Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je 9. maja da "nema i ne može biti nikakve promene pozicije Ruske Federacije prema kosovskom pitanju".
"Mi Kosovo ne priznajemo i najaktivnije podržavamo Beograd u međunarodnim forumima, pre svega u Savetu bezbednosti UN. Sve što se tiče navodne promene ruskog stava izmišljeno je s ciljem da pokvare odnosi Moskve i Beograda i da bi se Srbija priklonila antiruskim merama", rekao je Harčenko za list Politika.
Ruski predsednik je 26. aprila uporedio Kosovo sa dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjeckom i Luganskom, poznatijim kao Donbas. Rusija, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Nakon Putinove izjave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. maja da se Srbija nalazi pod "sve većim pritiskom" da prizna nezavisnost Kosova.
Vučić je rekao da je situacija Srbije "promenjena na lošije" posle izjava predsednika Rusije i da će "ceo Zapad tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavisnosti Kosova, da bi mogli da kažu Putinu da to nije isti slučaj i da Kosovo nije slično svemu onome što se dešava na teritoriji Ukrajine".
Vlast u Srbiji, uprkos pozivima Zapada, odbija da uvede sankcije Rusiji.
Ruski ambasador u Beogradu je ocenio da su pritisci na Srbiju "neverovatni", nazivajući ih "brutalnim", "konkretnim zavrtanjem ruku i pokušajem gušenja zemlje i njene volje, potpunim ignorisanjem njenih interesa".
"Mi odlično razumemo taj neverovatan pritisak Zapada na Beograd i težak položaj u kome se Srbija nalazi. I, naravno, visoko cenimo principijelnu liniju koju čuva u nepriznavanju i neprihvatanju antiruskih sankcija", rekao je Harčenko.
Govoreći o energetici, ambasador Rusije je rekao da Moskva očekuje početak pregovora o gasu sa Srbijom i "zato ne možemo da trčimo pred rudu, ali sam uveren da će se oni voditi na najprihvatljivi način, s obzirom na realno stanje na tržištutu i to da je Srbija nama prijateljska zemlja".
"Kad saberemo ova dva aspekta, mislim da će biti pronadjena zlatna sredina koja će odgovarati interesima i Rusije i Srbije", rekao je Harčenko.
Na pitanje da li može gas da se plaća u dinarima, on je odgovorio - "kako će biti dalje, videćemo".
"To će biti rezultat pregovora i dogovora dve vlade, i 'Gasproma' i 'Srbijagasa'. Ja bih ovo postavio još šire i rekao da mi u celini, a ne samo u pojedinim sektorima, vidimo perspektivu u prelasku na aktivnija plaćanje u nacionalnim valutama", rekao je Harčenko.
Srpski zvaničnici su ranije više puta ponavljali da Srbija neće podržati uvođenje sankcija Rusiji zbog, kako su objasnili, zaštite vitalnih interesa zemlje.
Ipak, Srbija je do sada u Ujedinjenim nacijama podržala rezoluciju o osudi ruske agresije na Ukrajinu, rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini, kao i isključivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Srbija računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), oko pitanja Kosova, svoje bivše pokrajine, koja je 2008. godine proglasila nezavisnost, a koju zvanični Beograd odbija da prizna.
Od Rusije takođe dominantno zavisi u sferi energetike, pa tako ruska preduzeća drže monopol na tržištu nafte i gasa u Srbiji.
Srbija je među retkim državama na svetu u kojoj se paralelno sa skupovima podrške Ukrajini održavaju i skupovi podrške Rusiji.
Skupove podrške Rusiji u više gradova Srbije organizuju desničarske organizacije i pokreti, koji podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu, zalažu se za bliže veze sa Kremljom i Pekingom istovremeno se protiveći ulasku Srbije u EU.
