Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ugovor o Krimu - ozbiljan problem Rusiji u budućnosti


Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič
Napisao Aleksander Golc, zamenik urednika moskovske onlajn publikacije “Ježednevni Žurnal” (Yezhednevny Zhurnal) - (Priredio Dragan Štavljanin)

Vojvoda od Velingtona je imao običaj da kaže da su pojedine pobede gore od poraza. Sumnjičav sam u „briljantnu diplomatsku pobedu predsednika Dmitrija Medvedeva u Harkovu (nedavni dogovor sa predsednikom Ukrajine Viktorom Janukovičem o produženju ugovora o korišćenju Krima za potrebe ruske crnomorske flote do 2042 – prim. D.Š.). Naprotiv, mislim da će to Rusiji stvoriti ozbiljne probleme u budućnosti.

Nakon što je naduvala cene gasa Ukrajini pre nekoliko meseci, Moskva se sada velikodušno saglasila da ih smanji za 30 odsto u zamenu sa pristanak Kijeva da produži ugovor o korišćenju baze u Sevastopolju do 2042. Kremlj je time rešio strateški problem. Samo pre nekoliko godina, Crnomorska flota, koju u suštini blokira Bosfor, izgledala je kao neotklonjiv teret i recidiv hladnoratovskog doba.

Međutim, sve nestabilnija situacija na Kakvazu i rat Rusije sa Gruzijom 2008. dao je Crnomorskoj floti dodatni značaj. Ona omogućava Rusiji da brzo razmesti svoje snage u oblasti gde krize najverovatnije mogu da izbiju. Takođe, Kremlj veruje da očuvanje Crnomorske flote na Krimu simbolizuje kontinuirani uticaj Rusije nad Ukrajinom.

Rusija se već nekoliko puta opekla u poslovima sa liderima bivših sovjetskih republika koji su obećavali vojne i političke ustupke u zamenu za finansijsku pomoć. To se desilo sa nedavno svrgnutim predsednikom Kirgizije Kurmanbekom Bakijevom, koji je dobio više od 500 miliona dolara pomoći od Rusije za obećanje da će zatvoriti američku bazu u Manasu koja se nalazi blizu prestonice Biškek (početkom 2009. godine).

Međutim, nekoliko meseci kasnije ispostavilo se da se Bakijev dogovorio sa Vašingtonom o produženju sporazuma, s tim što je namena baze preimenovana u „tranzitni centar“.

Isti je i slučaj sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, koji je u više navrata iskoristio militarističku retoriku ruskih lidera. Čim bi Moskva zazvonila na uzbunu zbog vojne pretnje od NATO-a, beloruski predsednik bi odmah počeo da se busa u grudi uzvikujući da će njegova zemlja učiniti sve da bi odbacila američki ili napad Severnoatlantske alijanse na Rusiju.

Upadanje u istu zamku

Očigledno da je usred tako darežljivog izliva „slovenskog bratstva“ i solidarnosti, Moskvi bilo nezgodno da se cenka sa Minskom oko tako sitnih i ovozomeljskih pitanja kao što je cena ruskog gasa i nafte.

Međutim, kada bi Kremlj postavio takvo pitanje, Lukašenka bi odmah okrenuo ćurak od susretljivog „slovenskog brata“ ka zloćudnom ucenjivaču, preteći da će obustaviti zajedničke odbrambene i ekonomske projekte koji su od strateškog značaja za Moskvu. Tako je Lukašenka odbio pre nekoliko meseci da potpiše sporazumom sa Kremljom o stvaranju zajednički snaga za brzo delovanje.

Svesni činjenice da su se opekli sa Bakijevom i Lukašenkom, Medvedev i Putin su odlučili da ne upadnu u istu zamku sa Janukovičem. No, to im se upravo desilo. Odlukom o smanjenu cene gasa za 30 odsto, koja će odmah stupiti na snagu – Ukrajina će uštedeti četiri milijarde dolara godišnje. Istovremeno, ugovor o produženju korišćenja baze stupiće tek kada istekne postojeći 2017.

Ukrajinska opozicija je jasno predočila da će poništiti postojeći dokument kada dođe na vlast. Domaćim zakonodavstvom je utvrđen neutralni status Ukrajine, odnosno zabranjuje se prisustvo bilo kojih stranih snaga na njenoj teritoriji.

Međutim, prelaznim odredbama ukrajinskog ustava utvrđeno je da „je dopušteno privremeno korišćenje postojećih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji za razmeštanje stranih vojnih snaga, u formi zakupa na način utvrđen međunarodnim ugovorima koje je Ukrajina potpisala“.

To znači da će sudbina ruske crnomorske flote direktno zavisiti od političkog opredeljenja sledećeg ukrajinskog predsednika i načina na koji bude tumačio ovaj (ambivalentan) zakon.

Istovremeno, Janukovič je već učinio Kremlj taocem svoje vlasti. Sada Moskva ima veliki interese da Janukovič ili neki drugi član njegove Partije regiona bude na vlasti sve dok 2042. godine. U tom slučaju, četiri milijardi dolara godišnje zbog umanjene cene gasa, što je Rusija već obećala Ukrajini, može biti „sitan krompir“ u poređenju sa sumom koju Janukovič može da zatraži od Moskve u godinama koje dolaze, znajući da ima adut i prednost u međusobnim odnosima.

*****
Pročitajte i ovo:
Jaja, dimne bombe i tuča u ukrajinskom parlamentu

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG