Republikanska većina u Predstavničkom domu u prva dva dana glasanja nije uspela da svog lidera Kevina Mekartija (McCarthy) izabere za predsedavajućeg tog tela. Razlog neuspeha je protivljenje pripadnika tvrde desnice što nagoveštava eru disfunkcionalnosti i haosa u daljem radu donjeg doma američkog Kongresa.
Kogod da bude izabran za predsedavajućeg Predstavničkog doma biće suočen sa zahtevima najkonzervativnijeg i antiinstitucionalnog krila Republikanske partije, što bi moglo da dovede u pitanje osnovne funkcije Kongresa, poput usvajanje budžeta, pišu svetski mediji.
Blokada Kongresa
Pobuna desničarskih republikanaca paralizovala je Predstavnički dom dva dana zaredom, primoravajući Mekartija da se bori za politički opstanak nakon što je izgubio šest uzastopnih glasanja za predsedavajućeg, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da nema jasnog puta napred koji bi omogućio funkcionisanje Kongresa.
U spektaklu u Predstavničkom domu kakav nije viđen 100 godina, nepopustljivi predstavnici tvrde desnice odbili su da pruže podršku Mekartiju, koji je u sredu, 4. januara, pretrpeo tri ponižavajuća poraza u sumornoj reprizi tri poraza dan ranije, ističe list, navodeći da je neuspelo glasanje za predsedavajućeg ponovo upečatljivo prikazalo podele u Republikanskoj partiji, potencijalno nagoveštavajući eru disfunkcionalnosti i nereda u novom sazivu donjeg doma Kongresa.
Mekarti je obećao da će nastaviti da se bori, i on i njegovi saveznici privremeno su prekinuli zasedanje Predstavničkog doma u sredu (4. decembar) kako bi razmotrili rešenje situacije, ali, kako navodi Njujork tajms, nema puno naznaka da bi se moglo izaći iz pat pozicije, pošto nije uspeo ni poziv bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump) da se Republikanska partija ujedini oko Mekartija.
U sredu uveče, Predstavnički dom je ponovo prekinuo zasedanje bez odluke, do četvrtka u podne po istočnoameričkom vremenu.
Pat pozicija u Predstavničkom domu, prva od 1923. godine kada je bilo potrebno devet glasanja da se izabere predsedavajući, efektivno je blokirala funkcionisanje Kongresa, sprečavajući poslanike da polože zakletvu, odlažući usvajanje novih pravila za upravljanje Predstavničkim domom i onemogućavajući rad na zakonima.
Mekartiju je, kada su svi izabrani članovi Predstavničkog doma – njih 435 – prisutni, potrebno 218 glasova da bi postao predsedavajući. Pošto republikanci imaju samo 222 mesta, on ne može da priušti gubitak više od četiri glasa, a zasad je konstantno dobijao znatno manje – najviše 203 glasa.
Njegov protivkandidat iz redova demokrata Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) na svakom od šest glasanja je dobio 212 glasova pošto je svaki član Demokratske stranke u Domu stao iza njega.
Žalosna istina spektakla
Posle dva dana neuspeha republikanaca da izaberu predsedavajućeg, konzervativni Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru ironično postavlja pitanje ko je dovoljno lud da bude republikanski predsedavajući, uz ocenu da se ne može voditi partija koja bi radije bila u manjini.
Pobunjenici među republikancima prvo su za predsedavajućeg nominovali Endija Bigsa (Andy Biggs), koji je u novembru dobio samo 31 glas u nadmetanju s Mekartijem za lidera republikanaca. Potom su nominovali Džima Džordana (Jim Jordan) koji ne želi tu funkciju i koji je sam glasao za Mekartija. Zatim su nominovali Bajrona Donaldsa (Byron), koji je u prvom krugu glasao za Mekartija.
Sada, kako piše Volstrit džurnal, više nije reč o Mekartiju koliko o tome da li bi on ili bilo ko drugi mogao u Predstavničkom domu da predvodi koherentnu većinu u naredne dve godine. Mekarti je već pobunjenicima dao ustupak da će samo pet članova Predstavničkog doma moći da traži njegovu smenu, čime je doveo svoje predsedništvo u opasnost.
Međutim, ističe konzervativni list, problem s kojim se danas suočava svaki lider Republikanske partije je taj što previše republikanaca zapravo ne želi da drži političku moć – mnogo im je ugodnije da budu opozicija u manjini, pošto za to nisu potrebne teške odluke i kompromisi.
U opoziciji mogu da galame protiv "močvare" u Vašingtonu a da ne moraju ništa da urade kako bi to promenili, navodi list i zaključuje da je to fundamentalna i žalosna istina iza spektakla s izborom predsedavajućeg.
Demonstracija haosa
Ovonedeljna demonstracija haosa i disfunkcionalnosti republikanaca u Predstavničkom domu ima duboke korene, ocenjuje u analizi liberalni Vašington post (The Washington Post), takođe postavljajući pitanje da li će novi predsedavajući, kogod to bio, moći efikasno da vodi republikansku većinu.
Problemi koji se u Republikanskoj partiji godinama gomilaju sada su izloženi tako da svi mogu da ih vide, a takođe i da vide koliko je Republikanska partija razbijena, navodi list, ističući da su prva dva dana 118. saziva Kongresa nagovestila previranja, frustracije i neuspeh u vršenju vlasti u naredne dve godine.
U Predstavničkom domu je prikazana "savršena oluja" pogrešnih procena i antiinstitucionalizma. Neuspeh republikanaca da pravilno procene političku klimu pred izbore u novembru 2022. doneo im je tesnu većinu umesto ubedljive pobede koju su očekivali. A to je, ukazuje Vašington post, osnažilo grupu pobunjenika, čiji je jedini cilj da jednostavno raznese i partiju i Kongres radi sopstvene koristi.
Kada se izabere novi predsedavajući, Mekarti ili neko drugi, ta osoba će doći na funkciju oslabljena i kompromitovana, predsedavajući većinom koja nije samo krhka već i veoma nestabilna, što je, ocenjuje list u analizi, opasna kombinacija ne samo za Republikansku partiju već i za državu.
Moć pobunjenika iz Slobodarskog kokusa (Freedom Caucus), koji su pokazali nezasiti apetit da traže vlast i izvlače ustupke, znači da će čak i najosnovnije, ali suštinske funkcije Kongresa – donošenje budžeta i podizanje gornje granice zaduživanje kako bi se pokrila prethodno odobrena potrošnja – biti teško ispuniti.
Republikanska partija je više od decenije pocepana po različitim osnovama s pobunom baze protiv republikanskog establišmenta koja je dovela i do destruktivnog Trampovog uticaja, ističe Vašington post, navodeći da se pobuna oblikovala u pokret "čajanke" u vreme predsednika Baraka Obame (Barack), što je donelo republikancima novu energiju i ogromnu izbornu pobedu 2010.
Ipak, dodaje list, od tada je republikanskim liderima bilo praktično nemoguće da vladaju jer je nastala frakcija koja se okupila u Slobodarskom kokusu.
Šta žele Mekartijevi protivnici?
Brigadu protiv Makartija ujedinjuju njihove sklonosti protiv establišmenta i nepopustljivost, ukazuje BBC, navodeći da najmanje 19 od njih 20 pripada ili se pridružilo Slobodarskom kokusu – najkonzervativnijem bloku Republikanske stranke, koji joj je i često trn u oku.
Kada je nastao iz pokreta "čajanke" taj poslanički klub desnog krila Republikanske partije redovno je prkosio tadašnjem republikanskom predsedavajućem Džonu Bejneru (John Boehner). Kada je on dao ostavku, Mekarti je označen kao njegov naslednik, ali mu je Slobodarski kokus uskratio podršku.
Sada je nešto drugačije, pošto je i Slobodarski kokus – koji ima više od 50 članova – podeljen. Neki od poznatijih članova kao Džim Džordan i Mardžori Tejlor Grin (Marjorie Taylor Greene), podržavaju Mekartija.
Pobunjenici sugerišu da je Mekarti suviše blisko povezan s pokvarenim sistemom i da će malo učiniti da promeni način kako se upravlja Vašingtonom. Oni traže da se promeni status kvo reformisanjem načina na koji se menjanju predlozi zakona i kako se oni iznose na glasanje.
U zahtevu za svoju podršku oni su takođe nastojali da izvuku različite ustupke, uključujući obećanja da će se glasati o zakonima koji se odnose na bezbednost granica, kao i promene u proceduri kojom se smenjuje predsedavajući.
U srži bitke oko izbora predsedavajućeg je nastojanje desnog krila republikanaca da dobije veći uticaj, navodi Njujork tajms.
Pobuna protiv Mekartija i njegove kandidature za predsedavajućeg ukorenjena je ne samo u ličnom animozitetu, već i u duboko ideološkoj težnji grupe konzervativaca s tvrde desnice da drastično ograniči veličinu, obim i domet savezne vlade, i da reformiše rad Kongresa kako bi to lakše ostvarila.
Protivnici Mekartija insistiraju na balansiranom federalnom budžetu, čime bi se onemogućila potrošnja iz deficita.
Takođe traže posebna pravila koja bi olakšala poslanicima da smanje federalne službe i otpuštaju zaposlene u vladinim agencijama.
Među njihovim zahtevima je da se snažno ojača granica SAD s Meksikom, ali i da se ukine Poreska služba, kao i federalni porez na dohodak koji bi se zamenio porezom na potrošnju.
Facebook Forum