Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Izbori u SAD: Demokrate preuzele Predstavnički dom, Senat ostaje republikanski


Amerika na biralištima
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:00:35 0:00

Amerika na biralištima

Predstavnički dom SAD-a dobija demokratsku većinu nakon osam godina, dok će republikanci američkog predsednika Donalda Trampa zadržati kontrolu nad Senatom, pokazuju preliminarni, nezvanični rezultati izbora, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Vaštingtona.

Prema do sada prebrojanim glasovima, u Predstavničkom domu gde je za kontrolu ovog doma potrebno 218 mesta, demokrate već imaju 222 mesta, a republikanci 199. Procene su da će demokrati imati 229 mesta, a republikanci 206. Republikanci su do sada kontrolisali Predstavnički dom i imali komotnu većinu sa 236 naprema 193 mesta.

U Senatu, gde za većinu treba 50 mesta, republikanci su, prema do sada prebrojanim glasovima, već dobili 51 mesto, a demokrate 45. U Senatu su i do sada republikanci imali tesnu većinu - 51 senator prema 49 demokratskih.

U utrci za guvernere, prema do sada prebrojanim glasovima, republikanci su za sada dobili 24 guvernera država, a demokrate 21.

Kompletan sastav Predstavničkog doma i Senata biće poznati tek nakon što stignu kompletni rezultati.​

Izlaznost na ovim izborima je nadmašila mnoga ranija glasanja na polovini predsedničkog mandata. Izbori su pokazali koliko su Amerikanci podeljeni oko njihove vlade i takođe su otvorili ozbiljan rizik za naredne dve godine Trampove administracije, piše RSE novinar Majk Ekel. Kako navodi, očekuje se da bi demokratska većina u Predstavničkom domu mogla da otvori nove istrage o odlukama Bele kuće, te vezama Trampovih ljudi i ruskih zvaničnika tokom predsedničkih izbora 2016.

I Reuters takođe piše da su "glasači bili duboko podeljeni oko učinka predsednika Donalda Trampa i smera kojim ide nacija", a većina prvih analiza ocenjuje da su izbori zapravo bili "referendum o Trampovom mandatu".

Nakon što je postalo poznato da će demokrate imati glavnu reč u Predstavničkom domu i to prvi put nakon osam godina, a njegovi republikanci i dalje glavnu reč u Senatu, putem svog Tviter profila se oglasio američki predsednik. Iako su iz Bele kuće tek nešto ranije neslužbeno objavili kako Tramp neće komentarisati izborne rezultate, on je putem Tvitera zahvalio svima na velikom uspehu.

Lider demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi izjavila je pred pristalicama u Vašingtonu: "Zahvaljujući vama, sutra će osvanuti novi dan u Americi." Pelosi, veteran američke politike koja je služila kao prva predsednica Predstavničkog doma od 2007. do 2011. godine izjavila je da ova pobeda nije stvar demokrata ili republikanaca već da je u pitanju "ponovo uspostavljanje kongresnog nadzora Trampove administracije", prenosi Glas Amerike.

Predsednik Tramp nazvao je Nensi Pelosi da joj čestita na pobedi demokrata u donjem domu Kongresa, tvitovao je njen šef osoblja Dru Hamil. On je dodao da je predsednik odao priznanje njenom pozivu na dvostranačku saradnju u njenim komentarima posle pobede.

Ove izbore obeležili su mnogi preokreti u glasanju i onom što je odabralo biračko telo.

Glasači u Minesoti i Mičigenu izabrali su i prve dve muslimanke u Kongres, bivšu izbeglicu iz Somalije Ilhan Omar i Palestinku Rashidu Tlaib rođenu u Detroitu.

Tlaib je kćerka palestinskih imigranata, a Omar je u Ameriku stigla kao deevojčica, nakon što je zbog građanskog rata sa porodicom pobegla iz Somalije. Njena porodica napustila je Somaliju kada je imala samo osam godina, a četvrte godine život je provodila je u izbegličkom logoru u Keniji.

Rašida Tlaib
Rašida Tlaib

Amerikanci su izabrali u Kongres i do sada najmlađu ženu u istoriji američkog parlamenta Aleksandriju Okasio-Kortez (29), demokratu iz Njujorka. Ona je nova zvezda levog krila stranke i štićenica Bernija Sandersa.

​Ajana Prisli iz Bostona, 44-godišnja članica Demokratske stranke, biće prva crna žena koja će predstavljati Masačusets u Kongresu. Ona je u junu izjavila za Baz Fid Njuz: "Znam kako je živjeti kao crnkinja. Moj pogled na svet i moje životne vrednosti značajno se razlikuju od vrednosti protivničkog kandidata (Kapuana). Sada će građani imati priliku izabrati između ta dva, vrlo različita, pogleda na svet."

Deb Haland i Šaris Dejvids prve su Amerikanke indijanskog porekla izabrane u Kongres. Haland, demokrata iz Novog Meksika, samohrana majka i članica plemena Laguna Pueblo neko je vreme bila predsednica Demokratske stranke. U svojoj 57. godini još uvek otplaćuje studentske kredite, a u jednom je periodu života živela od socijalne pomoći i bonova za hranu. Šaris Dejvids, demokrata i članica plemena Ho-Čunk, prva je LGBT predstavnica u Kanzasu i prva LGBT Amerikanka indijanskog porekla u Kongresu.

Na ovim izborima, rekordan broj žena dolazi na političke funkcije u zemlji. U Predstavničkom domu žene su osvojile najmanje 93 mesta, oborivši dosadašnji rekord od 84 poslanice. Ebi Finkenauer i Sindi Aksn prve su žene u Ajovi koje su ušle u Prestavnički dom. Finkenauer ima 29 godina.

Žene su takođe osvojile 10 mesta u Senatu i devet u utrkama za guvernere, navodi Los Anđeles Tajm. Od ukupno 112 izabranih guvernerki, 95 su demokratkinje, a 17 su republikanke. "Ovo je zaista godina žena posvuda", rekao je Thomas Perez, predsedavajući Demokratskog nacionalnog odbora.

Dosadašnje demokratske senatorice koje su odnele odlučujuću pobedu su Elizabet Voren u Masačusetsu, Ejmi Klobučar u Minesoti i Kirsten Gillibrand u Njuorku.

Lu Leon Guerero postala je prva žena na funkciji guvernera u Guamu, američkoj teritoriji na zapadnom Tihom okeanu. Bivši sudija Veronika Eskobar i senator Silvija Garsija su prve latino političarke iz Teksasa koje su ušle u Kongres.

Država Kolorado izabrala je prvog guvernera koji se deklariše kao homoseksualac, Demokratu Džareda Polisa. On trenutno služi u Kongresu, a prethodno je bio preduzetnik. On i njegov partner imaju dvoje dece, tako da je Polis prvi homoseksualni roditelj u Kongresu.

U Prestavnički dom ušao je i brat američkog potpredsednika Majka Pensa, Greg Pence, predstavljajući se kao konzervativac koji se bori protiv abortusa, a za nošenje oružja.

Novoizabrani poslanici počinju mandat 1. januara 2019, a ovi izbori smatraju se početkom Trampove predizborne kampanje za 2020. godinu.

​Preliminarni rezultati pokazuju da u ponovo su izabrani demokratski senatori Tom Karper iz Delavera, Ben Kardin iz Merilenda, Šeldon Vajthaus sa Roud Ajlenda, Kris Marfi iz Kontetikata, Šerod Braun iz Ohaja i Elizabet Voren iz Masačusetsa. Guverneri Masačusetsa i Pensilvanije, republikanac Čarli Bejker i demokrata Tom Vulf takođe su osvojili novi mandat.

Agencija AP javlja da je republikanac Ejsa Hačinson ponovo izabran za guvernera Arkanzasa, demokrata Đina Raimondo dobila novi mandat kao guvernerka Roud Ajlenda.

Prema projekcijama američkih medija, na izborima ponovo su izabrani demokratski senatori: Džo Menčin iz Zapadne Virdžinije, Ejmi Klobučar iz Minesote, Martin Hajnrik iz Nju Meksika, Bob Kejsi iz Pensilvanije i Kirsten Džilibrend iz Njujorka. U Tenesiju je pobedila republikanka Marša Blekburn, javlja televizija NBC.

Demokrata Džej Bi Pricker izabran je za guvernera Ilinoisa i na tom položaju će zameniti republikanca Brusa Raunera. Republikanski guverner Merilenda Leri Hogan osvojio je još jedan mandat. Vašington Post javlja da je demokrata Dona Šalala porazila republikanku Mariju Elviru Salazar u 27. kongresnom distriktu na Floridi, uzevši tradicionalno republikansko mesto u Kongresu. Takođe, prema projekciji CNN-a, demokratska kandidatkinja u jednom od okruga u Virdžiniji Dženifer Vekston porazila je republikansku članicu Kongresa Barbaru Komstok. U Senatu je republikanski kandidat Majk Braun porazio demokratskog senatora Džoa Donelija.

Na izborima za guvernere demokrati su republikancima 'oteli' tri ili četiri guvernerske pozicije, ali su i izgubili njima važne utrke poput onih na Floridi ili u Ohiu. Nova zvezda demokratske stranke Beto O Rurk nije uspeo iznenaditi veterana Teda Kruza na izborima za senatora iz Teksasa, iako mu se uspeo jako približiti.

Više od 39 miliona Amerikanaca iskoristilo je mogućnost da glasa ranije, poštom ili lično, čime je oboren rekord širom 37 saveznih država, pokazuje analiza Asošijeted presa. Dugi redovi i visoka izlaznost obeležili su glasanja u mnogim saveznim državama, prenosi "Glas Amerike", donoseći i grafički prikaz rezultata glasanja. Birače su najviše interesovala pitanja zdravstvene zaštite i imigracije.

Senat i Predstavnički dom su dio Kongresa, ali sa različitim ovlaštenjima. Državnom potrošnjom upravlja Predstavnički dom, koji ima i moć opoziva. S druge strane Senat je taj koji imenuje izvršnu i sudbenu vlast i ratifikuje ugovore pre nego što stupe na snagu.

U SAD se na mid-term izborima bira ceo nov saziv Predstavničkog doma, 35 od 100 zastupnika u Senatu, kao i 36 od 50 guvernera saveznih država uključujući i poslanike skupština većine saveznih država.

Predstavnički dom ima 435 članova od kojih svaki predstavlja kongresni okrug i služi mandat od dve godine. Poslanička mesta su podeljena između država prema broju stanovnika pa su tu i velike razlike. Tako, primera radi, Kalifornija ima 54 poslanika, a Vajoming jednog.

Nasuprot tome, senatori se biraju na mandat od šest godina. Svaka država ima dva senatora. Ono što je važno je da nijedan zakon ne postaje legalan osim ako se ne donese većinskim glasovima Predstavničkog doma i Senata, a zadnju reč ima predsednik Sjedinjenih Država.

Ako predsednik odbije potpisati neki zakon koji je dobio većinu u Senatu i Predstavničkom domu, oni zakon mogu progurati mimo predsednika SAD-a. No, u tom slučaju im treba dvotrećinska većina u oba doma Kongresa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG