Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rusija se obavezala na uklanjanje nuklearnog otpada


Srbija i Rusija potpisale su danas međudržavni sporazum, kojim se Ruska federacija obavezuje da u narednih nekoliko meseci iz Instituta Vinča ukloni preostali nuklearni otpad. Tako bi Srbija uskoro mogla i definitivno da bude skinuta sa liste zemalja koje su potencijalne mete nuklearnog terorizma.

Čim se poslednji delovi nuklearnog otpada iz Instituta Vinča prebace u Rusiju, takva opasnost i definitvno će postati prošlost. Ruska kompanija ROSAT, koja će izvesti tu složenu operaciju, kaže da je sve spremno za pakovanje i transport nuklearnog otpada.

Ruskoj kompaniji ROSAT, ovo nije prvi posao takve vrste u Srbiji. Polovinom 2002. godine, iz Srbije su izvezli oko 40 kilograma visoko obogaćenog nukleranog otpada za koji stručnjaci kažu da su se od njega mogle napraviti dve vrlo ubojite nuklerane glave.

Zato i ne čudi što Srbija ovom sporazumu pridaje veoma veliki značaj.
Ovaj sporazum će omogućiti da Srbija bude trajno skinuta sa liste zemalja koje su potencijalne mete nuklearnog terorizma, a to je važno za budući međunarodni kredibilitet Srbije.

Božidar Đelić
“Ovaj sporazum će omogućiti da Srbija bude trajno skinuta sa liste zemalja koje su potencijalne mete nuklearnog terorizma, a to je važno za budući međunarodni kredibilitet Srbije”,
rekao je Božidar Đelić potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj:

“Sledeći korak je, shodno Zakonu o nuklearnoj bezbednosti koji je Narodna skupština nedavno usvojila, formiranje specifičnog pravnog lica Nuklearni objekti Srbije, koje će biti zaduženo za izmeštanje ovog istrošenog nuklearnog goriva, ali će takođe biti zaduženo za pitanja Nuklarne komisije Vinče na dugi rok i za bezbedno rukovanje nuklearnim objektima u Srbiji. U budućnosti ćemo sarađivati sa Ruskom federacijom i njenim naučnim potencijalima oko razvoja kapaciteta Srbije u domenu nuklearnih znanja – u mirnodopske svrhe, naravno.”

Sergej Kirijenko, generalni direktor ROSAT-a, kompanije koja će izvesti tu složeni tehničku operaciju iznošenja nuklearnog otpada iz Srbije, kaže da ovaj sporazum predstavlja važan doprinos bezbednosti, ne samo za region već i za čitav svet:
Potpisivanjem sporazuma mi završavamo našu saradnju u ovoj oblasti, koja je počela još 2002. godine. Po ovom sporazumu, izvešćemo oko 3.000 hiljade kilograma iskorišćenog nuklearnog otpada, a to je otpad koji u sebi sadrži i visoko obogaćeni uran i proizvode raspadanja tog urana.

“Potpisivanjem sporazuma mi završavamo našu saradnju u ovoj oblasti, koja je počela još 2002. godine. Po ovom sporazumu, izvešćemo oko 3.000 hiljade kilograma iskorišćenog nuklearnog otpada, a to je otpad koji u sebi sadrži i visoko obogaćeni uran i proizvode raspadanja tog urana. Istina, teško je od toga napraviti neko nuklearno oružje, ali je dovoljno reći da bi ako ova količina dospe u ruke neke terorističke organizacije posledice mogle biti nesagledive.”

Problem izmeštanja nukleranog otpada iz Vinče traje još od 1984. godine i krajem jeseni taj problem mogao bi biti i definitivno rešen.

“Svi projekti transporta nuklearnog otpada već su pripremljeni, kao i specijalni zaštitni kontejneri za njegov transport”, kaže Sergej Kirijenko:

“U Institut Vinča oprema već pristiže i u julu će započeti montaža ove opreme i obuka zaposlenih na njoj. A već na jesen moglo bi da počne prebacivanje otpada u specijalnim i bezbednim kontejnerima na teritoriju Ruske federacije.”

Božidar Đelić naglašava da je ukupna cena ovog projekta 54 miliona američkih dolara:

“Preostalo je da se finansira 25 miliona dolara. Od tih 25 miliona dolara, Srbija će obezbediti iz budžetskih sredstava 10 miliona dolara, i to je projekat koji će sprovoditi Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije. Ostalo je, znači, 15 miliona dolara finansiranja. Našli smo sredstva za taj preostali iznos, s tim što moramo naći finansijere za nadoknadu za trajno skladištenje tog istrošenog nuklearnog goriva u Rusiji, u iznosu od 9.2 miliona dolara.”


Čitav projekat omogućen je zahvaljujući podršci SAD i Međunarodne agencije za atomsku energiju.
XS
SM
MD
LG