"Pre svega želimo da izvezemo našu robu u Srbiju, a zatim da je izvezemo u evropske države", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tatjana Trofimova, menadžerka zadužena za izvoz u ruskoj kompaniji "Almando Melado" koja proizvodi donji veš i pidžame.
U Beograd je zajedno sa oko 50 ruskih privrednika došla na Srpsko-ruski poslovni forum, koji je u organizaciji Privredne komore Srbije i Ruskog izvoznog centra održan 4. i 5. oktobra.
Kompanija za koju radi sa sedištem u Novočeboksarsku u centralnom delu Rusije trenutno izvozi tekstilne proizvode samo u susedni Kazahstan i Estoniju.
"Došli smo u Srbiju da nađemo partnere u Evropskoj uniji (EU), možda čak i da pokrenemo proizvodnju ovde", kaže Trofimova.
Prva stanica Srbija, zatim EU
Sličan motiv u Srbiju je doveo i Svetlanu Sjenkjevič, šeficu odeljenja za izvoz u kompaniji „Kreit“ iz Sankt Peterburga koja se bavi proizvodnjom ortopedskih pomagala i medicinskog materijala.
"Ovde smo da vidimo da li možemo da krenemo napred i distribuiramo naše proizvode u Srbiju, jer je Srbija više evropska zemlja i (odavde) možemo dalje distribuirati u bilo koju zemlju koja je blizu", kaže u razgovoru za RSE Svetlana Sjenkjevič.
Njena kompanija, kako kaže postoji više od 20 godina, zapošljava više 250 ljudi, a ovo je prvi put da pokušavaju svoje proizvode da plasiraju u Srbiji. Za Srbiju kao interesantno novo tržište saznali su od Ruskog izvoznog centra, koji je učestvovao u organizaciji poslovnog foruma u Beogradu.
Evgenij Lobašov, menadžer kompanije Jandeks (Yandex), kaže da je sa taksi službom ta kompanija već prisutna u Srbiji. Sada se nadaju proširenju usluga.
"Ovde smo došli da predstavimo rešenja koji pomažu u smanjenju troškova logistike. Tražimo partnere u Srbiji među trgovinskim kompanijama, trgovinama na malo, kurirskim službama. Verujem da poslovanje u Srbiji može biti od koristi za proširenje posla na evropsko tržište", pojašnjava Lobašov za RSE.
Ruski izvoz opterećen sankcijama
Ruska ekonomija se već sedmu godinu, od 2014. godine, suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Sankcije su dovele do zatvaranja evropskog tržišta za ruske kompanije.
Rusija, prema izveštaju Atlantskog saveta iz maja 2021. beleži godišnji rast od 0,3 odsto, dok je prosek na svetskom nivou 2,3 odsto.
"Sankcije su prepolovile strano kreditiranje i strane direktne investicije i moguće smanjile ekonomski rast Rusije za 2,5-3 procenta godišnje, što iznosi oko 50 milijardi američkig dolara na godišnjem nivou", navodi se u izveštaju Atlantskog saveta.
Sankcije, uz dodatne poteškoće u logistici, izazvane pandemijom COVID-19, naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije i dalje nisu završene.
Zbog toga, Srbija nije u obavezi da poštuje evropsku spoljnu politiku, što je jedna od kritika koju Brisel upućuje na račun zvaničnog Beograda u svojim godišnjim izveštajima o napretku.
Ukoliko bi ruske kompanije deo proizvodnje preselile u Srbiju, odatle bi se roba mogla plasirati na evropsko tržište.
To je u svojoj izjavi na otvaranju foruma u ponedeljak, 4. oktobra kao prednost naveo ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
"Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina", rekao je Popović.
Trgovina uvek nađe put, kaže za RSE Mihail Ivanovič Akopov, direktor moskovske kompanije "Zarubež-Ekspo" koja pruža usluge organizovanja foruma i sajmova.
"Mi (u Rusiji) imamo sankcioni režim, ne možemo da negiramo tu činjenicu. Ali, ipak, politika je politika, a biznis je biznis", kaže Akopov.
Koje su sankcije primenjene na Rusiju?
EU je od 2014. Rusiji uvela više tipova sankcija. Ekonomske sankcije su usmerene na finansijski, odbrambeni i energetski sektor Rusije, kao i na robu poput elektronike, računara i telekomunikacione opreme.
Finansijske sankcije su uvedene protiv 177 pojedinaca i 48 kompanija. Te sankcije podrazumevaju zamrzavanje njihovih finansijskih sredstava i imovine na teritoriji EU i zabranu poslovanja evropskih kompanija sa pojedincima i preduzećima sa crne liste.
Sankcije podrazumevaju i to da Rusija ne može računati na zajmove Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Slobodna trgovina Srbije i sa EU i sa Rusijom
Srbija, koja je država kandidat za članstvo u EU, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.
Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.
Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.
Kako je u pisanoj izjavi za RSE iz jula 2021. naveo portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano, Srbija će pre nego što bude spremna da postane punopravna članica, morati da raskine sporazum sa EAEU.
"Do trenutka svog pristupanja EU, Srbija mora da se povuče iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini", naveo je tada Stano.
Srbija se nije pridružila evropskim državama u uvođenju sankcija Rusiji i nastavlja da jača saradnju sa tom državom i na političkom i na ekonomskom planu.
Iz perspektive EU, ekonomsko, političko i vojno zbližavanje sa glavnim konkurentima EU, a to su Rusija, Kina, pa i neke druge zemlje poput Irana ne izgleda dobro, kaže za RSE Vladimir Medović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
"Ne izgleda dobro ni to što se Srbija nije pridružila sankcijama EU protiv tih zemalja ili što se nije u potpunosti usaglasila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", pojašnjava Medović.
Ipak, sa ekonomske i pravne strane, kada je reč o ruskim privrednicima koji Srbiju koriste za dalji plasman proizvoda na evropsko tržište, smetnji nema, kaže Medović.
"Što se tiče ruskih privrednika, nema nikakvih smetnji da oni otvore firme u Srbiji, da započnu proizvodnju u Srbiji i da te proizvode potom plasiraju kao srpske proizvode na evropsko tržište i da koriste sve ono što im pruža Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU", navodi Medović.
Uslov je, međutim, prema njegovim rečima, da se to ne kosi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji.
"Ono što svakako neće biti dozvoljeno jeste kršenje sankcija EU prema Rusiji", kaže Medović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u proteklih pet godina je u porastu, ukoliko se izuzme 2020. godina, u kojoj je obim robne razmene iznosio 2,4 milijarde američkih dolara u odnosu na prethodnu 2019. kada je taj iznos bio 3,5 milijarde.
Rast spoljnotrgovinske razmene pre svega ide u korist Rusije, jer Srbija daleko manje u tu zemlju izvozi nego što iz nje uvozi.
Glavni izvozni adut Srbije u Rusiju godinama unazad, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku su jabuke, dok se iz Rusije najviše uvozi prirodni gas.
Razmena sa Rusijom čini svega 5,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, dok je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija.
Prema podacima Ministarstva trgovine u 2020. vrednost ukupne robne razmene Srbije i EU iznosila je 28,1 milijardu dolara, što čini 61,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom.
