Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nikad više manjinskih partija u Srbiji


Čak 74 političke organizacije, po listi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, vode se kao stranke nacionalnih manjina, od ukupno 123 registrovane partije u Srbiji.

“Finasije su nam prva briga. Boli nas glava pred svake izbore jer uvek fali para. Iz tog razloga smo samo jednom izašli samostalno, to je bilo 2008. godine”, kaže Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke (VNS), za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ova partija sa sedištem u Boru u istočnoj Srbiji, kako navodi njeno rukovodstvo, donacijama članstva i kolicijom sa drugim manjinskim strankama pokušaće da reši problem i prikupi potpise za opšte izbore zakazane za 26. april.

Koliko potpisa je potrebno?

Za kandidaturu izborne liste, po aktuelnom Zakonu o izborima, za političke organizacije nacionalnih manjina važe generalni uslovi tako što je potrebno najmanje 10.000 potpisa, čija overa kod notara ukupno košta oko 4.300 evra.

“Broj prijava za izbore trebalo bi prepoloviti, bar na pet hiljada. Ako bismo imali sredstava da radimo normalno, da možemo da organizujemo kampanju, osvojili bismo, da budem skroman, minimum dva poslanika u skupštini”, tvrdi Salih Saitović, potpredsednik Demokratske unije Roma (DUR) iz Niša u jugoistočnoj Srbiji.

Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), napominje da se, posle odluke vlasti da izborni cenzus smanji sa pet na tri odsto, propisuje da se manjinskim partijama, i ako ne pređu taj prag, mandati raspodeljuju kroz količnik svih izbornih lista uvećan za 35 odsto.

Da li je to za njih dobro, kaže Dimitrijević, teško je oceniti.

„Da li je ovo bolje ili lošije zavisiće umnogome od izlaznosti na izbore. Dok se oni ne okončaju nije moguće pouzdano reći koliko je tačno glasova potrebno da osvoji stranka ili koalicija nacionalnih manjina da bi učestvovala u raspodeli mandata“, navodi Dimitrijević.

Prirodni prag ne cenzus

Za stranke manjina na izborima važi takozvani “prirodni prag”, a ne cenzus, tako što neko od 250 poslaničkih mesta u republičkom parlamentu mogu da osvoje na osnovu broja glasova koji se raspoređuje po D’Ontovom sistemu.

Po obaveštenju sa internet stranice Narodne Skupštine Srbije, stranke nacionalnih manjina u raspodeli poslaničkih mandata učestvuju bez obzira na broj glasova koje su dobile na izborima.

Primenom D’Ontovog sistema najvećeg količnika, kako se navodi u informaciji o izbornom sistemu, ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli se brojevima od jedan do 250, dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini i u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.

Koliko je glasova potrebno za ulazak u Parlament?

“Po nekim procenama, očekuje se da će negde između 13.000 i 14.000 glasova ove godine biti potrebno za jednog poslanika sa liste nacionalnih manjina”, kaže Predrag Balašević kog smo pitali kako bi izgledao njegov prvi govor kao predstavnika Vlaha u Skupštini Srbije.

“Prvo bih tražio da naša deca maternji jezik mogu da uče u školi. Založio bih se da imamo medije za Vlahe koje bi finansirala država, kao i da se kroz Ministarstvo kulture i druge institucije odvaja više sredstava za našu zajednicu”.

Predstavnici romske nacionalne manjine, kako napominju za RSE, najpre bi želeli da osvoje veći prostor u političkom životu Srbije da bi ostvarili ravnopravan status i Ustavom garantovana prava.

Po podacima poverenika za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koje je RSE dostavila Kancelarija te nezavisne državne institucije, Romi su najdiskriminisanija društvena grupa u Srbiji i suočeni su sa siromaštvom, nedostupnošću obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Brankica Janković
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji, Brankica Janković

Kako navodi poverenik, skoro 90% romskih porodica nema nijednog zaposlenog člana, a u 2019. godini evidentirane su 32 pritužbe zbog diskriminacije Roma što čini većinu (64 odsto) svih prijavljenih slučajeva po osnovu nacionalne pripadnosti.

Salih Saitović nada se da bi veće uključivanje Roma u politiku za njih značilo bolji život:

“Uvek smo zajednički nosili teret, bilo u ratu ili miru. I sada bi u državi trebalo da budemo solidarni da situaciju Roma nekako rešimo u pozitivnom smislu”.

Zašto raste broj manjinskih stranaka?

Pavle Dimitrijević, iz CRTA-e, porast broja stranaka sa nacionalnim predznakom poslednjih godina, jer sada ih je oko dve trećine od ukupno registrovanih, objašnjava autentičnom potrebom ali i u nekim slučajevima zloupotrebama pojedinaca koji bi na lakši način da se dokopaju poslaničke fotelje.

„Republička izborna komisija je u izbornom procesu 2016. to prepoznala kao problem. Međutim i dalje ostaje ono što zakon kaže, a to je da svaka registrovana stranka nacionalnih manjina ima prava da traži taj status“.

Poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozvala je učesnike u izbornom procesu da pokažu toleranciju prema političkim neistomišljenicima.

“Zakon zabranjuje govor mržnje, izazivanje nacionalne, verske i druge netrpeljivosti, uvredljivo i ponižavajuće postupanje, kao i širenje stereotipa i predrasuda prema bilo kojoj društvenoj grupi”, navela je u saopštenju Janković.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u čijoj nadležnosti je registracija političkih partija, do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG