosu Klintona i Jeljcina, istoričari, stručnjaci za spoljnu politiku, kreatori politike i drugi se muče da odrede kada su tačno bilateralne veze postale toksične.
Putin, koji je nasledio Jeljcina 2000, bio je predsednik u periodu ekonomske stabilizacije i pojavljivanja srednje klase. Taj bum velikim delom je podstaknut ruskim izvozom nafte i gasa.
Ali kako su prolazile godine njegove vlasti, Putinova politika je postajala sve autoritarnija: politička konkurentnost, nezavisni mediji i civilno društvo su suzbijeni, što je izazvalo snažnu kritiku sa Zapada.
Putin je opravdao invaziju na Ukrajinu delimično kao odgovor na širenje NATO-a, koji je počeo da prima bivše članice Varšavskog pakta i bivše sovjetske republike 1999, poslednje godine Jeljcinovog predsedavanja.
Sam Jeljcin se žalio Klintonu na širenje NATO-a, a Putin je optužio Zapad da je obmanuo Kremlj. Neki istoričari tvrde da su SAD i saveznici u NATO prekršili obećanja data u poslednjim danima Sovjetskog Saveza i kasnije, mada drugi kažu da nikada nije bilo eksplicitnih garancija.
"Kada je Putin postavljen za predsednika, moj lični osećaj je bio da se taj period dinamike i prilika za sasvim drugačiju Rusiju bio na izmaku", rekao je Elkind za RSE.
On je dodao da mu Putinov dolazak "nije ulivao optimizam ili poverenje" da će Rusija nastaviti da sarađuje.
"Ne znam koliko toga da pripišem naknadnoj promeni odnosa... bivšem oficiru KGB-a ili da li da to pripišem političkim zakonima gravitacije ili nečemu drugom", rekao je on. "Moj osećaj je da je gospodin Putin imao koristi od toga što je mogao da okrivi spoljnog neprijatelja i to je odigralo veliku ili veću ulogu od bilo kog drugog faktora."
