Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Više od pruge od Beograda do Zagreba


Železnička stanica, Beograd

Ministri infrastrukture Srbije i Hrvatske u Beogradu su potpisali protokol o rekonstrukciji pruge Beograd – Zagreb, koja se nalazi na Koridoru 10. Gotovo četvrt veka nakon rata, time bi se obnovila najveća transportna ruta za izvoz robe prema zapadu u doba SFRJ, a putnici bi od jedne do druge prestonice, putovali znatno kraće od trenutno potrebnih osam sati.

Ministri dve zemlje uveravaju da bi radovi mogli da počnu već u drugoj polovini naredne godine, kao i da će uspeti da obezbede novac za procenjene troškove, a koji zvuče veoma visoko.

Na prvom koloseku beogradske železničke stanice, voz za Zagreb sprema se za polazak.

Deset je sati i 20 minuta i voz bi, prema redu vožnje, trebalo da krene za oko pet minuta. Nakon poziva za ukrcavanje, putnici polako ustaju sa klupa i pripremaju karte. Među njima je i Bratislav Milenković. Spremio se za dugo putovanje, s obzirom da bi voz u železničku stanicu Zagreb, trebalo da uđe tek u 18.14 časova.

"Stalno putujem, tako se ni ne opterećujem time... Često sam na toj relaciji", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ovaj putnik dok podiže torbu sa klupe.

Ipak, ne krije da ga je obradovala vest o potpisivanju protokola između Srbije i Hrvatske o rekonstrukciji pruge, čime bi se trenutnih 7.49 sati, koliko je, prema zvaničnom redu vožnje, potrebno da se iz Beograda stigne do Zagreba, bilo smanjeno na ispod četiri sata.

Kako ne bi značilo da se skrati vreme! Puno!
- Bratislav Milenković

"Kako ne bi značilo da se skrati vreme! Puno! Čim se vreme skraćuje, to sigurno znači", kaže Milenković za RSE.

Na stanici je i Mihael. Vraća se u Zagreb. Sa prijateljima u voz unosi muzičke instrumente. "Putuje se osam sati što je, realno, previše. Mogli bi da skrate to, sigurno na pet sati", kazao je Mihael RSE u trenutku ulaska u voz.

Sat pokazuje da je tačno 10.25 časova i kompozicija polako kreće ka Zagrebu. Pruga pred njim duga je 412 kilometra. Od toga se nešto više od dve trećine nalazi u Hrvatskoj, s obzirom da je deo pruge u Srbiji dug 116 kilometara.

Vozovi se, pogotovo u Srbiji, njome trenutno kreću veoma sporo, sporije čak nego u vreme kada je pruga otvorena.

Ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Hrvatske Oleg Butković je, nakon što je u Beogradu stavio potpis na Memorandum o razumevanju, ocenio da je u pitanju "jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu".

"Koridor 10 (na kome se pruga nalazi, prim. aut.) je prevažan. Ne samo za Hrvatsku nego i za EU i za Srbiju i za sve zemlje u okruženju. Nama je interes i cilj vratiti i prijevoz ljudi i tereta na taj Koridor. Naravno, sa ovakvom infrastrukturom je to puno teže. Čuli smo da se iz Zagreba u Beograd nekada putovalo četiri sata, sada to traje šest, sedam, sedam i po... To je neprihvatljivo. Realizacijom tog infrastrukturnog projekta, znači realizacijom izgradnje promoderne pruge to ćemo smanjiti. Interes je zaista velik", kaže Butković.

Ministri Butković i Mihajlović potpisuju memorandum
Ministri Butković i Mihajlović potpisuju memorandum

Ministri Srbije i Hrvatske uveravaju i da će se uskoro krenuti sa realizacijom ovog projekta.

Ministarka infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović precizirala je da bi radovi mogli da počnu već polovinom 2019. godine, a da im je ambicija da se vozovi znatno ubrzaju.

"Naš plan je da ova pruga bude rekonstruisana na 160 kilometara na čas. Ove godine bismo se bavili projektno – tehničkom dokumentacijom i već sledeće godine, negde bar u drugoj polovini godine, možemo da pričamo konkretno o samoj rekonstrukciji, o onome što će građani da vide. Vreme putovanja bi u tom slučaju svakako bilo negde do četiri sata", rekla je Mihajlović.

Procenjeno je da će za rekonstrukciu pruge na teritoriji Srbije biti potrebno oko 250 miliona evra, dok bi deo na hrvatskoj teritoriji mogao da košta i čitavih milijardu.

Memorandumom o saradnji na tom projektu predviđa se da Srbija i Hrvatska zajednički zatraže novac od Evropske unije.

Ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović istakla je važnost regionalne i bilateralne saradnje na infrastrukturnim projektima i zajedničko apliciranje, kako bi kao zemlja članica i zemlja kandidat za članstvo, iskoristili sve šanse za korišćenje novca iz infrastrukturnih fondova EU.

"Ja bih želela da napomenem da ćemo mi zaista u sinergiji pokušati zajednički da apliciramo za sva dostupna sredstva, ne samo budžetska, već zaista svih evropskih fondova koji su na raspolaganju i time omogućimo da ovi projekti budu sprovodljiviji", rekla je Joksimović.

Ipak, tačne troškove rekonstrukcije pruge Beograd – Zagreb, u ovom trenutku nemoguće je izneti, ukazuje profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Milan Vujanić. To će se, ističe, utvrđivati tek u procesu pripreme za izvođenje radova. Baš kao i stanje u kome se ta pruga trenutno nalazi.

"Sigurno nije u nekom kvalitetnom stanju jer ne dozvoljava brzine preko 120. Danas su 160 na sat i 200 standardi pruga. Pogotovu što je ovo ravničarski kraj, kroz koji pruga ide. Znači, bilo bi smešno da ona ide sporo", rekao je Vujanić, ističući da je značaj ovog projekta za obe države nesporan.

Ako bi pruga bila brza koliko se obećava, dodaje ovaj profesor, železnička linija Beograd – Zagreb, postala bila bi konkurentnija od iste avio-linije. Kako objašnjava, njome se putuje pola sata, ali je, uz raniji dolazak na aerodrom, čekiranje i potom preuzimanje prtljaga, potrebno i po tri sata.

"Kada sednete u voz, išli biste dva i po sata, a cena puta tri! Znači nikakav rezon ne biste imali da idete na toj (avio) relaciji. A zamislite teret. Da li biste mogli 60 tona nečega da preveze brže i jeftinije avionom ili kamionom?", pita Vujanić.

Železnička stanica, Beograd
Železnička stanica, Beograd

Treba podsetiti da je u periodu SFRJ, železnički pravac od Beograda prema Zagrebu predstavljao najveću transportnu rutu za izvoz robe prema zapadu, najviše prema Italiji i Nemačkoj i da je u pitanju koridor od izuzetnog značaja za obe zemlje.

Na pitanje zašto se Srbija i Hrvatska složenog posla rekonstrukcije pruge nisu uhvatili ranije, s obzirom da je od okončanja rata prošlo više od dve decenije, odgovor nesumnjivo treba tražiti u političkoj sferi, dodaje profesor Vujanić.

"Beograd – Zagreb je deo evropske mreže i pitanje je da li bi Srbija i Hrvatska usaglasile svoje odnose da im nad glavom ne visi neko ko kaže – nemojte nam sakatiti celu mrežu jer se vi nešto ne volite ili svađate ili ne zna šta. U tom smislu je to sigurno imperativno sa strane evropske mreže puteva. Ovo je jedan segment koji je važan. Vlade, shvatajući važnost unutar evropskog sistema, neće da se igraju sa sopstvenim interesima", navodi Vujanić.

U Infrastrukturi železnice Srbije ranije je rečeno da je pruga Beograd – Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 kilometara na sat.

Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 kilometara na sat. Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 kilometara na sat. Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma – Šid od 60 kilometara, brzina vozova je svega od 30 do 50 kilometara na sat.

Obnova pruge Beograd – Zagreb dogovorena je u februaru, tokom sastanka predsednika i delegacija Srbije i Hrvatske u Zagrebu.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG