Dostupni linkovi

Koraci do osam mesta niže u slobodi medija na Kosovu


Pogled iz medijskog ugla tokom izborne noći na Kosovu 2021. godine

Pandemija COVID-19, te verbalni i fizički napadi na novinare doprineli su padu Kosova u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica o slobodi medija, zaključuje Ardita (Zejnullahu) Zejnulahu iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu.

„Ono zbog čega je Kosovo palo za osam mesta (u izveštaju Reportera bez granica) je zbog pandemije, zatvaranja ljudi i prekomernog konzumiranja medija. Zatim, verbalni i sajber napadi, kao i fizički napadi na novinare koji su se dogodili tokom tog perioda. Sa druge strane, nije bilo pravnih inicijativa koje bi mogle da cenzurišu slobodu medija i izražavanje“, rekla je Zejnulahu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kosovo je palo za osam pozicija na listi slobodnih medija u odnosu na prošlu godinu i sada se nalazi na 78. mestu. Takođe, u izveštaju se navodi da je “pristup određenim informacijama često ograničen na određenu etničku ili političku grupu, a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice i pokrivaju ih isključivo iz svog ugla gledišta”.

Etnička podela

Medijski istraživač sa univerziteta Agder u Norveškoj, Abit (Hoxha) Hodža, konstatuje da u medijima na Kosovu nema dovoljno međuetničke interakcije ali to opravdava upotrebom različitih jezika.

„Čini se da Reporteri bez granica ne razumeju to pitanje jer je Kosovo etnički podeljeno, jezik je drugačiji. To nije samo politička ili konfliktna podela, već su novinari na obe strane vrlo mladi i ne uče jezike jedni drugih. Zato je to je praktična podela“, smatra Hodža.

Na Kosovu su u upotrebi dva službena jezika, srpski i albanski.

Inače, na Kosovu funkcioniše javni servis, Radio televizija Kosova (RTK) koji emituje program na alabanskom i srpskom ali na jezicima drugih manjinskih zajednica koje žive na Kosovu, turskom, romskom i bosanskom.

Osim Javnog servisa, tu su i lokalne televizijske i radio stanice, te portali, koji izveštavaju na različitim jezicima.


Zorica Vorgučić, novinarka RTV KIM iz Čaglavice kod Prištine, slaže se sa izveštajem Reportera bez granica da su mediji na Kosovu etnički podeljeni a da se novinari fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice.

“To se posebno videlo tokom pandemije COVID -19, nisam primetila da se kolege iz albanske zajednice bave situacijom u srpskim sredinama a ne vidim ni da se kolege iz srpskih redakcija previše analitički bave onim što se dešava u albanskoj zajednici. Možda i zbog činjenice da je zdravstveni sistem odvojeni”, navodi Vorgučić.

U srpskim sredinama na Kosovu zdravstvene institucije funkcionišu u okviru sistema Srbije.

Vorgučić navodi da je pristup informacijama za novinare podjednako težak, kako u kosovskim tako i u srpskim institucijama.

“To je sve šturo a nekada nismo uopšte dobijali informacije kakva je situacija u bolnicama i koliko zaraženih ima”, navodi ona.

Odvojeno izveštavanje o koroni

Da je medijska scena na Kosovu “apsurdna” Vorgučić kao primer navodi i posebne dnevne izveštaje o broju novoinficiranih korona virusom i proces vakcinacije protiv COVID-19.

Podatke o broju novih slučajeva korona virusa i preminulih od posledica COVID-19 svakodnevno objavljuje Nacionalni institut za javno zdravlje Kosova a u koji se delimično uključuju i podaci iz srpskih sredina.

Istovremeno, zdravstvene institucije iz Severne Mitrovice, opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, šalju posebne podatke o podacima iz srpskih sredina na Kosovu a koji se potom ubacuju u jedinstvenu bazu podataka na nivou Srbije.

Odvojen je i proces vakcinacije protiv COVID-19, pa su se tako meštani iz srpskih sredina na Kosovu uglavnom vakcinisali u gradovima u Srbiji od kraja prošle godine, dok je imunizacija na teritoriji Kosova započela 29. marta.

Novinarka Zorica Vorgučić zaključuje da se o ovim pitanjima ne izveštava istovremeno o svim zajednicama koje žive na Kosovu jer “publiku koja prati lokalne medije ne interesuje previše šta se dešava u Prištini ili Orahovcu”.

Sa druge strane, Ardita Zejnulahu iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu ocenjuje da mediji u zemlji pokušavaju da pokrivaju događaje i dešavanja koji su od javnog značaja a ne na osnovu etničke podele.

U izveštaju Reportera bez granica se navodi i da su „novinari na Kosovu i mediji izloženi neprijateljskom okruženju, što uključuje fizičke i verbalne napade, sajber napade, cenzuru i nedostatak transparentnosti po pitanju vlasništva medija“.

Udruženje novinara Kosova: Izveštaj pokazuje realno stanje

Udruženje novinara Kosova je izrazilo zabrinutost zbog izveštaja Reportera bez granica i ocenjuje da pad za osam mesta pokazuje koliko je zapravo Kosovo nazadovalo po pitanju medijske slobode.

Ovo udruženje smatra da bi ovaj izveštaj trebao da alarmira državne institucije i da se stvori bolje, bezbednije i sigurnije okruženja za novinare na Kosovu.

Od zemalja u regionu, na listi Reportera bez granica po pitanju slobode medija, Bosna i Hercegovina je zauzela 58. mesto, Severna Makedonija 90., Srbija 93. i Crna Gora 104. mesto.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG