Dostupni linkovi

Dilema oko mogućeg ukidanja prava na abortus Vrhovnog suda SAD


Protest ispred Vrhovnog suda SAD u Vašingtonu posle curenja nacrta mišljenja o pravu na abortus, 2. maj 2022.

Procurili dokument američkog Vrhovnog suda ukazuje da su sudije glasale za obaranje presedana kojim je zagarantovano pravo na abortus u SAD. Samom takvom odlukom abortus u SAD ne bi nelegalan, ali bi svaka savezna država imala pravo da ga zabrani, pri čemu je polovina država već uvela restriktivne mere i očekuje se da bi mogle potpuno da zabrane abortus, pišu svetski mediji, ukazujući da glasanje u Vrhovnom sudu SAD nije konačno i da bi moglo biti promenjeno.

Bez presedana

Vrhovni sud glasao je da se obori odluka u slučaju Rou protiv Vejda (Roe v. Wade) kojom je zajamčena federalna ustavna zaštita pravo na abortus, pokazuje prvobitni nacrt većinskog mišljenja članova suda do kojeg je došao portal Politiko (Politico).

Američki portal ukazuje da nacrt mišljenja koji je napisao sudija Semjuel Alito (Samuel) predstavlja potpuno i nepokolebljivo odbacivanje odluke iz 1973. godine. "Rou je bio krajnje pogrešan od samog početka", naveo je konzervativni sudija kojeg je u Vrhovni sud imenovao Džordž Buš mlađi (George W. Bush).

Alito je naveo da je presuda o pravu na abortus iz 1973. loše osmišljena i duboko pogrešna odluka kojom je izmišljeno pravo koje se nigde ne spominje u Ustavu i kojom je nerazborito pokušano da se sporno pitanje odvoji od političke grane vlasti. "Vreme je da se poštuje Ustav i da se pitanje abortusa vrati izabranim predstavnicima naroda", naveo je Alito u nacrtu mišljenja.

Nijedan nacrt odluke Vrhovnog suda u modernoj istoriji nije bio javno objavljen dok je slučaj još u razmatranju, ukazuje Politiko i ocenjuje da će curenje dokumenta bez presedana izvesno intenzivirati debatu o pitanju koje se već smatra najkontroverznije.

Nacrt mišljenja, takođe, nudi izvanredan uvid u razmišljanje sudija u jednom od najkonsekventnijih slučajeva pred sudom u poslednjih pet decenija, ističe portal, navodeći da su neki sudski posmatrači predviđali da će konzervativna većina u Vrhovnom sudu ukinuti prava na abortus ali bez potpunog poništavanja presedana u slučaju Rou protiv Vejda, premda nacrt pokazuje da sud nastoji da odbaci logiku i pravnu zaštitu te odluke.

Osoba upoznata sa razmatranjima suda rekla je da je još četvoro sudija koje su imenovali republikanci – Klarens Tomas (Clarence Thomas), Nil Gorsuč (Neil Gorsuch), Bret Kavano (Brett Kavanaugh ) i Ejmi Koni Baret (Amy Coney Barrett) – glasalo uz Alita na sastanku održanom posle saslušanja usmenih argumenata u decembru.

Troje sudija koje je imenovale demokrate – Stiven Brejer (Stephen Breyer), Sonia Sotomajor (Sonia Sotomayor) i Ilena Kagan (Elena) – rade na jednom ili više odvojenih mišljenja koja se protive ukidanju Roua, dok je nejasno kako će na kraju glasati glavni sudija Džon Roberts (John) i da li će on imati izdvojeno mišljenje.

Spekulacije o odluci Vrhovnog suda povodom Rou protiv Vejda su intenzivirane otkako su usmene rasprave u decembru pokazale da je većina sudija sklona da podrži zakon u Misisipiju koji se našao na najvišem američkom sudu pošto je niži sud ustvrdio da je u suprotnosti s presedanom iz 1973. koji garantuje ustavnu zaštitu prava na abortus.

Vraćanje pola veka unazad

Procurili nacrt mišljenja opisuje SAD kakve nisu viđene pola veka, ističe Njujork tajms (The New York Times). Ali, i ukazuje da bi u slučaju da konačna odluka bude slična procurilom dokumentu to ne znači da će abortus biti nelegalan u SAD, mada bi reproduktivna prava bila skoro odmah izmenjena.

Ako bi se poništila odluka u Rou protiv Vejda, pojedinačne savezne države bi odlučivale da li će i kada će abortusi biti legalni. Mnoge države bi nastavile da dozvoljavaju abortus i neke su već počele da donose odredbe kojima bi se moglo pomoći ženama iz drugih saveznih država koje će verovatno ograničiti abortus.

S druge strane, ukazuje njujorški list, abortus bi verovatno postao nelegalan u otprilike polovini saveznih država. Trinaest država već ima zakone koji bi automatski zabranili abortus u slučaju da sud to dozvoli, dok neke još imaju stare zakone o abortusu koji su poništeni odlukom iz 1973, ali koji bi opet mogli biti na snazi. Takođe, neke države, poput Oklahome, imaju zabrane abortusa koje su usvojene nedavno uprkos Rou protiv Vejda.

U državama koje bi zabranile abortus, žene bi mogle da ih izvedu na druge načine, odlaskom u državu gde je legalan ili naručivanjem tableta preko interneta, ističe Njujork tajms i navodi primer Teksas gde je u septembru stupio na snagu zakon koji zabranjuje abortus nakon što se otkrije srčana aktivnost fetusa, što je oko šest nedelja. Broj abortusa na klinikama u Teksasu je prepolovljen, mada su mnoge žene mogle da abortiraju u susednim državama ili naručivanjem tableta, što je rezultiralo ukupnim padom broja abortusa za oko 10 odsto.

Ukidanjem Rou protiv Vejda, SAD bi se pridružile veoma maloj grupi zemalja koje su pooštrile zakone o abortusu poslednjih godina. Samo tri zemlje su to učinile od 1994. godine – Poljska, Salvador i Nikaragva, dok je prema podacima američke organizacije Centar za reproduktivna prava, u tom periodu 59 zemalja proširilo pristup abortusu.

Moguće promene do konačne odluke

Mada procurili dokument Vrhovnog suda ukazuje na to da se sud možda sprema da poništi Rou protiv Vejda, taj nacrt mišljenja napisan u februaru ne predstavlja nužno i konačnu odluku suda u tom slučaju, pa čak ni trenutno mišljenje većine, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

S druge strane, nacrt mišljenja jeste u skladu s usmenim argumentima u slučaju osporavanja Roua u vezi sa zabranom abortusa u Misisipija posle 15 nedelja trudnoće, ističe list i dodaje da je nacrt označen kao mišljenje suda, što implicira da se većina sudija složila sa njim.

Američka borba za pravo na abortus
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:27 0:00

Posle početnog glasanja među sudijama o nekom predmetu, odluke Vrhovnog suda mogu proći kroz značajnu evoluciju u tonu i sadržaju dok nacrti mišljenja nedeljama i mesecima kruže među sudijama koje obično daju povratne informacije, podršku i kritike u pisanoj formi — sve dok sud ne donese konačnu odluku.

S obzirom na te interne procese, moguće je da postoje novije verzije odluke koje izgledaju drugačije od nacrta koji je objavio Politiko, dok ponekad sudije mogu i da promene svoje stavove tokom razmatranja.

Vašington post (The Washington Post) takođe ukazuje da bi mogli proći meseci pre nego što bude jasno da li će procurili dokument poslužiti kao osnova za odluku suda ili je to bila samo početna runda pregovora.

U tom procesu formulacije u mišljenju suda mogu biti zaoštrene ili ublažene, ističe list, dodajući da bi dokument koji je procurio mogao bi biti Alitov pokušaj da ilustruje kako bi sud mogao da objasni svoju odluku ako većina sudija veruje da je došlo vreme da se Roe poništi.

Curenje dokumenta bi se, takođe, moglo posmatrati i kao kalkulacija da se sud navede da krene u drugom smeru.

Šokantno curenje dokumenta, kako piše Vašington post, usledilo je pošto je prošle nedelje konzervativni Volstrit džurnal u uredničkom komentaru izgleda upozorio da glavni sudija Džon Roberts pokušava da promeni glas jednog od konzervativnih sudija kako bi se izbeglo dramatično poništavanje presedana u Rou protiv Vejda.

Širenje raskola

Poništavanje Roua moglo bi biti odlučujuće pitanje predsedništva Džoa Bajdena (Joe Biden) koji je kao tek drugi katolik u Beloj kući, bio pod pritiskom zbog svog insistiranja na pravu na izbor, ocenjuje Tajms (The Times).

Bajdenova politička karijera počela je skoro u isto vreme kada je doneta presuda Rou protiv Vejda koju je on dosledno podržavao. Međutim, podvlači londonski list, pravo na abortus bi moglo nestati baš tokom njegovog mandata.

Predsednik bi mogao da pokuša da pokrene usvajanja federalnog zakona, ali nema dovoljno demokrata u Senatu, pošto bi za usvajanje takvog zakona bilo potrebno 60 glasova, dok trenutno i demokrate i republikanci ima po 50 senatora. Situacija bi mogla postati još gora za Bajdena posle izbora za Kongres na jesen, jer, ako bi izgubio kontrolu nad Kongresom, što mnogi misle da je verovatno, praktično ne bi imao moć da uradi bilo šta da poništi odluku suda.

Ti izbori u novembru već deluju da će biti jedni od najprljavijih u SAD, a procurili nacrt mišljenja će dodatno povećati tenzije, ocenjuje Tajms, ističući da je abortus odjednom izborno pitanje broj jedan o kojem će kandidati za Kongres morati da iznose svoje stavove.

Protesti su neizbežni, a kao što je viđeno poslednjih godina, mogli bi da budu burni i možda nasilni. Amerika je već podeljenija nego u bilo kom trenutku poslednjih decenija, ali je, kako piše Tajms, Alitov nacrt mišljenja dramatično proširio raskol u američkom društvu.

Gnev demokrata

Procurili dokument izazvao je momentalno ogorčenje među članovima Demokratske partije i grupama posvećenim zaštiti prava na abortus, dok su oko zgrade Vrhovnog suda u Vašingtonu postavljene barikade kada su ispred počeli da se okupljaju demonstranti, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Dvoje najviših funkcionera demokrata u Kongresu —predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, (Nancy Pelosi) i lider većine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schumer) — izrazili su gnev u izjavi: "Ako je izveštaj tačan, Vrhovni sud se sprema da nanese najveće ograničenje prava u prošlih 50 godina – ne samo ženama, već svim Amerikancima."

Demokratska senatorka Elizabet Voren (Elizabeth Warren) napisala je na Tviteru (Twitter) da se "ekstremistički Vrhovni sud sprema da… nametne svoje krajnje desničarske, nepopularne stavove celoj zemlji. Vreme je da milioni koji podržavaju Ustav i pravo na abortus ustanu i da im se čuje glas."

Neke demokrate su pozvale na brze promene zakona, iako nemaju dovoljno glasova da bi u tome uspeli. Senator Berni Sanders (Bernie Sanders) rekao je da je vreme da se zaštita Rou protiv Vejda kodifikuje u zakon, dok su neke demokrate tražile da se Vrhovni sud proširi novim sudijama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG