Dostupni linkovi

Ruska stranka nije uspela da bude partija manjine u Srbiji


Russian party in Serbia, for local elections in Belgrade

Na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna, četiri liste ulaze u izbornu trku kao stranke nacionalne manjine, čime za ulazak u parlament ne moraju da pređu cenzus od tri posto koji važi za sve ostale liste.

Ruska stranka (RS), koja tvrdi da zastupa interese ruske nacionalne manjine, međutim, nije uspela da uđe u tu grupu, jer pred Republičkom izbornom komisijom (RIK) nije uspela da dokaže te tvrdnje.

Na sednici RIK-a 16. juna nije prihvaćen prigovor te stranke na ranije doneto Rešenje o odbijanju predloga da joj se utvrdi položaj političke stranke nacionalne manjine.

Prigovor je odbijen kao neonosnovan, a razlozi za tu odluku su striktno zakonski, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miljkan Karličić, član RIK-a.

„Ta stranka ne ispunjava zakonom i podzakonskim aktima previđene uslove za sticanje statusa stranke nacionalne manjine“, objasnio je Karličić.

To, dodao je, ne proizilazi niti iz programa, niti iz Statuta stranke, niti je ta stranka dostavila dokaz o aktivnostima vezanim za afirmaciju interesa ruske nacionalne manjine.

Šta je Ruska stranka?

Ruska stranka osnovana je juna 2013. godine, sa sedištem u Šapcu, oko 100 kilometara zapadno od Beograda.

Na parlamentarnim izborima takmičila se u prethodna dva izborna ciklusa – 2014. i 2016. godine, oba puta kao manjinska stranka, ali nijednom nije dobila dovoljno glasova za ulazak u parlament.

Predsednik stranke je ekonomista Slobodan Nikolić koji je odbio da govori za RSE. U kratkoj izjavi je objasnio da Radio Slobodna Evropa nije poželjan medij za njegovu stranku.

Stranka nema zvanični sajt, a osnovna programska načela stranke su predstavljena na zvaničnoj Fejsbuk stranici, na kojoj se navodi da se Ruska stranka zalaže za Srbiju okrenutu istoku, a protiv ulaska u NATO i Evropsku uniju.

Gostujući u predizbornom programu televizije B92, Slobodan Nikolić je 14. juna, između ostalog, izjavio da se Ruska stranka protivi politici vojne neutralnosti Srbije, te da se zalaže za pristupanje Organizaciji dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB), međudržavnoj vojnoj organizaciji koja okuplja šest zemalja SSSR-a na čelu sa Ruskom Federacijom.

Osim što je predsednik Ruske stranke, Slobodan Nikolić je i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Vladimir Putin" iz Šapca, osnovanog 2011. godine. Kao oblast ostvarivanja ciljeva ovo udruženje je navelo saradnju između srpskog i ruskog naroda.

Nikolić je takođe i osnivač udruženja „Seoski prag“ koje, prema izjavama samog Nikolića, posreduje u upoznavanju neoženjenih muškaraca iz seoskih područja u Srbiji sa neudatim ženama uglavnom iz Ukrajine i Rusije.

Dve ruske stranke za jedan Beograd
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:58 0:00

Šta kaže Zakon o izboru narodnih poslanika?

Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 81 definiše političku stranku nacionalne manjine kao stranku “za koju je Republička izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu s međunarodno pravnim standardima”.

Prema istom zakonu, Republička izborna komisija može zatražiti mišljenje nadležnog nacionalnog saveta nacionalne manjine o tome da li je podnosilac izborne liste politička stranka nacionalne manjine ili koalicija političkih stranaka nacionalnih manjina.

Za manjinske liste ne važi izborni cenzus od tri posto, već se na njih odnosi takozvani “prirodni prag” koji se dobija kada se ukupan broj važećih glasova podeli sa brojem 250, koliko ima narodnih poslanika.

Ipak, kako se navodi na sajtu Republičke izborne komisije, ni “prirodni prag” nije garancija da će manjinska lista ući u parlament.

Koje manjinske liste učestvuju?

Na ovogodišnjim republičkim izborima proglašene su četiri manjinske liste: „Savez vojvođanskih Mađara“ na čelu sa Ištvanom Pastorom, lista „Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja – Demokratska partija Makedonaca“, koju predvodi Muamer Zukorlić, „Stranka demokratske akcije Sandžaka“ Sulejmana Ugljanina i „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“, čiji je nosilac Šaip Kamberi.

Status manjinske liste je na pokrajinskim izborima za Parlament Vojvodine dobila i "Koalicija za mir – Liberalno demokratska partija, TOLERANCIJA Srbije, BOŠNjAČKA GRAĐANSKA STRANKA –STRANKA CRNOGORACA, Vlaška narodna stranka – Partia neamului rumânesc, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, UDRUŽENjE JUGOSLOVENA U SRBIJI, AMARO – Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana „Rumuni Homolja“, na čijem čelu je lider LDP-a Čedomir Jovanović. Na republičke izbore oni će, međutim, izaći kao regularna stranka, jer su neblagovremeno podneli zahtev da im se prizna status manjinske liste.

Prema rečima Miljkana Karličića, manjinske stranačke liste su „izraz afirmacije manjinskih prava i biser srpske izborne demokratije“.

„Druga je stvar“, dodaje Karličić, „što neke političke stranke pokušavaju da izigravanjem prava, primenom takozvanog instituta fraus legis, zaobilaznim putem steknu taj povlašteni status i izbegnu prelaženje cenzusa”.

Na izborima u nedelju učestvuje 21 izborna lista, koje se bore za mesto u republičkom parlamentu u kojem će naredne četiri godine debatovati i donositi odluke 250 narodnih poslanika.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG