Dostupni linkovi

Breskve i nektarine iz EU u Rusiju preko Srbije uprkos sankcijama


MUP Srbije saopštio je 26. aprila da je policija uhapsila 68 osoba osumnjičenih da su breskve i nektarine uvezene iz Grčke lažno deklarisali da su srpskog porekla kako bi izvršili reeksport voća kupcima u Ruskoj Federaciji (ilustrativna fotografija)

Uprava carina Srbije potvrdila je da sprovodi pojačane kontrole utvrđivanja srpskog preferencijalnog porekla voća i povrća namenjenog izvozu u Rusiju.

Izvoz voća iz Srbije u Rusku Federaciju ponovo je pod lupom javnosti, nakon što je policija nedavno uhapsila 68 osoba osumnjičenih da su na rusko tržište izvozili breskve i nektarine iz Evropske unije (EU) sa lažnim sertifikatima o srpskom poreklu.

U Upravi carina za Radio Slobodna Evropa (RSE) su objasnili da pojačana kontrola znači da je izvoznik dužan da uz zahtev za overu dokaza o poreklu koji se odnose na voće i povrće dostavi sva dokumenta neophodna za utvrđivanje porekla – od uzgoja do otpreme proizvoda kupcu.

“Ako se tokom postupka posumnja u stvarno poreklo proizvoda, Uprava carina sprovodi detaljne naknadne provere ispunjenosti uslova za izvoz u Rusku Federaciju kod izvoznika i dobavljača – proverava poslovne knjige, otkupne listove, izjave i svu ostalu dokumentaciju kako bi dokazala da li se radi o legalnom poslu ili zloupotrebi”, navodi se u pisanom odgovoru Uprave carina.

Podaci srpske policije

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 26. aprila da je policija uhapsila petoro odgovornih lica privrednih društava i 63 poljoprivredna proizvođača zbog postojanja osnova sumnje da su malverzacijama oštetili budžet Srbije za 107.103.765 dinara (915.000 evra).

Sumnja se da su članovi ove grupe tokom 2017. i 2018. godine, breskve i nektarine uvezene iz Grčke lažno deklarisali da su srpskog porekla kako bi izvršili reeksport voća kupcima u Ruskoj Federaciji, navodi se u saopštenju policije.

Sve to pratila je navodno falsifikovana dokumentacija o otkupu i isplati voća poljoprivrednim proizvođačima iz Srbije.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokušao da dobije komentar, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Resorni ministar Branislav Nedimović je 27. aprila rekao za Tanjug da „poljoprivreda neće biti poligon prevarantima“ i da je interes države zaštita poštenih poljoprivrednika.

Dokumentacija bi mogla biti lažna

U Upravi carina Srbije, čiji službenici su učestvovali u najnovijoj akciji razotkiravanja reizvoza voća, kažu da je najefikasniji način da se ovakvim zloupotrebama stane na put da se podaci razmenjuju sa svim institucijama koje nose deo nadležnosti u tom postupku, kao i sa inostranim partnerima kojima je roba namenjena.

Dodaju da je uloga Uprave carina da detaljnom proverom utvrdi da li je dokumentacija o pošiljki lažna.

Iz te institucije, koja je zadužena za carinjenje i kontrolu, napominju da se procedure odnose na sve robe, a ne samo na voće i povrće.


U Upravi carina kažu i da su u stalnom kontaktu sa ruskom stranom sa kojom se gotovo svakodnevno razmenjuju informacije, zahvaljujući čemu je i borba protiv ovakvih zloupotreba sve efikasnija.

“O tome koliko stalna komunikacija carinskih administracija može doprineti da se pokušaji ovakvih zloupoterba smanje, govori i podatak da su se u poslednje vreme oni znatno proredili, pa slučajevi slični ovima (koji datiraju iz 2017/18. godine) nisu u skorije vreme otkriveni”, kažu u Upravi carina.

Zašto je reizvoz problematičan?

Evropska unija uvela je Rusiji sankcije nakon što je ta država okupirala deo ukrajinske teritorije 2014. godine. Kao odgovor na to, Rusija je uzvratila sankcijama protiv EU.

Kako se navodi na sajtu Evropske komisije, ruski predsednik Vladimir Putin je 6. avgusta 2014. potpisao ukaz „O primeni određenih posebnih ekonomskih mera radi obezbeđenja bezbednosti Ruske Federacije“.

Među proizvodima iz EU, kojima nije dozvoljeno da se nađu na tržištu Rusije, nalazi se i voće. Moskva je u međuvremenu u više navrata produžavao ovu meru.

Srbija još uvek nije članica EU i zbog toga je iz te države moguće bez ograničenja izvoziti na tržište Rusije.

Međutim, ovu “priliku” koriste i lokalni prevaranti koji voće iz EU prepakuju u Srbiji i potom, sa deklaracijama na kojima piše da je reč o srpskom proizvodu, izvoze u Rusiju. Na taj način roba iz zemalja pod sankcijama završava na rafovima u Rusiji.

Veliki problem za srpske voćare

Ilegalni reizvoz u Rusiju predstavlja veliki problem za voćare u Srbiji, ističe Nebojša Jovanović, direktor zadruge „Čačanska jabuka“ koja okuplja 24 poljoprivredna proizvođača. Kako kaže, najveće tržište na koje izvoze je upravo Rusija.

Svakako ćemo izvući deblji kraj.
Nebojša Jovanović, direktor zadruge „Čačanska jabuka“

„Bilo koji vid kršenja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom i izigravanje poverenja prema ruskoj strani može da napravi ogromne probleme pre svega nama proizvođačima, jer će se trgovci svakako snaći“, rekao je Jovanović za RSE.

Svaki problem koji nastane od onih koji rade reeksport, dodaje, predstavlja opasnost da dođe do ograničenja sa ruske strane.

„Oni ne prepoznaju da je ta roba naših proizvođača ili je reeksport i postaviće barijere za čitavu Srbiju, tako da ćemo izvući deblji kraj svakako“, kaže Jovanović.

Ruski standardi rigorozni

Ovo nije prvi slučaj reizvoza robe na tržište Ruske Federacije, sa kojom Srbija već 21 godinu ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Taj dokument propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50 posto sadržaja iz Srbije), ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Slađana Gluščević, novinarka iz Srbije koja prati agrarne teme, objašnjava za RSE da je Rusija rigorozna, te da su standardi visoki.

„Ta kontrola je postala još rigoroznija kada su Rusiji uvedene sankcije, zbog tog stalnog pokušaja reeksporta voća na rusko tržište preko Srbije“, kaže Gluščević.

Ona dodaje da je reeksport postala praksa domaćih trgovaca, koja se obija o glavu poljoprivrednim proizvođačima, a time se, dodaje ona, urušava i kredibilitet Srbije u poslovanju.

„Tako da ovo zaista može da bude jedan od ozbiljnijih problema koji će naneti štetu ugledu naših proizvođača i naše poljoprivrede“, smatra Gluščević.

I Evropska komisija upozorava

Rusija je februara 2018. uvela privremenu blokadu na uvoz krušaka iz Srbije, nakon što je tamošnja fitosanitarna inspekcija otkrila da je iz Srbije poslata sorta krušaka koja nije karakteristična za srpsko podneblje.

Aprila 2015. godine, Ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ograničila je uvoz jabuka iz Srbije zbog, kako su naveli, falsifikovanja srpskih fitosanitarnih sertifikata u Evropi. Nešto ranije iste godine, ova služba je saopštila da sumnja da je Srbija uvučena u nelegalnu trgovinu jabuka, kruški, kupusa i povrća.

U jednom od poslednjih slučajeva iz januara 2021, policija je uhapsila osobu zbog sumnje da je od dvojice ranije osumnjičenih za reizviz voća iz Grčke u Rusiju preuzeo više od 500.000 dinara (4.000 evra), iako je znao da je novac stečen krivičnim delom.

Sumnja se da je on od dvojice muškaraca, protiv kojih je ranije podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela falsifikovanje službene isprave i pranje novca, preuzeo novac isplaćen od jednog privrednog društva na osnovu fiktivne dokumentacije o otkupu breskvi i nektarina, iako je, kako se sumnja, znao da novac potiče iz krivičnog dela.

Činjenica da na svake dve, tri godine otkrije nova grupa koja reizvozi proizvode iz Srbije pokazuje da državne institucije ne čine dovoljno da to speče, kaže Slađana Gluščević.

„Govorim to i na osnovu godišnjih izveštaja Evropske komisije u Srbiji o napretku u onom delu koji se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj. Stalno su nam u tim izveštajima zamerke upravo na tome što nismo dovoljno uradili u pogledu bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Tu uvek dobijemo jedva prolaznu ocenu kada su te oblasti u pitanju“, kaže Gluščević.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu navodi se da je Srbija „umereno pripremljena u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike“. Kako se navodi u ovom dokumentu, Brisel očekuje dalje poboljšanje primene pristupa zasnovanog na proceni rizika u pogledu zvanične kontrole uvoza.

Pravila postoje, ali da li se poštuju?

Postoji procedura prilikom uvoza prehrambenih proizvoda u zemlju, ali pitanje je da li se ona detaljno poštuje, smatra Nebojša Jovanović iz zadruge „Čačanska jabuka“.

„Bilo šta što uđe u ovu zemlju mora da se proprati – da li je za potrebne našeg tržišta, a ako nije onda je verovatno stvar reeksporta. Do države je da li će to da kontroliše ili ne. Pravila igre postoje, a da li se poštuju, to je druga stvar“, kaže Jovanović.

Jedna od najvećih afera sa reizvozom iz Srbije bila je “šećerna afera”, otvorena aprila 2003. godine, kada je Evropska unija ukazala da firme iz Srbije uvoze šećer iz zemalja EU, prepakuju ga i prodaju kao domaći proizvod po višoj ceni.

Zbog toga je EU uvela sankcije od godinu i po dana na povlašćeni izvoz šećera tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori (državna zajednica nastala nakon Savezne Republike Jugoslavije).

Do tog trenutka proizvođači iz Srbije su šećer mogli da izvoze bez restriktivnih mera i carinskih opterećenja.

Prema informacijama istraživačkog portala CINS, u ovom slučaju su vođena dva sudska postupka protiv odgovornih lica u dve firme, a u oba slučaja doneta je oslobađajuća presuda.

XS
SM
MD
LG