Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je u sredu za Glas Amerike da Srbija nije deo političkog ili bilo kakvog drugog konflikta između Rusije i Ukrajine i da bi se eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine negativno odrazila na spoljnu politiku Beograda.
"Potrebno je spustiti tenzije i dati šansu diplomatiji. Verujemo da će intenzivna diplomatska aktivnost uroditi plodom i da će doći do smirivanja tenzija i da će šira eskalacija sukoba biti izbegnuta", navodi se u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Ministarstvo je takođe saopštilo da se Srbija zalaže za mirno rešenje situacije i da su Rusija i Ukrajina "nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda".
"Nismo i nećemo biti deo problema, a spremni smo da budemo deo rešenja koje će podrazumevati smirivanje tenzija", zaključuje se u saopštenju Ministarstva.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 27. januara da kriza između Rusije i Ukrajine utiče na Srbiju, pre svega, u oblasti energetske bezbednosti, cena energenata, globalnog tržišta hrane.
Brnabić je tada rekla i da je Srbija bezbedna jer je aranžman o kupovini gasa sa Rusijom dogovoren i važi do maja.
Zapadne zemlje optužuju Moskvu da je nagomilala oko 100.000 vojnika na ukrajinskoj granici i da namerava da napadne tu zemlju.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je 25. januara da će razmotriti lične sankcije Vladimiru Putinu u slučaju invazije na Ukrajinu.
Rusija negira da planira napad na Ukrajinu i traži pisane sigurnosne garancije, među kojima i odbijanje pristupa Ukrajine NATO-u i kraj vojnog jačanja Alijanse na istoku Evrope.
Taj zahtev su odbacili SAD i NATO, a Kremlj je naveo da razmatra svoju reakciju.
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržava proruske pobunjenike koji se bore protiv vladinih snaga na istoku Ukrajine.
