Pišu: Idelske realnosti RSE, Karent tajm i Tod Prins
Kad su prošlog oktobra iz Ukrajine počele da stižu prve vreće s telima mrtvih ruskih vojnika koji su regrutovani tokom, kako navodi Kremlj, "delimične mobilizacije", predsednik Vladimir Putin je objavio da će nepopularna kampanja slanja poziva uskoro biti okončana, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Mislim da će u roku od dve nedelje sve aktivnosti mobilizacije biti završene", rekao je Putin 14. oktobra kada je naveo da je skoro ostvaren cilj od prikupljanja 300.000 ljudi. "Ništa se dodatno ne planira".
Šest meseci kasnije i posle ogromnog broja ruskih žrtava u bitkama za Bahmut i druga mesta u ukrajinskom regionu Donbas, čini se da Kremlj utire put za nove pozive kako bi rešio problem hroničnog nedostatka ljudstva uoči moguće velike kontraofanzive Kijeva, kažu stručnjaci.
Ruski parlament, koji je pod uticajem Kremlja, prošle nedelje je po brzom postupku usvojio predlog zakona koji omogućava slanje elektronskih vojnih poziva, za šta analitičari i kritičari kažu da bi Rusima moglo znatno da oteža izbegavanje regrutacije. Putin je potpisao zakon 14. aprila.
Prema tom zakonu, ruska vlada sada smatra da su pojedinci legalno pozvani na vojnu dužnost ako je poruka poslata na njihove lične naloge na državnom portalu Gosuslugu ili ako se njihovo ime pojavi na javno dostupnoj onlajn listi pozvanih.
Zakon ima za cilj da okonča više decenija staru praksu izbegavanja uručavanja obaveštenja o regrutaciji, što je dosad bio jedini legalan način da se neko pozove u regrutnu kancelariju.
Istovremeno, zakona poziva na stvaranje elektronskog registra svih lica koja su u obavezi da služe vojsku. U registru će biti prikupljeni lični podaci kao što su ime, adresa i detalji iz ličnih dokumenata, kao i medicinske, obrazovne, poreske, krivične, glasačke i radne evidencije iz brojnih vladinih službi, među kojima su policiju i komunalne usluge. Registar će sadržati i javno dostupan spisak onih koji su pozvani da služe u oružanim snagama.
Posle usvajanja zakona, Rusima starosti između 18 i 27 godina kojima je poslat poziv za obavezan jednogodišnji vojni rok neće biti dozvoljeno da izađu iz zemlje dok se ne jave u regrutnu kancelariju.
Zakona ne sprečava pozvane za služenje vojske da napuste zemlju, ali je Rusija već sprečavala neke od regrutovanih koji su pokušali da odu iz zemlje. Štaviše, graničari će imati pristup onlajn registru pozvanih u vojsku i potencijalno mogu da zaustave svakog s te liste, kažu stručnjaci.
Oni koji se ne pojave u regrutnoj kancelariji u roku od 20 dana od prijema poziva – bez obzira da li se radi o obaveznoj službi za muškarce stare između 18 i 27 godina ili posebnom pozivu – privremeno će izgubiti važna prava, uključujući pravo da kupuju i prodaju kuću, voze automobil, pozajmljuju novac ili osnivaju preduzeća. Regionalne vlasti će takođe imati pravo da im uskrate socijalna davanja ili druge beneficije.
Pored toga, mogli bi da se suoče i s krivičnim prijavama zbog izbegavanja regrutacije.
Kremlj je zakon opisao kao pokušaj da se osavremene ruska zastarela infrastruktura i procedure za regrutovanje.
'Skrivena mobilizacija'
Kritičari kažu da je to znak da će vlada mobilisati dodatne ljudi, možda u potaji, a ne velikom kampanjom, kako bi se izbegao otpor javnosti i još jedan talas egzodusa iz Rusije poput onog posle početka invazije na Ukrajinu, a potom i posle mobilizacije koju je Putin naredio u septembru.
"Govore o digitalizaciji vojne registracije, slanju poziva, ali u stvari ovo je zakon o skrivenoj mobilizaciji", rekla je Valerija Vetoškina, advokatica grupe za ljudska prava Prvo deljenje.
Vetoškina je, za Karent tajm (Current Time – medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike) rekla da Kremlj u suštini sprovodi elemente vanrednog stanja bez formalnog uvođenja vanrednog stanja.
Konstantin Sonin, profesor na Visokoj školi za studije javne politike Univerziteta u Čikagu, koji je iz Rusije, preporučio je ljudima da napuste tu zemlju.
"Razlog je jednostavan. Sada svako, bez obzira da li je primio poziv ili ne, ima nalog kod Gosuslugi ili ne, može biti priveden i osuđen zbog toga što nije otišao u rat", naveo je Sonin na Fejsbuku (Facebook).
Reakcija javnost na predlog zakona bila je slaba u poređenju s reakcijom na Putinovu iznenadnu najavu mobilizacije u septembru. Tada je posle najave više od 300.000 ljudi pobeglo iz zemlje, većinom mlade punoletne osobe. Putevi ka Kazahstanu i Gruziji bili su zakrčeni ruskim porodicama koje su pokušavale da pobegnu.
S druge strane, eksperti kažu da nije bilo naznaka povećane emigracije nakon što je donji dom parlamenta usvojio predlog zakona 11. aprila.
"Objašnjenje je jednostavno. Svi koji su mogli da odu – koji su to mogli da priušte – otišli su", rekao je Ivan Čuviljajev, portparol organizacije Idite šumom koja pomaže ljudima da izbegnu regrutaciju.
Čuviljajev je rekao da mnogi vojno sposobni muškarci koji su još u Rusiji "nemaju novac, nemaju ušteđevinu, nemaju pasoše".
On je rekao da je emigracija "luksuz, privilegija koju mnogi sebi ne mogu da priušte".
Ipak, Idite šumom je poslednjih nekoliko dana dobila mnoštvo upita od ljudi koji traže savet kako da odu iz zemlje ili izbegnu regrutaciju, rekao je on.
Ranije preporuke te grupe – ne otvarajte vrata strancima, boravite na adresi na kojoj niste prijavljeni, odbijajte da primite poziv – novim zakonom su obesmišljene.
Čuviljajev je preporučio potencijalnim regrutima da popune zvaničan formular sa zahtevom da traže alternativu vojnoj službi. Ako budu regrutovani, njihov zahtev će "dugo" biti razmatran i dotle neće biti na ratištu, rekao je on.
Džordž Baros (George Barros), analitičar Instituta za proučavanje rata (ISW – Institute for the Study of War), tink tenka iz Vašingtona, rekao je da je elektronski registar još jedan pokazatelj da Rusija postaje više intruzivna policijska država od Sovjetskog Saveza.
"Ovo spajanje modernih informacionih tehnologija s autoritarnom vlašću je prilično alarmantno", rekao je on za RSE.
Manjak ljudstva
Vojni analitičari već mesecima govore da se Rusija i dalje suočava s manjkom ljudstva i da će morati da sprovede novu mobilizaciju kako bi izbegla gubitak kontrole nad teritorijama koje je okupirala u Ukrajini.
Prema obaveštajnoj proceni SAD, ruske oružane snage imale su oko 200.000 žrtava.
Taj broj bi brzo mogao da poraste ako Ukrajina u narednim nedeljama ili mesecima pokrene dugo očekivanu kontraofanzivu.
"Ljudstvo će vremenom biti problem za Ruse", rekla je za RSE Dara Masikot (Massicot), vojna analitičarka u RAND korporaciji, američkom tink tenku. "Oni će ove godine eventualno morati da popune svoje snage. Pitanje je kako će to uraditi i da li će to biti postepeno slanje poziva ili još jedna velika runda na leto ili jesen".
Iako je Putin rekao da će mobilizacija koju je najavio u septembru biti okončana u novembru, njegov dekret je i dalje na snazi, a ljudi se i dalje pozivaju u manjem broju širom Rusije. Organizacija Idite šumom je navela da Rusija poziva između 10.000 i 20.000 ljudi mesečno od novembra, kada je mobilizacija navodno završena.
Masikot je rekla da će novi zakon potencijalno omogućiti Rusiji da efikasnije sprovodi regrutaciju. Smatra se da je mobilizacija prošle jeseni sprovedena haotično i loše, mada je navodno u kratkom roku ostvaren njen cilj.
Pozive za regrutaciju dobili su mnogi muškarci bez vojnog iskustva, s ozbiljnim zdravstvenim problemima ili koji iz drugih razloga nisu mogli da služe vojsku, kako izgleda zbog zastarelih informacija ili drugih problema.
Policija i vojni službenici kontrolisali su ulaze u metro stanice i stambene zgrade kako bi uhvatili muškarce koji ispunjavaju uslove za mobilizaciju, što je izazvalo nezadovoljstvo javnosti.
Elektronski pozivi i registar potencijalno bi mogli da smanje broj takvih situacija ako Rusija ponovo sprovede veliku regrutaciju.
Baros je rekao da misli da Putin drži otvorene mogućnosti za nove talase mobilizacije.
On, međutim, kaže da je nedostatak ljudstva samo deo problema na terenu. Rusija se muči da sastavi kompetentne vojne jedinice koje su u stanju da izvršavaju zadatke, rekao je on.
"Mogu imati sve ljude ovog sveta, ali ako ne reše neke od ovih većih fundamentalnih problema, onda i dalje neće imati borbenu moć", rekao je Baros.
Facebook Forum