Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je dokumente kojima zvanično pripaja četiri ukrajinske teritorije Rusiji.
"Ljudi koji žive u Lugansku, Donjecku, Hersonu i Zaporožju postaju naši sunarodnjaci zauvijek," rekao je Putin tokom obraćanja u sali Svetog Georgija u Kremlju.
Nakon govora Putinu su se pridružili čelnici četiri regije koje je postavila Moskva, te su potpisali dokumente o aneksiji. Zvaničnu ceremoniju potpisivanja pratio je aplauz stotina čelnika Kremlja koji su prisustvovali događaju, kao i uzvici "Rusija, Rusija."
Prije samog potpisivanja Putin je održao govor tokom kojeg je rekao da su ljudi napravili "izbor na referendumima."
"To je volja miliona ljudi", rekao je u govoru pred stotinama zvaničnika.
Ceremonija se održava tri dana nakon završetka referenduma u kojima zastupnici Moskve u okupiranim regijama tvrde da je većina od čak 99 posto glasova za pridruživanje Rusiji.
Ubrzo nakon potpisivanja aneksije, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski najavio je da njegova zemlja podnosi zahtjev za "ubrzano" pridruživanje NATO-u.
Putinovo proglašenje ruske vladavine nad teritorijom Ukrajine, što je najveća aneksija u Evropi nakon Drugog svjetskog rata, čvrsto su odbacile zapadne zemlje. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres nazvao je to nezakonitim kršenjem Povelje UN-a.
Predsednik SAD osudio rusku aneksiju
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden (Joseph Biden) oštro je osudio pripajanje ukrajinskih teritorija Rusiji.
"Sjedinjene Države osuđuju lažni pokušaj Rusije da anektira suverenu ukrajinsku teritoriju”, izjavio je Bajden, a prenela globalna Televizija CNN.
On je naveo da Rusija krši međunarodno parvo i gazi Povelju Ujedinjenih nacija.
“Svuda pokazuje svoj prezir prema miroljubivim nacijama", rekao je Bajden.
Dodao je da te akcije Rusije nemaju legitimitet, te da će SAD nastaviti da uvek poštuju međunarodno priznate granice Ukrajine.
"Pozivam sve članove međunarodne zajednice da odbace ruske ilegalne pokušaje aneksije i da budu uz narod Ukrajine koliko god je potrebno", naveo je Bajden.
Kako je prenela agencija Rojters (Reuters), Bajden je rekao da će SAD braniti svaki pedalj NATO teritorija.
“Nećemo biti zastrašeni Vladimirom Putinom”, zaključio je Bajden.
G7: Ne priznajemo lažne referendume
Ministri spoljnih poslova najrazvijenijih zemalja sveta okupljenih u grupi G7 osudili su pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji.
"Nikada nećemo priznati ove navodne aneksije, niti lažne 'referendume' sprovedene pod pretnjom oružjem", navodi se u saopštenju ministara spoljnih poslova Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Evropske unije.
NATO: Nezakonit čin
Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg osudio je rusku aneksiju ukrajinskih teritorija.
“Taj potez je nezakonit i nelegitiman i predstavlja najveći pokušaj nasilne aneksije evropske teritorije od Drugog svetskog rata”, izjavio je Stoltenberg na konferenciji za medije 30. septembra u Briselu.
On je dodao da NATO saveznici ne priznaju i da neće priznati nijednu od tih teritorija kao deo Rusije.
“Ukrajina ima pravo da ponovo preuzme svoju teritoriju, a saveznici u NATO-u podržavaju pravo Ukrajine da izabere svoj put”, precizirao je Stoltenberg.
On je ocenio da nedavna ruska delimična vojna mobilizacija i dekretimi o pripajanju ukrajinske teritorije predstavljaju najozbiljniju eskalaciju od kada je Moskva započela svoju invaziju u februaru.
Stoltenberg je ostao rezervisan po pitanju članstva Ukrajine u NATO savezu, nakon što je 30. septembra predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da će ga Ukrajina odmah tražiti po ubrzanoj osnovi.
“To je odluka koja zahteva konsenzus svih 30 saveznika. Fokus treba da ostane na pomaganju ratnim naporima Kijeva”, poručio je Jens Stoltenberg.
SAD uvele nove sankcije Rusiji
Sjedinjene Američke Države (SAD) saopštile su da su 30. septembra uvele dodatne sankcije pojedinim državljanima Rusije nakon što je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao formalno preuzimanje okupiranih regiona Ukrajine.
Ministarstvo finansija SAD nevelo je da je embargom obuhvaćeno stotine zvaničnika zakonodavne vlasti Rusije, finansijske i vojne infrastrukture i dobavljača koji podržavaju ruski vojno-industrijski kompleks.
Taj resor sankcije je opisao kao brze i stroge.
„Nećemo stajati po strani dok Vladimir Putin na prevaru pokušava da anektira delove Ukrajine“, izjavila je američka sekretarka finansija Dženet Jelen (Janet L. Yellen) u saopštenju za javnost.
Dodala je da američka Vlada preduzima sveobuhvatne akcije da dodatno oslabi ruski vojnoindustrijski kompleks i potkopaju sposobnost Rusije da vodi rat.
“Ciljamo na lidere ruske finansijske arhitekture kao deo naših agresivnih i koordinisanih napora da predsednika Rusije Vladimir Putina i njegove pomagače pozovemo na odgovornost za ničim izazvanu invaziju i ograničimo im sposobnost da podrže svoju ekonomiju“, navela je Jelen.
Mere američke Uprave za trezor usaglašene su sa Ministarstvom trgovine koje je na listu izvoznih prekršilaca stavilo 57 ruskih kompanija.
Osim toga, američki Stejt department uveo je vizna ograničenja za 910 ljudi, uključujući pripadnike ruske vojske, beloruske vojne zvaničnike i ruske punomoćnike koji deluju u delovima Ukrajine koje drži Rusija, saopštilo je Ministarstvo.
Stejt department uvodi sankcije članovima porodice gradonačelnika Moskve, koji je i član ruskog Saveta bezbednosti, i vizne restrikcije za ruskog državljanina Očur-Suge Monguša, kojeg SAD optužuju da je mučio ukrajinskog ratnog zarobljenika.
Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) rekao je da SAD nedvosmisleno odbacuju pokušaj Rusije da promeni međunarodno priznate granice Ukrajine.
“Sjedinjene Države izdaju jasno upozorenje da će na odgovornost biti pozvani svaki pojedinac, entitet ili država koja pruži političku ili ekonomsku podršku za ilegalne pokušaje Rusije da promeni status ukrajinske teritorije”, rekao je Blinken.
Zemlje najrazvijenijih država sveta u Grupi7 23. septembra izdale su smernice za odnos ka nekoliko međunarodnih dobavljača i povezanih pojedinaca koji su podržali ruski odbrambeni sektor.
„Kroz svoju istorijski nezabeleženu kampanju sankcija i kontrole izvoza, Sjedinjene Države i međunarodna koalicija saveznika i partnera uništile su sposobnost Rusije da pristupi stranim komponentama i tehnologiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Dodatne sankcije Rusioji 30. septembra usledile su nakon značajnih finansijskih kazni koje su Sjedinjene Države i evropske nacije nametnule Rusiji, njenom rukovodstvu i oligarsima vezanim za Putina od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
EU ne priznaje rusko pripajanje delova Ukrajine
Evropski savet saopštio je da odbacuje rusku aneksiju ukrajinskih teritorija.
"Podrivanjem međunarodnog poretka i kršenjem osnovnih prava Ukrajine na nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet, Rusija dovodi u opasnost globalnu bezbednost", saopštio je Evropski savet 30. septembra.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da Evropska unija nikada neće priznati aneksiju.
"To je opasna i neodgovorna eskalacija. Osmišljeno je kao korak da intenzivira nuklearnu pretnju ostatku sveta", poručio je Mišel.
I predsednik Francuske Emanuel Makron osudio je rusku aneksiju dela Ukrajine.
“Taj potez predstavlja ozbiljnu povredu međunarodnog prava i suvereniteta Ukrajine”, naveo je Makron.
Premijer Holandije Mark Rute saopštio je da ta zemlja neće prihvatiti rusku aneksiju ukrajinskih oblasti.
Premijerka Švedske Magdalena Anderson nazvala je referendume farsom i navela da su te četiri oblasti i dalje deo Ukrajine.
Potez Rusije osudilo je i Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, nazvavši tu odluku nelegalnom i kršenjem međunarodnog prava.
Češka osudila rusku aneksiju u Ukrajini
Predsednik Češke Miloš Zeman oštro je osudio rusku aneksiju nekoliko oblasti u Ukrajini.
“To je krađa ukrajinske teritorije koja ne sme da se prizna a da je Rusija izvršila zločin protiv mira," preneo je reagovanje Zemana njegov portparol Jirži Ovčaček 30. septembra.
Dodao je da predsednik osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu, osuđuje rusku kradju ukrajinske teritorije i zajedno sa državnim vrhom proglašava da se aneksija ne sme priznati niti će biti priznata.
“Rusija vrši zločin protiv mira", preneo je Ovčaček reči Zemana.
Premijer Češke koja do kraja godine predsedava Evropskom unijom, Petr Fijala, poručio je na Tviteru da su za Češku anektirane teritorije i dalje ukrajinske.
"Češka ne priznaje referendume o pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji. Aneksija tih teritorija od strane Rusije je neprihvatljiva i nelegitimna. Češka i dalje na tu teritoriju gleda kao na ukrajinsku", reagovao je premijer Fijala.
Šef češke diplomatije Jan Lipavski takodje je kao i predsednik Zeman poručio da ta, kako je kazao, "bezobrazna krađa" tudje teritorije neće proći a Češka se zalaže za osnivanje međunarodnog suda koji bi kaznio zločinačke predstavnike Rusije.
"Putin može da drži koliko god hoće govora ali mi mu nećemo priznati bezobraznu kradju teritorije Ukrajine. Ruski brod koji tone želi da povuče na dno i nevine ljude i teritoriju suverene države", poručio je na Tviteru Lipavski.
Poljska ne priznaje akciju Kremlja
Predsednik susedne Poljske Andžej Duda, kao i poljsko ministarstvo spoljnih poslova, osudio je rusku aneksiju i naglasio da je Poljska nikad neće priznati.
"I dalje ćemo pomagati branitelje Ukrajine i njen narod sve dok ne isteraju agresora. Današnja očajnička i jadna akcija Kremlja to je poraz svih koji su naivno verovali u kompromis sa Rusijom", reagovao je poljski predsednik na Tviteru.
Poljsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je aneksiju kao nedvosmisleno kršenje medjunarodnog prava i dalji podli pokušaj Rusije da otme deo ukrajinske teritorije.
"To je dodatni dokaz da Rusija nastoji da zaoštri sukob i da odbacuje mogućnost njegovog mirnog rešenja. Međunarodna zajednica ne sme da ostane ravnodušna na ovo drastično kršenje osnova međunarodnog poretka", stoji u saopštenju poljskog MSP-a 30. septembra.
Poljska diplomatija apelovala je na medjunarodnu zajednicu da pojača pomoć Ukrajini i nastavi da preduzima napore da se Ruska Federcija potpuno izoluje.
Ministarka Turković: BIH osuđuje pokušaj Rusije
Bosna i Hercegovina osuđuje i nedvosmisleno odbacuje pokušaj Ruske Federacije da pripoji teritorije Ukrajine, saopštila je Bisera Turković, ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine.
“Narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, članice Ujedinjenih nacija, je kršenje međunarodnog prava i ima nesagledive posljedice”, napisala je Turković 30. septembra na društvenoj mreži Fejbuk (Facebook).
Ona je navela da Bosna i Hercegovina snažno podržava borbu ukrajinskog naroda za slobodu, te da odbacuje odluku Moskve kao ništavnu i neobavezujuću za institucije BiH.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 30. septembra dokumente kojima zvanično pripaja četiri ukrajinske teritorije Rusiji - Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje.
Ova odluka Rusije usledila je tri dana nakon završetka referenduma u kojima zastupnici Moskve u okupiranim regijama tvrde da je većina od čak 99 odsto za pridruživanje Rusiji.
Putin: Rusija ima četiri nova regiona
Aneksija znači da Rusija, koja je 2014. zauzela Krim od Ukrajine, sada proglašava rusku vladavinu nad 22 posto teritorije, uključujući i dijelove koje ne kontroliše.
"Rusija ima četiri nova regiona", rekao je ruski predsjednik tokom obraćanja u Kremlju.
Rekao je i da želi da svi u Kijevu i na Zapadu čuju da će oni koji žive u regiji Donbas zauvijek postati ruski građani.
"Branit ćemo našu zemlju svom svojom snagom i svim našim sredstvima", rekao je Putin pozivajući "kijevski režim da odmah prekine neprijateljstva i vrati se za pregovarački sto."
Odgovarajući na Putinov poziv na pregovore, Zelenski je dodao: "Spremni smo za dijalog sa Rusijom, ali… sa drugim predsjednikom Rusije".
U svom govoru Putin je okrivio Sjedinjene Države i njihove saveznike za dizanje u zrak podmorskih plinovoda Sjeverni tok, ali nije ponudio nikakve dokaze za tu tvrdnju.
Rusija je ranije rekla da će Sjedinjene Države profitirati od napada na evropsku energetsku infrastrukturu.
"Anglosaksoncima sankcije nisu bile dovoljne: prešli su na sabotažu", rekao je Putin. "Teško je povjerovati, ali je činjenica da su oni organizovali eksplozije na međunarodnim plinovodima Sjeverni tok."
"Počeli su uništavati panevropsku energetsku infrastrukturu", rekao je Putin. "Svima je jasno ko ima koristi od ovoga. Naravno da je to napravio onaj tko ima koristi."
Rusija ne kontroliše u potpunosti niti jedno od četiri područja koja je odlučila pripojiti, a Ukrajina i Zapad osudili su referendume kao nelegitimne.
U sali u kojoj se obratio Putin, bili su i brojni zvaničnici Kremlja. Među njima se nalaze i lideri koje je u ukrajinskim regijama nametnula Moskva. U sali su i ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov kao i ministar odbrane Sergej Šojgu.
Dekretima koje Rusija naziva "ugovorima o pristupanju" formalno preuzimaju četiri ukrajinske teritorije koje je djelimično okupirala Moskva, odnosno Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje.
Na Crvenom trgu, gdje bi se trebao održati koncert nakon ceremonije potpisivanja aneksije postavljena je pozornica s golemim video ekranima na kojem jumbo plakati poručuju "Donjeck, Lugansk, Zaporožje, Herson -- Rusija!"
Putin je rano ujutro priznao nezavisnost ukrajinskih regija Herson i Zaporožje. Ovo je korak koji postavlja put za pripajanje dvije okupiraneregija Ukrajine Rusiji.
Sličan potez ruski predsjednik je povukao i par dan prije početka invazije na Ukrajinu u februaru kada je priznao nezavisnost Donecka i Luganska.
Ove četiri teritorije osiguravaju ključni kopneni koridor između Rusije i Krimskog poluotoka, koji je Moskva nezakonito aneksirala 2014. godine. Zajedno tih pet regija čini oko 20 posto Ukrajine.
Ukrajinski predsjednik, čije su snage posljednjih sedmica pokrenule uspješnu protuofanzivu koja je vratila dio teritorija, obećao je snažan odgovor na taj potez i sazvao svoje šefove obrane i sigurnosti na hitan sastanak.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je u petak da je ruska aneksija četiri ukrajinske regije nezakonita i da će okupirana zemlja ostati dio Ukrajine.
"Ilegalna aneksija koju je proglasio (ruski predsjednik Vladimir) Putin neće ništa promijeniti", rekla je von der Leyen na Twitteru nakon ruske aneksije područja Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.
"Sva područja koja su nezakonito okupirali ruski osvajači su ukrajinska zemlja i uvijek će biti dio ove suverene nacije", dodala je von der Leyen.
"Putinu se ne može dopustiti da mijenja međunarodne granice grubom silom. Osigurat ćemo da izgubi ovaj nezakoniti rat," rekla je britanska premijerka Liz Truss.
Aneksija nakon referenduma
Referendumi su održani su između 23. i 27. septembra u dijelovima regiona Zaporožja, Luganska, Donjecka i Hersona koji su pod vojnom okupacijom Moskve. Te okupirane teritorije čine oko 15 posto teritorije Ukrajine.
U regionu Donjecka na istoku Ukrajine, 99,23 posto onih koji su došli na birališta glasalo je za ulazak u Rusiju. U drugom istočnom regionu, Lugansku, ruski izborni zvaničnici rekli su da je konačni rezultat 98,42 posto u korist aneksije.
Birački organ u Zaporožju saopštio je da je 93,11 posto glasačkih listića dalo podršku aneksiji, dok je u Hersonu 87,05 onih koji su glasali navodno za pripajanje.
Zapadne zemlje kažu da su referendumi “prevara”, a koje zvaničnici koje je postavila Moskva u tim regijama kažu da pokazuju veliku podršku za priključenje Rusiji.
Američki predsjednik Joe Biden rekao je da Sjedinjene Države nikada neće priznati ruske zahtjeve nad teritorijom Ukrajine, dok je državni sekretar Antony Blinken rekao je da Sjedinjene Države "ne priznaju i nikada neće priznati legitimitet ili ishod ovih lažnih referenduma ili ruske navodne aneksije ukrajinskog teritorija".
Blinken je rekao da su referendumi "uzaludan pokušaj da se zamaskira ono što predstavlja daljnji pokušaj otimanja zemlje u Ukrajini", dodajući u izjavi da su rezultati "orkestrirani u Moskvi i ne odražavaju volju naroda Ukrajine".
- Putin priznao Herson i Zaporožje kao nezavisne, SAD osuđuje najavljenu aneksiju
- Zapad priprema nove sankcije Rusiji zbog eskalacije rata putem referenduma
- Kijev proglasio rezultate 'lažnog' glasanja u rusko okupiranim regijama 'ništavnim i bezvrijednim'
Rekao je da je Rusija natjerala veliki dio stanovništva područja koja je zauzela da pobjegnu, a potom je natjerala ukrajinske građane koji su ostali "da glasaju pod prijetnjom oružjem, u strahu za svoju sigurnost i sigurnost svojih voljenih".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres rekao da bi aneksija označila "opasnu eskalacija" koja bi ugrozila izglede za mir. On je također rekao da je pozicija pozicija UN-a nedvosmislena.
"U potpunosti smo predani suverenitetu, jedinstvu, nezavisnosti i teritorijalnoj cjelovitosti Ukrajine unutar njezinih međunarodno priznatih granica u skladu sa relevantnim rezolucijama UN-a. Želim naglasiti da su takozvani referendumi u okupiranim regijama provedeni tokom aktivnog oružanog sukoba u područjima pod ruskom okupacijom i izvan zakonskog i ustavnog okvira Ukrajine. Ne mogu se nazvati pravim izrazom narodne volje. Svaka odluka Rusije da ide naprijed dodatno će ugroziti izglede za mir", rekao je Guterres.
Očekuje se da će Ustavni sud Rusije u narednih nekoliko dana odobriti aneksiju. Nakon toga, Državna duma će odobriti sporazume i usvojiti amandmane na Ustav, povećavajući veličinu Ruske Federacije.
Dokumente će zatim odobriti Vijeće Federacije, nakon čega odluku Dume službeno potpisuje Vladimir Putin. Očekuje se da će proces biti dovršen do 4. oktobra, ali ovo je ruski pravni proces i međunarodna zajednica neće priznati aneksije.
Rusija je 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu. Od tada su milioni pobjegli iz zemlje, hiljadama ljudi je poginulo, gradovi su uništeni. Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi uveli su Rusiji brojne sankcije zbog invazije Moskve na Ukrajinu.
