Zašto EU ne može da se dogovori oko embarga na rusku naftu?

Zemlje Evropske unije ne mogu da se dogovore oko embarga na uvoz nafte iz Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, skoro četiri nedelje nakon što ih je predložila Evropska komisija, piše Rojters.

Zašto nema konsenzusa među članicama evropskog bloka?

Pročitajte i ovo:

Nemački ministar ocenio da jedinstvo EU oko sankcija Rusiji 'počinje da se osipa'

Koliko je EU platila za rusku naftu od početka rata?

Evropske diplomate EU pokušavaju da postignu dogovor uoči dvodnevnog samita lidera EU koji počinje u ponedeljak, 30. maja, popodne.

Polazna tačka za njihove razgovore je predlog Evropske komisije od 4. maja za šestu i najtežu rundu evropskih sankcija Rusiji. Predlog je uključivao zabranu uvoza sve ruske nafte – koja se doprema tankerima i cevovodima, zatim sirove nafte i rafinisanih proizvoda.

Embargo na naftu bi lišio Moskvu glavnog izvora prihoda, koji koristi za finansiranje vojnih operacija u Ukrajini. Članice EU platile su Rusiji skoro 30 milijardi evra (32,3 milijarde dolara) za naftu od 24. februara, kada je Moskva pokrenula ono što naziva "specijalnom vojnom operacijom", podaci su istraživačke organizacije CREA.

Evropa je najveće rusko tržište za izvoz nafte. Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, oko polovine od 4,7 miliona barela ruske sirove nafte dnevno odlazi u EU. Evropski blok je uvezao 26 odsto nafte 2020. godine, kao i oko 40 procenata gasa.

Međutim, oslanjanje na rusku sirovu naftu značajno varira između zemalja EU, pa tako i njihova sposobnost da pronađu alternative. Zbog toga EU nastoji da dogovori paket sankcija za naftu prihvatljiv za sve države članice.

Pročitajte i ovo:

Na udaru novih sankcija EU ruska nafta, banke, Mađarska i Slovačka protiv

Mađarska glavna prepreka dogovoru

Svih 27 članica EU moraju da se saglase o sankcijama da bi one stupile na snagu. Mađarska je glavni protivnik embarga, navodeći da bi zaustavljanje uvoza ruske nafte ugrozilo njenu ekonomiju bez izlaza na more jer ne može lako da je nabavi iz drugih izvora.

Sličnu zabrinutost su izrazile Slovačka i Češka jer nemaju izlaz na more. Kao i Mađarska, za snabdevanje se oslanjaju na južni naftovod Družba iz Rusije.

Pročitajte i ovo:

Može li izuzeće Slovačke i Mađarske uticati na čvrstinu EU sankcija za ruske energente?

Zbog toga je ovim trima zemljama ponuđen duži tranzicioni period za smanjenje uvoza ruske nafte, a EU je ovog meseca saopštila da će ponuditi dve milijarde evra za finansiranje naftne infrastrukture kako bi im pomogla da lakše dođu do alternativnih izvora snabdevanja.

Međutim, to do sada nije ubedilo Mađarsku, koja ističe da su joj je potrebna finansijska sredstva za nadogradnju naftovoda iz Hrvatske i prebacivanje svojih rafinerija na nerusku naftu. No, ne može lako da pristupi predloženim sredstvima zbog akcije Brisela protiv Budimpešte zbog tvrdnji o podrivanju demokratskih principa EU.

Mađarska – čiji je premijer Viktor Orban gajio bliže veze sa Kremljom od ostalih članica evropskog bloka – prošle godine je uvezla više od polovine sirove nafte i naftnih derivata iz Rusije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).

Kako izbeći nejednak tretman?

Pošto je već uveo pet rundi sankcija Moskvi, Brisel se trudi da izbegne javna sporenja oko naftnog embargo što bi potkopalo dosadašnji jedinstveni nastup EU protiv Rusije.

U nastojanju da postignu dogovor, članice EU u ponedeljak raspravljaju o opciji po kojoj bi se zabranio samo uvoz ovog energenta koji se dovozi tankerima, uz privremeni izuzetak za isporuke naftovodima.

To bi značilo izuzimanje iz embarga i ruskog naftovoda Severna Družba, preko koga se snabdevaju i Poljska i Nemačka.

Pročitajte i ovo:

Rusija duplirala prihode od prodaje energenata EU, navodi finski institut

Međutim, neke diplomate EU su upozorile da bi to sankcije učinilo suviše slabim i sugerisali da je nepotrebno izuzimanje severnog kraka ovog naftovoda, pošto je Nemačka saopštila da će biti spremna da podrži embargo na naftu do kraja godine, a Poljska već dugo podržava obustavu uvoza ruske nafte.

Izazov je kako da se pronađe kompromis koji ne bi nepravedno kaznio neke zemlje. Na primer, izuzimanje naftovoda iz zabrane moglo bi da stvori probleme konkurenciji u EU, jer bi zemlje povezane sa cevovodom dobijale jeftiniju rusku naftu, dok bi druge države morale da pređu na skuplju naftu tipa Brent.

Prema Brugelovom istraživačkom centru, tri četvrtine ruske nafte u Evropu stiže tankerima, a četvrtina cevovodima, tako da bi embargo na isporuku morskim putem i dalje imao veliki uticaj.