Na jugoistoku Rusije, Danilov posao iznajmljivanja motornih čamaca je u problemima. Zbog ograničenja prodaje goriva njegova flota u Rostovskoj i Krasnodarskoj oblasti miruje, rekao je u objavi na društvenim mrežama. "Na svakoj benzinskoj pumpi mi kažu da odj…em".
Danilov problem je što je u mnogim slučajevima kupcima zabranjeno da sipaju gorivo u kanistere umesto u automobile, kako bi se sprečilo gomilanje zaliha dok se nestašice šire Rusijom usled sve snažnije ukrajinske kampanje napada dronovima i raketama na rafinerije i druga naftna postrojenja.
Vozači su često ograničeni na samo 20 litara benzina – kada pumpe uopšte imaju benzin za prodaju.
"Ne možemo da sipamo benzin – nema ga u Krasnodaru", kaže žena u videu, usmeravajući kameru mobilnog telefona na cenovnik Lukoil pumpe na kojem je svaka kategorija prazna - nema ni dizela ni benzina bilo kog oktanskog nivoa. "Šta se dešava u ovoj zemlji?"
Više od 1.000 kilometara severoistočno, u Tatarstanu, jedan vozačica je imala isto pitanje: "Kao i uvek, kazaljka je na praznom, i ja sam prosto u panici", rekla je ona. "Šta se dešava?"
A dešava se da u petoj godini ruske invazije na Ukrajinu, Kijev uzvraća čestim napadima na rafinerije – u okviru šireg napora da se ograniči ruski izvoz nafte – ključnog izvora prihoda za ratnu blagajnu Kremlja – i da se posledice sukoba, u kojem je Rusija ubila ili ranila desetine hiljada ukrajinskih civila, približe građanima širom Rusije.
Napadi na infrastrukturu za naftu i gas ograničili su mogućnost Moskve da profitira na višemesečnim visokim globalnim cenama tokom rata SAD i Izraela s Iranom, čijim je zatvaranje Ormuskog moreuza povećana potražnju za naftom iz drugih regiona, uključujući Rusiju.
Samo u maju, Ukrajina je izvela najmanje 16 napada na postrojenja za proizvodnju goriva u Rusiji, a dronovi su gađali osam od njenih 10 najvećih rafinerija, navodi Blumberg njuz (Bloomberg News).
Ni ovog meseca nema zatišja. Nestašice u Tatarstanu i nizu drugih regiona duž reke Volge su delimično rezultat napada 12. juna rano ujutru u dve rafinerije u gradu Nižnjekamsku. Jedna od njih, postrojenje Taneko velike naftne kompanije Tatnjeft, među najvećima je u Rusiji.
'Treba mi benzin kao kiseonik'
"Moja sestra Alsu je pozvala i rekla, idi brzo napuni – ograničavaju prodaju benzina. Odmah sam požurila, nisam se čak ni presvukla. Bavim se nekretninama – treba mi benzin kao kiseonik", kaže žena u selfi videu. Kada je stigla do benzinske pumpe, saznala je da može da se kupi 25 litara po vozilu.
"Divno", rekla je ona sarkastično. "Došlo je do ovoga".
Za starije Ruse, ograničena prodaja, racionisanje i dugi redovi na benzinskim pumpama mogu vratiti sećanja na nestašice koje su mučile zemlju usled ekonomskih problema posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Kada je predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju u februaru 2022. godine, očekivao je da će uspeti da pokori Ukrajinu u roku od nekoliko dana ili nedelja. Više od četiri godine kasnije, ukrajinska kampanja udara na Rusiju jedan je od faktora koji su promenili ton rata – što je na početku sukoba bilo gotovo nezamislivo.
Početkom juna, ukrajinski napadi na naftna postrojenja u blizini Sankt Peterburga zasenili su Putinov prestižni investicioni forum u njegovomrodnom gradu. A udari u Tatarstanu dogodili su se neposredno pre nego što je Putin 18. juna u regionalnoj prestonici Kazanju ugostio lidere jugoistočne Azije, na samitu Rusija-ASEAN.
Ove nedelje, Ukrajina je imala na nišanu rusku prestonicu. Pogodila je glavnu moskovsku rafineriju nafte 16. juna, a zatim ponovo 18. juna, kada je verovatno izvela najveći napad na taj grad od početka ruske invazije 2022. godine. Gradonačelnik Moskve je tvrdio da je oboreno 180 dronova.
Video-snimci prikazuju više vatrenih lopti naspram crnog dima iznad prostranog postrojenja u okrugu Kapotnja na jugoistočnom rubu Moskve, oko 16 kilometara od Kremlja. Ta rafinerija obično može da preradi 11 miliona tona nafte godišnje i pokriva značajan udeo u snabdevanju Moskve benzinom.
Dok Moskva gori, kriza s gorivom se širi Rusijom
Ruske vlasti mogu da izbegnu velike nestašice benzina u prestonici. Ipak, analitičari su rekli da bi udari mogli da ostvare željeni efekat Kijeva na Moskovljane koji su delimično zaštićeni od sukoba, pošto je većina ljudstva u vojsci poreklom iz siromašnijih regiona gde su visoke plate i nedostatak perspektiva podsticaji za učešće u ratu u kojem je, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, poginulo pola miliona ruskih vojnika.
"Uveren sam da će moskovske vlasti pronaći način da nadoknade nestašicu, ali... stanovnici Moskve sada mogu da vide da je rat zapravo u toku", rekao je nezavisni ekonomski analitičar Andrej Mahovski za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE).
'Zemlja koja je počela'
"Tokom većeg dela ovog rata stanovnici prestonice bili su izolovani od njega, pošto je nasilje rata držano na pogodnoj udaljenosti na tuđoj teritoriji. Dim koji se diže iznad Moskve potpuno uklanja tu udaljenost", napisao je u blogu Mik Rajan (Mick Ryan), penzionisani australijski general-major koji je sada viši saradnik u Institutu Louli, australijskom tink-tenku. "Rat se, u pravom smislu, vraća u zemlju koja ga je počela."
U širem smislu, "izgleda da bi ova kriza s gorivom mogla biti najteža od početka rata", rekao je Mahovski, dodajući da će napadi Kijeva na naftna postrojenja uticati na letnju sezonu odmora i žetvu žitarica.
"Ova kriza može biti oštrija od svih prethodnih, prosto zato što su kapaciteti Oružanih snaga Ukrajine porasli", rekao je on. "Dosad nismo videli da ukrajinske snage toliko i tako sistematski napadaju ruske rafinerije".
"Ako se nestašica dizela nastavi i pogorša, to bi moglo da pokrene krizu u poljoprivrednom sektoru, što bi zauzvrat moglo dovesti do krize s hranom", rekao je ekonomski analitičar Maksim Blant za Ruski servis RSE.
"Nestašica bi mogla da utiče i na vazduhoplovnu industriju. Neki aerodromi su već uveli ograničenja za dopunjavanje goriva. Avioni se pune gorivom tačno za udaljenost navedenu u planovima leta, što znači da piloti praktično nemaju prostor za grešku", rekao je on. "To bi takođe moglo da pogodi transportni sektor, i uticalo bi na vozače kamiona".
Rusija je navodno zabranila izvoz mlaznog goriva do kraja novembra i produžila odredbu koja dozvoljava nekim rafinerijama da prodaju benzin i dizel gorivo na domaćem tržištu koje ne ispunjava standarde Evro-5 za zagađivače.
Nestašica goriva je posebno ozbiljna na Krimskom poluostrvu pod ruskom okupacijom, gde je Ukrajina prekinula deo snabdevanja ugrožavajući put koji vodi od Rusije do Krima preko teritorije koju Moskva drži na jugu Ukrajine "udarima srednjeg dometa" dronovima i raketama. Međutim, nestašice su zahvatile velike delove Rusije i ograničenja prodaje su uvedena u mnogim regionima.
Pored svojih praktičnih posledica, ukrajinski udari imaju ulogu u informativnom ili propagandnom ratu, između Rusije i Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napade je nazvao "sankcijama dugog dometa" i posle napada na moskovsku rafineriju 18. juna pozvao je ruske građane da se "otrezne i izvrše pritisak na svog vođu".
Ruski zvaničnici dotle se muče da umanje značaj napada. Putin je gotovo ignorisao napade u blizini Sankt Peterburga tokom investicionog foruma od 3. do 6. juna, a nije pomenuo ni napade na moskovske rafinerije na konferenciji za novinare na samitu ASEAN-Rusija u Kazanju.
Dok su regionalni mediji izveštavali o nestašici goriva i redovima na benzinskim pumpama, izveštavanje o napadu na moskovsku rafineriju na glavnim državnim televizijskim kanalima bilo je oskudno ujutru 18. juna i gotovo je nestalo iz vesti kasnije tog dana.
"Sve je u redu, evo (benzina) svuda", rekao je ove nedelje jedan učesnik tok-šoua na državnoj televiziji, dok je istaknuti voditelj naklonjen Kremlju Vladimir Solovjov rekao da su Rusi koji na društvenim mrežama objavljuju slike i video-zapise o nestašicama "histerični".
Sredinom maja, vlasti u Moskvi su uvele kazne za objavljivanje fotografija s posledicama ukrajinskih napada udara i slične mere su na snazi u desetinama ruskih regiona, kao i u okupiranim delovima Ukrajine. Međutim, neki propagandisti i proratni blogeri zahtevaju strože kazne, dok je viši rukovodilac državnog emitera VGRTK sugerisao da bi Rusima koji objavljuju materijal o napadima trebalo da se sudi za izdaju.
U retkom pominjanju nestašice benzina i dizela, Putinov portparol Dmitrij Peskov je 1. juna rekao da "problemi" na okupiranom Krimu "moraju biti rešeni" – ali nije rekao kako.