Dostupni linkovi

Šta će Rusiji srpska vojska u Siriji?


Srbija je do sada vojne jedinice u mirovne misije uvek slala pod okriljem UN

Očigledno je da Srbija i dalje pokušava da balansira između Rusije i NATO, uprkos tome što Moskva pojačava pritisak, kažu sagovornici Radija Slobodna Evropa u vezi sa najavom da bi demineri Vojske Srbije iduće godine mogli da se nađu u Siriji zajedno sa ruskim kolegama.

U intenziviranju odnosa Beograda i Moskve poslednjih godina, kupovine ruskog oružja, osnivanja zajedničkog humanitarnog centra u Nišu i slanja pomoći žrtvama rata u Alepu, zajednička operacija razminiranja u Siriji bila bi najdalji konkretan korak u rusko-srpskoj vojnoj saradnji.

“Pretpostavljam da su u Ministarstvu odbrane i Vladi Srbije izvagali situaciju pre nego što su pristali na takav poduhvat. Ukoliko je ideja da se pomogne onda tu ne vidim problem, ali pod uslovom da to ne znači stavljanje naših ljudi u neke ratne situacije”, rekao je za RSE Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije.

On je napomenuo i da je Srbija vojne jedinice do sada u mirovne misije uvek slala pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Da Vojska Srbije želi da učestvuje u operacijama uklanjanja mina u Siriji, uključujući i Palmiru, u Moskvi je obznanio ministar odbrane Zoran Đorđević posle sastanka sa kolegom Sergejom Šojguom, ali i naveo da bi se to moglo dogoditi tek 2018. godine, jer trenutno srpska vojska za to nema iskustvo i kapacitet.

Pretpostavlja se da bi srpski demineri najpre bili upućeni u Palmiru
Pretpostavlja se da bi srpski demineri najpre bili upućeni u Palmiru

Sve ovo ipak treba uzeti sa rezervom, smatra bivši diplomata Simeon Pobulić:

“Sve što se odlaže za neki dalji datum nije izvesno. Jer, ne zna se šta će se sve do tog vremena dogoditi. Pogotovu na terenu kao što je Sirija. Pre bih rekao da ova najava politički koristi Rusiji, u smislu da se, eto, vojno neutralna Srbija javila da pomogne. Ta vest više ima propagandni nego stvarni efekat.”

Rusija je početkom marta oslobodila Palmiru od takozvane Islamske države, nakon čega je poslala grupu od 200 stručnjaka za razminiranje, pa se pretpostavlja da bi srpski demineri najpre bili upućeni u taj drevni grad. Prema informacijama sa margina Šeste moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, gde su se sastali ministri odbrane Srbije i Rusije, Đorđević je rekao da srpska vojska ima dobru volju da radi razminiranje u Siriji, ali da bi njeni pripadnici morali da idu na obuku, pa tek onda da se uključe u takvu operaciju.

Nije isključeno, smatra Vladan Živulović, da Rusija povećava pritisak na Srbiju:

“Sigurno je da Rusija želi da Srbiju uvuče u neku vrstu jače saradnje. Jasno je da time pokušava da je odvoji od eventualnog članstva u NATO. Čini mi se da naša država pokušava da nađe neki balans trudeći se da bude prijatelj i sa jednom i sa drugom stranom.”

Najava moguće srpsko-ruske saradnje u Siriji došla je u isto vreme sa konferencijom predstavnika NATO i neutralnih država u Beogradu gde su još jednom iz Severnoatlantske alijanse jasno poručili da nemaju ništa protiv saradnje Srbije sa Rusijom. Iako joj vojnoneutralni status omogućava kooperaciju sa obe strane, svakako se radi o politički vrlo osetljivim odlukama.

Simeon Pobulić zaključuje da bi Srbija trebalo pažljivo da odgovori na jači ruski zagrljaj, jer je mali igrač za sirijsku priču u kojoj najveće sile odmeravaju snage.

“Mislim da u to ne bi trebalo da se uplićemo, jer to je suviše veliki zalogaj za nas. Sa druge strane Rusiji odgovara da je Srbija uz nju, da mogu to svima da kažu, i to je jednostavno to”, kaže.

Srbija je sa Rusijom od 2014. na svojoj teritoriji održala dve velike vojne vežbe
Srbija je sa Rusijom od 2014. na svojoj teritoriji održala dve velike vojne vežbe

Da želi dobre odnose sa glavnim igračima na Istoku i na Zapadu Srbija pokušava da dokaže raspodelom akcija na obe strane. Sa Rusijom je od 2014. na svojoj teritoriji održala dve velike vojne vežbe, uz učešće strateških transportera „Iljušin“ i ogromnu medijsku pažnju, dok sa drugom stranom učestalo vežba bez velike pompe.

Samo u 2016. imala je čak 120 aktivnosti sa NATO savezom sa kojim ima potpisan i IPAP sporazum koji podrazumeva najveći stepen saradnje koji može imati zemlja nečlanica.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG