Dostupni linkovi

Preprodaja ruskog gasa na dugom štapu


Srpsko-ruski sporazum do 2021. godine predviđa isporuku do pet milijardi kubnih metara gasa godišnje: postrojenje Gasproma (ilustracija)

Novim dogovorom Moskve i Beograda o mogućnosti reizvoza ruskog gasa, Srbiji se otvara perspektiva i da zaradi na tom energentu, ali u postojećim okolnostima nije realno da taj posao uskoro zaživi, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Gasni aranžman bio je jedna od centralnih tema susreta predsednika dve države, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Moskvi tokom kog je saopšteno da je ukinuta odluka da prirodni gas, koji se izvozi u Srbiju, bude namenjen isključivo za njeno tržište.

"Nije to neka velika stvar, ali je svakako dobro što postoji mogućnost da višak gasa možemo da pošaljemo u treće zemlje. To je urađeno da bi se stvorili uslovi za trgovinu kada se izgrade interkonekcije na kojima insistira Evropa", kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

Ograničavajući faktor za potencijalni biznis, iako se ne radi o velikim količinama koje Srbija može da dobije iz Rusije, sada je to što ruski gas može da prosledi samo u Bosnu i Hercegovinu, jer gasovoda u drugom pravcu nema, ili eventualno da ga vrati u Mađarsku odakle joj taj energent i stiže preko Ukrajine. Zato stručnjaci za energetiku smatraju da se radi o pripremama za budućnost, u slučaju da se izgradi šira mreža.

Mahmud Bušatlija, konsultant za razvoj i investicije, kaže da je Rusiji svakako u interesu širenje uticaja, ali da ovo najpre vidi kao komercijalnu akciju.

Pre komercijalna akcija, nego politika: Mahmud Bušatlija
Pre komercijalna akcija, nego politika: Mahmud Bušatlija

"Ne vidim ja tu neku politiku. Drugo bi bilo ako bi Rusija nama dala ogromne količine gasa, kada bi to tehnički moglo da dođe ovde, pa da Srbija to preproda. To bi već bila politika. Tako bi nam na neki način ekonomski pomagali, a sebi otvarali kanal ka Zapadu i Evropi koja insistira na više izvorišta", komentariše Bušatlija.

Srpsko-ruski sporazum, koji obuhvata period od 2012. do 2021. godine, predviđa isporuku do pet milijardi kubnih metara godišnje a, kako tvrde u Udruženju za gas, Srbija je jedna od poslednjih evropskih zemalja kojoj je omogućeno da reeksportuje kupljeni energent.

Mahmud Bušatlija smatra da je odluka sada doneta jer se za obe strane u perspektivi otvara mogućnost profita, iako se radi o nevelikim količinama koje ne može da iskoristi slaba srpska industrija.

"Ako nam nije potrebno svih pet milijardi kubnih metara gasa, a ostaje se u ugovorenoj količini, onda je logično da su iznašli povoljno zajedničko rešenje. Da Rusi budu sigurni da će prodati ono što iskopaju, a da Srbija ima mogućnost da preproda ako već ne može da iskoristi", kaže Bušatlija.

Nove moguće gasne konekcije, najpre peko Bugarske, pa prema Hrvatskoj i eventualno sa Rumunijom, za Srbiju bi značile i bolju energetsku sigurnost, posebno zbog neizvesnog transporta preko Ukrajine, zbog čega se čvrsto drži i najavljenog projekta Turski tok.

"Ako se zaista bude desilo da se 2019. ili 2020. prekine isporuka preko Ukrajine, onda bi Evropa trebalo da se snabdeva preko severa i juga. I to ne samo ruskim gasom, već ima tu drugih potencijalnih mogućnosti koje idu sa Bliskog Istoka. Onda bi se Srbiji otvorila mogućnost da profitira transportom preko svoje teritorije", smatra Vojislav Vuletić.

Aleksandar Vučić rekao je u Moskvi da će Srbija razmotriti kako da preuzima gas koji preko Turske, ili na druge načine, bude dolazio u Bugarsku, sa kojom je planirana izgradnja interkonektora. Takođe, Beograd nastoji da se uključi u mogući transport gasa do Mađarske, kao i da preko teritorije Srbije prolazi i do zemalja bivše Jugoslavije.

Vojislav Vuletić smatra da bi i kroz tu prizmu trebalo gledati novi dogovor Beograda i Moskve.

"To znači da neka perspektiva postoji. Razgovara se o Turskom toku, Bugarska je obećala da će taj gasovod prelaziti preko njene teritorije, i u slučaju da se to ostvari ugovor o tranzitu koji je Srbija potpisala bio bi joj višestruko koristan", konstatuje Vuletić.

Teoretski, Srbija i sada može preko Mađarske da gas proda bilo kome u Evropi, ali su u pitanju zanemarljive količine za tako velikog potrošača. Sagovornici RSE smatraju da Evropska unija pomno prati promene u energetskom aranžmanu Srbije i Rusije, ali veruju da u ovom slučaju nema prepreka jer bi Srbija bila jedna od više distributera, što i zahtevaju evropski propisi.

Gasprom će 2018. povećati isporuke prirodnog gasa Srbiji za 15 odsto
Gasprom će 2018. povećati isporuke prirodnog gasa Srbiji za 15 odsto

Ono što je očigledno, zaključuje Mahmud Bušatlija, je da je sve "na dugom štapu" i vrlo neizvesno.

"Sve je još u fazi razmatranja i nastojanja. Za sada ni na koji način nije planirano da Turski tok bude povezan sa Evropom. A Evropa posle svega ne može da dozvoli da u funkciji bude nešto što se samo drugačije zove, a ima istu funkciju kao propali Južni tok", kaže Bušatlija.

Kremlj je saopštio da će Gasprom 2018. povećati isporuke prirodnog gasa Srbiji za 15 odsto, da su u 2017. porasle za 26 odsto - prelazeći dve milijarde kubnih metara, da je prethodne godine izvezeno 1,75 milijardi kubnih metara, kao i da je za 2018. planiran rast za pet odsto.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG