Profit država 'otvorenih vrata' za Ruse

Piše: Martina Aronova

"Kada je počeo rat", rekao je 45-godišnji Sergej misleći na početak ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, "odlučili smo da odemo u Kazahstan".

Čim se školska godina završila u junu, Sergej je zatvorio svoju fabriku nameštaja u sibirskom gradu Novosibirsku i otišao iz Rusije sa ženom i decom. Kao i drugi Rusi koji su za ovu priču govorili za RSE, Sergej je tražio da se njegov identitet ne objavljuje iz straha za svoje rođake i interese u Rusiji.

"Nadam se da ovde možemo ostati zauvek", rekao je on za Sibirske realnosti RSE-a. "U Kazahstanu mogu da kažem šta mislim i mogu slobodno da dišem."

U prvoj polovini 2022. godine, prema statističkoj agenciji Rosstat, iz zemlje je otišlo 419.000 Rusa. Iako noviji podaci nisu objavljeni, egzodus je verovatno povećan otkako je predsednik Vladimir Putin 21. septembra objavio mobilizaciju.

• Kremlj negira da je 700.000 Rusa pobeglo iz zemlje

Mada nije poznato koliko je Rusa otišlo na duži rok, gubitak radno sposobnih ljudi, preduzetnika i obučenih stručnjaka predstavlja značajan gubitak za Rusiju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Prema analitičkoj kompaniji BCS Global Markets, Rusi su u prvih devet meseci ove godine poslali 14 milijardi dolara u inostranstvo.

Pored toga, više od 1.000 međunarodnih kompanija prestalo je da radi u Rusiji zbog nezapamćenih sankcija koje je Zapada uveo Moskvi posle invazije. Oko 320 je potpuno napustilo Rusiju. Stotine ruskih preduzeća takođe su u inostranstvu potražile bolje prilike.

Iako je veliki priliv Rusa – od kojih su mnogi napustili svoju domovinu zbog ekonomskih razloga, a ne zbog protivljenja Putinovoj politici – doveo do skokova cena zakupnina i nekretnina, a ponegde rasplamsao antirusko raspoloženje – zemlje poput Kazahstana, Jermenije, Gruzije i Turske zabeležile su značajne ekonomske koristi posle invazije Moskve na Ukrajinu.

Kazahstan

Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev rekao je prošlog meseca da se više od 50 međunarodnih kompanija preselilo iz Rusije u Kazahstan. Prema rečima premijera Alihana Smajlova, još desetine drugih firmi pregovaraju o takvom potezu.

"Ovo će značajno pomoći ekonomiji naše zemlje", rekao je Tokajev.

Pored toga, više od 100 ruskih firmi – uključujući Tinkoff banku, kompaniju za deljenje vožnje Indrajv (InDrive), proizvođača igara Plajriks (Playrix) i softvera MNG Partners – ili se preselilo u Kazahstan ili su u pregovorima da to učine.

Prema rečima Dauleta Argandikova, predsednika Centra za razvoj ljudskih resursa u Kazahstanu, takve kompanije su otvorile 4.000 do 6.000 radnih mesta i ukupno vrede 27 milijardi dolara.

Kazahstanske banke su, prema regulatoru finansijskih tržišta, takođe zabeležile neočekivani prihod. Do 10. oktobra ruski državljani su u kazahstanskim bankama imali depozite u vrednosti od 1,42 milijarde dolara, dok su u junu depoziti svih stranaca (Rusa i druga) u Kazahstanu iznosili 692 miliona dolara.

"Ozbiljno razmišljamo da se nastanimo ovde", rekao je Sergej iz Novosibirska. "Moja žena je lekarka i našla je posao. Naša deca idu u rusku školu i izgleda da im se sviđa nova situacija. Radim kao agent za nekretnine i istovremeno razmatram druge mogućnosti. Videćemo koje su niše (na tržištu) otvorene i gde postoji potražnja. Mislim da ovde postoje dobre mogućnosti za biznis. Zato ćemo pokušati da se nastanimo u Kazahstanu."

Jermenija

Na kraju 2021, očekivani ekonomski rast Jermenija za ovu godinu je projektovan na pet odsto. Međutim, posle ruske invazije na Ukrajinu u februaru, ta projekcija je spuštena na 1,6 odsto zbog tesnih ekonomskih veza s Rusijom.

Međutim, 18. oktobra predsednik Centralne banke Jermenije Martin Galstijan ponovo je revidirao tu brojku.

"Sada vidimo ogroman priliv Rusa i očekujemo ekonomski rast od 13 odsto ove godine", rekao je on. "Beležimo rast ljudskog kapitala u IT sferi od 25 odsto. Talentovani, obrazovani ljudi dolaze u Jermeniju i to bi moglo da ima dugoročni efekat."

Više od 100.000 Rusa ušlo je u Jermeniju u prva tri tromesečja 2022. godine. Oko 300 velikih firmi i 2.500 malih preduzeća s ruskim kapitalom registrovano je u Jermeniji u tom periodu. U prvoj polovini godine transfer novca iz Rusije u Jermeniju iznosio je 1,1 milijardu dolara, navodi portal za finansijske vesti ArmInfo/FinPort.

Aleksandar je 36-godišnji Moskovljanin koji je ranije ove godine preselio svoj studio za digitalni dizajn u Jermeniju.

"Posle početka rata, moj tim i ja smo odlučili da moramo da se preselimo", objasnio je on. "Za sve u IT sektoru, sankcije su značile kraj svake perspektive. Rad na kineskoj opremi – i to u najboljem slučaju – uopšte nije opcija."

Svi članovi njegovog tima poneli su sa sobom maksimalnih 10.000 dolara u gotovini kada su otišli.

"Ostalo smo prebacili preko kriptovalute", dodao je Aleksandar. "U proleće su jermenske banke slobodno otvarale račune za nerezidente i mi smo to iskoristili."

Rekao je da je brzo registrovao svoju firmu – "trebalo je manje od sat vremena". A mogao je i da iskoristi snižene poreske stope koje je jermenska vlada uvela za IT sektor. On je dodao da ne brine o kadrovima, jer "svakodnevno dolaze novi ljudi iz Rusije".

"Ovo je ogroman bonus", rekao je Aleksandar. "Imate s kim da razgovarate o idejama, postoji plodno okruženje za komunikaciju i postoje ljudi s kojima možemo da se razvijamo."

Gruzija

Gruzija je takođe doživela ekonomski rast ogromnim prilivom Rusa posle invazije na Ukrajinu. Međunarodni monetarni fond je 11. oktobra prognozirao da će privreda zemlje ove godine porasti za 8,8 odsto. Šef gruzijske centralne banke Koba Gvenetadze još je optimističniji, predviđajući rast od 10 odsto.

"Kao rezultat rusko-ukrajinskog rata i pratećih sankcija, priliv migranata u Gruziju je značajno povećan, što je podstaklo rast", rekao je Gvenetadze novinarima 26. oktobra.

Centralna banka je takođe izvestila da su transferi novca iz Rusije u Gruziju u prvih 10 meseci 2022. dostigli 1,135 milijardi dolara, što je više od četiri puta više nego u istom periodu 2021. Ruski državljani su registrovali 6.419 kompanija u Gruziji između marta i juna. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su 112.733 Rusa ušla u Gruziju od januara do septembra, dodajući da je broj Rusa u Gruziji sada znatno veći zbog objave mobilizacije u Rusiji 21. septembra.

Priliv je povećao troškove zakupa, posebno u Tbilisiju, pa se porodice s niskim primanjima i studenti suočavaju sa sve gorom stambenom krizom. Stručnjaci upozoravaju da trenutni bum možda neće potrajati.

"Moramo biti svesni da su svi ovi faktori koji pokreću rast ove godine privremeni", rekao je za Rojters (Reuters) Dmitar Bogov, glavni ekonomista za istočnu Evropu i Kavkaz u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). "To ne garantuje održivi rast u narednim godinama. Stoga je potreban oprez."

Oksana, 32, imala je kafić u Novosibirsku. Ona i njen muž su u prvim danima ruske invazije na Ukrajinu odlučili da se presele u Gruziju – gde su bili na medenom mesecu. Kaže da su 21. marta kupili karte u jednom smeru.

Njen suprug, IT stručnjak, nastavlja da radi na daljinu za svog ruskog poslodavca. Kasnije ovog meseca, ona bi trebalo da otvori kafić u Tbilisiju zajedno s još jednom Ruskinjom koja je zbog rata otišla iz Moskve.

"Gruzija je zemlja zaljubljenih mladih ljudi", rekla je Oksana. "Ovde postoje ogromne mogućnosti. A glavna stvar je da postoji prava sloboda. Možeš da radiš šta hoćeš, da govoriš šta misliš... Stvarajte, napredujte, otvorite biznis – svi putevi su otvoreni."

Ona je rekla da joj je bilo potrebno samo nekoliko minuta da registruje biznis i da je mogla da popuni sve obrasce na engleskom.

"Odmah shvatate da ste dobrodošli", rekla je Oksana. "Nadam se da ćemo se mi, ruske izbeglice, organski stopiti u gruzijsko društvo, da će Gruzija postati naša nova domovina. Nemamo gde da se vratimo i veoma sam zahvalan što su nas primili."

Turska

Turska ekonomija je takođe imala podsticaj zbog ruskih nedaća. Turska je jedina članica NATO koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije. U junu je turski izvoz u Rusiju dostigao 791 milion dolara, što za 46 odsto više nego prethodne godine i najviše u jednom mesecu od 2010. Očekuje se da će ove godine robna razmena između dve zemlje premašiti 60 milijardi dolara.

Turski privredni rast od 7,6 odsto u drugom tromesečju premašio je očekivanja i Turska je jedna od zemlja Grupe 20 (G20) vodećih ekonomija s najvećim rastom.

Rusi su ove godine postali vodeći inostrani kupci stambene imovine u Turskoj. Statistička agencija turske vlade izvestila je da su Rusi do avgusta u proseku dnevno kupovali 34 stana u Turskoj. Potražnja je značajno porasla od objave mobilizacije u Rusiji.

Prema turskom zakonu, kupovina nekretnina u vrednosti od najmanje 75.000 dolara omogućava strancima da podnesu zahtev za stalni boravak.

Roman Kazakov, investitor iz Sankt Peterburga, ove godine je kupio stan u Antaliji i preselio se u Tursku sa suprugom i njihovo troje dece.

"Moja žena i ja smo odlučili da odemo iz Rusije 24. februara", rekao je Kazakov za RSE. "Ali kada imate decu i biznis, ne možete samo da ustanete i odselite se negde kao što su mnogi uradili posle početka rata. Morate pripremiti mesto za meko sletanje. Tako da smo postupili razborito."

Do leta, par se nastanio u Turskoj i Kazakov je otputovao u Antaliju da kupi kuću.

"Tokom leta su počele da rastu cene, ali tada nije bilo tako loše kao sada, posle mobilizacije", rekao je on. "Kupili smo karte za 19. septembar... Nekoliko dana nakon što smo otišli, cene su već bile potpuno drugačije. Moj prijatelj je 25. septembra (četiri dana posle objave mobilizacije) doleteo iz Moskve u Istanbul za 270.000 rubalja (4.400 evra) po osobi."

Kazakov sada radi na pravljenju co-working prostora u Antaliji s još jednim Rusom koji je tamo stigao dva meseca pre njega.

"To je nova niša (na tržištu)", rekao je on, "koja veoma obećava, posebno sada s poplavom novih ljudi iz Rusije i Belorusije… Osim toga, želeo sam da napravim rusku zajednicu i pronađem zanimljive ljude. Tako se ispostavilo da sam skoro odmah po izlasku iz aviona krenuo u novi posao."

On planira da uskoro otvori prostor i nada se da će povratiti ulaganje za osam ili devet meseci.

"Videćemo kako će ići sa co-workingom", dodao je on. "Ako sve bude u redu, imam ideju za sledeći biznis… U Turskoj ima mnogo slobodnih niša."